utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:27

DVOVALUTNA ŠIZOFRENIJA

Autor: Nebojša Katićutorak, 29.09.2009. u 22:00

Srbija je tek na početku ozbiljne dužničke krize, i pre ili kasnije, panične reakcije deviznih štediša krajem 2008. mogle bi se ponoviti. Država se mora za ovo pripremiti, počevši od razgradnje šizofrenog valutnog sistema u kome građani zarađuju i troše u dinarima, a štede i zadužuju se u evrima.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupan spoljni dug Srbije dostigao je 22 milijarde evra (oko 32 milijarde dolara) i nastaviće ubrzano da raste. Ovoj ogromnoj sumi treba dodati i deviznu štednju građana koja prelazi pet milijardi evra budući da u sagledavanju devizne pozicije države nema razlike između dugovanja koje sistem ima prema strancima i obaveza koje ima prema građanima.

Kada građani povlače devize iz banaka, devizne rezerve se smanjuju, baš kao i kada uvoznik plaća robu, ili kada dužnik izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu. Ako bi se napustio dvovalutni sistem, buduće dužničke i valutne krize ne bi bile dodatno dramatizovane povlačenjem devizne štednje na jednoj strani i propadanjem deviznih dužnika na drugoj.

Građani štede u devizama oslanjajući se na iskustva iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada se štednjom u devizama amortizovao svaki inflatorni udar i tako čuvala kupovnu moć. Od 2000. situacija se promenila i promene deviznog kursa dramatično su zaostajale za rastom cena. Kupovna moć evra u Srbiji je bar prepolovljena, čime je prepolovljena i realna vrednost štednih uloga. Štednja u evrima nije zaštitila građane od visoke domaće inflacije. Svojim evrom građanin iz meseca u mesec može kupiti sve manje robe.

Za štednju su bitna tri elementa: visina inflacije, visina prihoda od štednje i sigurnost štednje. Ako je država u stanju da inflaciju drži pod kontrolom, ako građani na svoju štednju mogu ostvariti dinarski prinos iznad stope inflacije, razloga za štednju u devizama nema. Kupovna moć građana u zemlji će biti očuvana, dok će njihova kupovna moć u inostranstvu biti određena kursom dinara koji bi morao reflektovati stvarnu snagu i produktivnost domaće privrede.

Štednja u lokalnoj valuti je i sigurnija. U trenutku finansijske panike, centralna banka može emitovati sopstvenu valutu i sprečiti kolaps banaka i propadanje depozita, onako kako to danas rade sve centralne banke sveta. Takvu sigurnost država nikada ne može pružiti za štednju u devizama.

Da bi stimulisala štediše da svoje devize konvertuju u dinare država mora preuzeti inicijativu i ponuditi građanima dinarske hartije od vrednosti, čiji će prinos biti vezan za stopu inflacije i biti par procenata iznad nje. Time bi se olakšalo i unutrašnje kreditiranje budžeta za kojim će Srbija imati potrebu od sada do večnosti. Kada država građanima ponudi kvalitetne vrednosne papire, banke i svi ostali finansijski igrači im moraju ponuditi iste ili bolje uslove. Ovaj koncept nije beza mana, ali je svakako bolji i sigurniji od evroiziranog sistema koji uništava Srbiju ili od eventualne prinudne konverzije deviznih depozita u dinare, u slučaju nužde.

Pored stimulisanja dinarske štednje potrebno je istovremeno destimulisati štednju u devizama, koristeći pri tome ne samo monetarne već i poreske mere. Morala bi se prekinuti suluda praksa po kojoj banke plaćaju visoke devizne kamate u ekonomiji koja (gledano u celini) ne stvara devize, već ih samo troši. U uslovima hroničnog platnobilansnog deficita, devizne kamate građanima se efektivno mogu isplaćivati samo novim zaduživanjem države. Takav luksuz Srbija sebi ne može priuštiti.

Po istoj logici odavno je trebalo ukinuti kredite sa deviznom klauzulom građanima koji prihode ostvaruju u dinarima. Isto važi i za privredu – preduzeće koje nema devizne prihode ne može se devizno zaduživati. Današnja praksa je hazard čije se posledice na kraju prevaljuju državi. Srbija se zadužuje kako bi punila devizne rezerve kojima štiti precenjeni dinar i tako kratkoročno spasava dužnike i socijalni mir, dugoročno uništavajući privredu. Ovakvom politikom najviše gube devizne štediše, a potom i svi građani koji plaćaju porez. Oni će, nema ko drugi, otplaćivati kredite koje država danas uzima.

Dvovalutni monetarni sistem kakav danas postoji u Srbiji je neodrživ. S druge strane, zavodljiva alternativa prelaska na evro je opasna za zemlju koja nije članica evrozone i nije „pod kišobranom” Evropske centralne banke. Ideja je još opasnija za države sa hroničnim (i ogromnim) deficitom trgovinskog bilansa. Za Srbiju je još uvek najbolje rešenje da rehabilituje dinar i vrati ga u centar finansijskog sistema.

finansijski konsultant


Komentari43
89d7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Jovic
Sve bi ovo bilo na mestu sto govori gospodin Katic, da se nama nisu vec desile devedesete, pa poznajemo mogucnosti nasih lopova. Ko je genijalan da drzi u dinarima ustedjevinu, kad lopov "odozgo" moze sutra da ukrade sve sto si skupio? Ima jos jedna stvar. Kazete da smo na gubitku ako drzimo pare u evrima, jer stvari poskupljuju. Jel to znaci da bi nasi dinari u dzepu rasli sami od sebe, samo nek su dinari? Na kraju krajeva, mozda je i cela tema promasena - upitajte se, koji procenat naroda uopste ISTA moze da ustedi tokom meseca?
Ceda Bradic
@Mikron , 01/10/2009, 18:32 (..) u Srbiji nema mehanizam kontrole nad interesnim grupama koje ce zloupotrebiti diskutovani monetarni mehanizam. (CB, "Mikronski":)...i pobeci...
Mikron
Drago mi je da i dalje postovani autor zagovara odbranu dinara u Srbiji. Tehnicki, apsolutno razumem. Ali ekonomija nije samo tehnikalija, tu autor mozda nije u pravu jer bi trebalo malo i sociologije upotrebiti. A ona kaze dok god je dinara bice i zloupotreba. Dovoljno je pogledati istoriju. Moze drugacije, ali i ne moze. Ne moze jer ce se ta poluga ZASIGURNO zloupotrebiti, ne samo jer je tako uvek bilo, vec i zato jer nezrelo-nepostojeca demokratija u Srbiji nema mehanizam kontrole nad interesnim grupama koje ce zloupotrebiti diskutovani monetarni mehanizam.
Ceda Bradic
Двовалутни монетарни систем какав данас постоји у Србији је неодржив. CB: Neodrziv, ili "veoma odrziv" i svrsishodan-u funkciji unistenja R Srbije? Zgodno bi bili proveriti pretpostavku: 1-EU (politika- ekonomija) je saglasna sa politikom i ekonomijom plasmana US$ (racunajuci NATO, kao oruzanu silu US$-aktivan, agresivan i "Partnerstvo", pasivan) 2-Politika i ekonomija EU$ je ("zatvaranje tvrdjave" u ovom trenutku "pasivna") i saglasna sa politikom i ekonomijom SAD, koja je nedelotvorna (kvazi-pasivna). 3-Slican proces u Aziji, koji kasni (Rusija/Rublja i Kina/Juan). Na to ukazuje i turneja Predsednika R Srbije. R Srbija: kontinuitet politike, koju smenjuju dva metoda: 1990-2000 - inflacija Dinara (kao sredstvo anarhije) i 2000-2010, inflacija vrednosti rada (nastavak anarhije drugim metodom). Analogno formalna politika EU i SAD, i stvarna, US$ i EU$ prema Dinaru. Za 1-2 godine (3-ca faza) pocinje "finale", koje ce iz "kontrolisane" preci u nekontrolisnu lavinu. Politika i ekonomija R Srbije ima dve faze: a) zatvorena (sankcije) i otvorena (demokratija). Naredna faza je...(za detalje moramo imati - detalje :) CB
Ceda Bradic
PROBLEM: SVETSKI NEZAVISNI kompetentni strucnjaci imaju jednostavan zadatak:da argumentuju stav,da se susrecemo sa svetskom spekulantskim kriminalom,nezapamcenim u istoriji civlizacije (ili "istoriji novca"!)Zasto se to ZVANICNO ne pokrene u UN?(srusen je sistem Medjunarodnog prava i bezbednsoti-KiM).Bez indikacije problema, nema ni resenja. R Srbija ? Sitnica. Ne znam, sta se ceka, jer,faktor VREME (a ne novac) je kritican! Cini se, da agonija moze da traje veoma dugo. Nazalost-na primeru Srbije je jasno, da to neprekidno izaziva sistemske (neizbezne) protivrecnsoti u politici i ekonomiji. To vrlo lako (pre nego sto ocekujemo), moze da "bukne" (spontano ili planski!) u konfrontacije, koje vise ne mogu da se kontrolisu. Otvoreno nasilje ONEMOGUCAVA pravilna resenje (u sustini,postepeno gasenje sadasnjeg primitivnog DEGENERATIVNOG finansijskog sistema), i uvodjenje novog, priemrenom 21 veku. Vec sledece NATO "senlucenje" (ko zna-mesec-dva? ali SIGURNO 1-2h posle zvanicenog objavljivanja pomenute ARGUMENTACIJE) SIGURNO ce da BLOKIRA pravilna resenja,pokretanjem "lavinu", uz ocekivanje, da ..kroz mozda 100 godina dodje do OBNAVLJANJA sadasnjeg primitivnog finansijskog sistema. Da li smo svesni, sa cime se susrecemo? .Procesi u R Srbiji su samo "bezazlena indikacija" i ne mogu se pravilno shvatiti, bez OBJEKTIVNOG shvatanje celine (tu je R Srbija samo jedan "uspesan model" kolapsa u konc-logor). Sta se,zapravo,ceka u vezi ARGUMENTACIJE o svetskim kriminalnim finansijskim operacijama? CB, sept 2009.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja