ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.09.2009. u 22:00 Miša Đurković

DO VIĐENjA OD UČLANjENjA?

U poslednjih devet godina neprestano smo slušali mantru o „ubrzanom pridruživanju“ Evropskoj uniji. Pažljivi posmatrač naših medija i retorike političara lako može uočiti kako ovaj diskurs polako nestaje iz javnog vokabulara.

Sama Unija će za jedno dugo vreme biti okupirana sopstvenim problemima. Svetska finansijska i ekonomska kriza samo je pojačala značaj ideje o Evropi tvrđavi koja u trenucima krize treba da podigne mostove i zatvori svoje bedeme. Ogromna većina građana deli tzv. umor od proširenja i protiv je svakog daljeg širenja EU. Ono što ih najviše brine u ovom trenutku jeste očuvanje zaposlenja, a svako proširenje se pre svega povezuje s novom radnom snagom koja bi mogla da ugrozi poslove i smanji nadnice. Zabeleženo je npr. da desetine hiljada Poljaka napuštaju Britaniju i Irsku, da je otpor prema Rumunima u Španiji, Holandiji ili Italiji dobio elemente radikalne ksenofobije. Tome svakako doprinosi sve veća nezaposlenost. Španija, koja je devedesetih zahvaljujući turizmu i građevinarstvu beležila veliki privredni bum, danas se približava zastrašujućoj stopi nezaposlenosti od 20 odsto. U takvim uslovima dostignuća jedinstvenog tržišta su ozbiljno nagrizena. Velike članice su pribegle protekcionizmu, a tzv. Pakt o stabilnosti koji je propisivao maksimum od tri procenta budžetskog deficita raspao se.

U isto vreme, ekonomsku krizu su još jače osetile nove članice. Mađarska, Rumunija i Estonija beleže zastrašujuće ekonomske probleme koji ih guraju u nova zaduživanja. Statistika o padu BNP je neverovatna. Slovačka beleži pad izvoza od 30 odsto. Ova ekonomska problematika dodatno će opteretiti zajednički budžet Unije. Treba pomenuti i druge probleme, kao što je stalni pritisak na Rumuniju i Bugarsku da smanje korupciju i reformišu pravosudni sistem. Sveukupno, može se reći da Unija ima velike probleme u vezi sa integrisanjem dvanaest novih članica, tako da joj svakako nisu potrebni dodatni problemi u vidu novih učlanjenja.

Čini se da o stvarnim stavovima Brisela o budućem uključivanju zapadnog Balkana najbolje govori ovde malo komentarisana činjenica da je čitav ovaj prostor u okviru IPA programa podveden pod isti aranžman kao Turska za koju je izvesno da nikada neće postati članica EU. Ovo je samo pojačalo geopolitičke spekulacije o tome da neke globalne sile planiraju da čitav ovaj prostor prepuste uticaju Turske i da planovi EU ne idu dalje od privilegovanog partnerstva. Gotovo izvestan dolazak evroskeptičnih torijevaca na vlast u Britaniji sledeće godine svakako će dodatno pojačati ove tendencije.

Ogromna rupa u budžetu je, s druge strane, naterala srpske vlasti da zapostave svoju evropsku retoriku i počnu da se suočavaju sa sve gorom situacijom u zemlji. Postaje očigledno da je ekonomski model koji je građen od 2000. naovamo propao. Privatizacija se pretvorila u bećarsku rasprodaju tržišta i resursa koja je obezbeđivala visoku potrošnju i neverovatan uvoz svega i svačega. To je, zajedno sa potcenjenim deviznim kursom, s druge strane, izazvalo potpunu deindustrijalizaciju zemlje i dovelo nas dotle da izvozimo sirovine, repromaterijal i neprerađene poljoprivredne proizvode.

Postojeći model je, dakle, od nas učinio „teškog narkomana“ zavisnog od stranih kredita i finansijskih injekcija. Pošto se budžet ne može napuniti od zamrle privrede, naša vlast je postala neka vrsta prosjaka koji trči po svetu i gde god može traži kratkoročne pozajmice kako bi za još koji mesec obezbedila isplatu penzionera (trećina budžeta) i drugih budžetskih korisnika. Pošto je ostalo vrlo malo toga za rasprodaju (EPS, „Telekom“, „Galenika“), a ne može da se dobije adekvatna cena, moraju se tražiti direktne pozajmice.

Uočljivo je da su se vlasti najpre okrenule Rusiji i Kini kao državama koje imaju najviše keša na svetu. Takođe je uočljivo i naglo interesovanje za nesvrstane kao zemlje na čijim tržištima smo nekada stvarali veliki profit. Zemljama EU ionako nemamo šta da prodamo.

Ekonomska kriza je, dakle, prinudila srpske vlasti da osim na nivou neobavezujuće retorike batale priču o EU i počnu da se bave državnim problemima, što zahteva i okretanje drugim međunarodnim faktorima. Ono što je, međutim, loše to je očigledna procena da ni to neće biti dovoljno te da se na socijalno nezadovoljstvo mora reagovati represijom: rigidnim zakonima poput onog o informisanju, zatvaranjem nepodobnih medija i, verovatno, nasilnim suzbijanjem socijalnih protesta, što svakako nisu evropski standardi.

naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komеntari33
bb94b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан Ђорђевић
@MiL de BaKruS. Професионални политичари су пљачкаши а странке удружени злочиначки подухват. Појединац. Појединац! Што се удружења тиче - на фбу тражи тиранија, сада ћу је направити. ОК?
drago popovic
Ne mogu,a da ne pomislim,koliko je referata,politickih pamfleta,naucnih studja,razgovora za okruglim stolom,razgovora po raznoraznim,vladinim i nevladinim forumima, bilo od 2000 g.,i kolika je energija trosena u medijima,uz istovremenu prijatekjsku podrsku koja je stizala iz svih krajeva demokratskog sveta,a rezultata,ne samo da nema,nego se sada dovode u pitanje.Naravno,ako ne racunamo beli sengen, koji ce biti od male koristi za nase gradjane, koji racunaju na radna mesta u zemljama Evrope,ali to sada nije problem samo Srbije,vec i Evrope.Olako definisana spoljna politika Srbije, u pravcu stoprocentne orijentacije ka EU,kao sto vidimo pretrpela je veliku promenu u poslednje vreme. Nije sada stub Srpske politike samo Evropa,vec Kina,Rusija i nesvrstani.I to je dobro,tako je trebalo da bude i tako da OSTANE.Mnogo je "blistavih",politickih,strucnih i ko zna kakvih karijera,sa neodredjenim rokom trajanja proizvedeno,u ovoj napacenoj zemlji,u slavu jedne politike koja nema alternativu,a sda ispada..." Gospodo badava ste krecili"! Zato ne okreci se Srbijo, i ne nasedaj na olako data obecanja,sa bilo koje strane!
MiL de BaKruS
@ Srđan Đorđević. Nemoj tako generalisati, Srđane, ima tamo i poštenih ljudi, pomozimo im. A što se tiče udruženja - slažem se.
Срђан Ђорђевић
@MiL de BaKruS. "где је политичар занимање ту је власт тиранија" - нећу да будем члан мафије! Ако хоћете удружење, рачунајте ме - ови нас упропастише. Угрожена су нам основна људска права, то нико не говори. Имамо перверзан изборни систем, бизаран начин доношења закона, тоталитаран начин одлучивања и непотистички начин запошљавања и јавних набавки. УДРУЖЕЊЕ, не партија - рачунајте и мене :-)
MiL de BaKruS
@ Tamara. Na dnu jesmo, na nedođiju ličimo, ali još nismo nestali. Pa hajde da uradimo nešto. Ovo je kažu demokratija, dakle, pokrenimo se svi, već sutra postanite aktivista neke partije ili udruženja. Pišite, govorite, učite, pokušavajte uraditi bilo šta. Svi. Svi do jednoga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja