četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:08

Za Albance ista prava kao i za Srbe na Kosovu

Autor: Života Matićponedeljak, 05.10.2009. u 22:00
Шаип Камбери (Фото Фонет)

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi kaže da Albanci sa juga Srbije ostaju pri stavu da to područje treba da bude poseban region. „Naš stav da preševska dolina treba da bude poseban region usvojen je još u Političkoj platformi iz januara 2006. godine. Ovakva administrativna podela Srbije, pokazuje praksa, nije adekvatna i ne može da obezbedi manjinama ostvarivanje predviđenih kolektivnih prava”, rekao je on u intervjuu „Politici”.

Odluka odbornika Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe da ovo područje ubuduće bude region pod nazivom „preševska dolina” naišla je na totalno neodobravanje države Srbije. Da li je ovo bio vaš „probni balon” ili imate valjane argumente za taj vaš predlog?

Smatramo da postojanje jednog regiona, koji bi uvažio jezičke, kulturne, konfesionalne i druge posebnosti bio mehanizam preko kojeg bi Albanci preševske doline mogli ostvarivati svoja legitimna prava. Treba istaći i činjenicu da smo mi za univerzalnost prava manjina na Balkanu i da ćemo u tom pogledu istrajati na poštovanju principa reciprociteta sa pravima manjina na Kosovu.

Održavate redovne kontakte sa Tiranom, ali i sa Prištinom, iako Srbija ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Albanci imaju pravo da, kao i Srbi van Srbije koji sarađuju sa matičnom državom, održavaju kontakte sa Prištinom i Tiranom. U tom smislu mi imamo redovne kontakte sa institucijama vlasti u Prištini i Tirani. Prilikom ove poslednje posete Prištini i susreta sa predsednikom Fatmirom Sejdijuom razgovarali smo o mnogim temama, ali je najaktuelnija bila ona u vezi sa upisom studenata iz preševske doline na prištinski univerzitet. Sejdiju je podržao našu inicijativu za formiranje nacionalnog saveta.

Da, ali Srbija je međunarodno priznata država, Kosovo nije, a vi se ponašate kao da vam je Kosovo matična država, a ne Srbija.

Bez obzira na trenutni stav Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova, mi sarađujemo i sarađivaćemo sa kosovskim institucijama, pre svega u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja zbog svih specifičnosti koje postoje u tim oblastima a tiču se Albanaca iz preševske doline.

Bili ste i u Beogradu, posetili ste u zatvoru bivše pripadnike OVK iz tzv. Gnjilanske grupe, koji su krajem prošle godine uhapšeni u Preševu, a optuženi su za stravične zločine nad nealbanskim stanovništvom 1999. godine na Kosovu. Kakav izveštaj i kome ste ga podneli posle te posete?

Izveštaj o toj poseti uradiće Odbor za ljudska prava i njegov predsednik Belgzim Kamberi. Svakako da će izveštaj biti distribuiran, kako državnim institucijama, tako i međunarodnim organizacijama za ljudska prava. Procedura hapšenja ove grupe navodi na zaključak da su oni zlostavljani tokom hapšenja, što je uticalo da na to obrati pažnju i zaštitnik građana Srbije, koji će uskoro dati izveštaj nadležnim državnim institucijama. Ono što je važno u ovom trenutku jeste da se uhapšenima obezbedi fer i pravično suđenje u skladu sa standardima Saveta Evrope.

Da li ostajete pri stavu da ćete preispitati svoje učešće u koordinacionom telu ili je nesporazum sa predsednikom Milanom Markovićem otklonjen?

Nema nikakvog spora sa ministrom Markovićem. U određenim trenucima bile su sporne određene izjave o shvatanju uloge koordinacionog tela, ali je sada pokrenuta inicijativa za rešavanje određenih pitanja u sferi integracije i obrazovanja. Nadam se da ćemo to uspešno rešiti, jer je interes svih nas da koordinaciono telo bude efikasno i jedinstveno u realizaciji postavljenih ciljeva.

Godinu i po dana ste na funkciji prvog čoveka bujanovačke opštine. Srba sada praktično i nema na funkcijama direktora u javnim preduzećima i ustanovama, a nema ih ni u Opštinskom veću niti u upravnim odborima. Da li je istina da učešće Srba u lokalnoj vlasti uslovljavate postavljanjem albanskih kadrova na čelna mesta u Opštinskom sudu, Policijskoj stanici, Poreskoj upravi, Pošti...?

Iskreno se nadam da ćemo kroz saradnju u koordinacionom telu uspeti da izvršimo proširenje postojeće koalicije sa još šest odbornika iz srpskih političkih grupacija. To će svakako zahtevati da se njihovi realni zahtevi uvažavaju. Međutim, nije sve onako kako izgleda. Pre svega, talasanje unutar Demokratske stranke u Bujanovcu jedan je od uzroka što se odložilo postizanje sporazuma. Drugi problem je da su srpski politički predstavnici istakli nerealne političke zahteve ( 40 odsto učešća u vlasti, shodno dobijenim glasovima na lokalnim izborima, prim. Ž. M.) Ja i koalicija kojoj pripadam, iskreno smo zainteresovani za postizanje sporazuma. Mi jesmo za multietničnost, ali da ona bude univerzalna. Ako smo mi kao većina u opštini obavezni da u njenim strukturama upravljanja stvorimo multietničnost, svakako da država ne može biti imuna na kritike da ona ne sprovodi multietničnost u državnim institucijama što je u suprotnosti i sa zakonodavstvom Srbije, ali i sa evropskim ratifikovanim konvencijama.

Koliko ima viška zaposlenih u SO Bujanovac. Koliko je primljeno od kada ste vi na funkciji predsednika. Koje ćete kriterijume primenjivati kada se bude odlučivalo o tome.

Trenutno u lokalnoj samoupravi ima onoliko radnika koliko je i predviđeno sistematizacijom radnih mesta. Svakako da je moguće da prema novim standardima imamo određeni višak, ali taj višak nije alarmantan kao u drugim opštinama. Prema procenama višak je oko deset odsto od ukupnog broja, što znači 16 radnika. Međutim, mi već imamo desetoro radnika koji su se dobrovoljno prijavili da napuste radna mesta kroz program. Trudićemo se da problem viška rešimo dogovorno, a ne kroz prisilno udaljavanje bilo kog radnika.

Kada će se po vašem mišljenju na jugu Srbije, pre svega u ovoj opštini više razgovarati o ekonomiji, novim programima, zapošljavanju novih radnika, a manje o politici i posledicama incidentnih situacija?

Jedna od dimenzija Programa za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa svakako jeste i ekonomska. Bili su predviđeni striktni periodi za ulaganje u privredi. Upravo je to i naš cilj – da kroz efikasniji rad koordinacionog tela lobiramo kod nadležnih ministarstava za direktna ulaganja u privredu ili za pružanje pomoći kako bi se ojačala mala i srednja preduzeća. Svakako da kroz tu institucionalnu saradnju treba privući i strane investitore koji mogu biti najznačajniji u tom pogledu.

Kako vidite opštinu Bujanovac sutra?

Verujem u bolje sutra Bujanovca, sa svojim geostrateškim položajem ima sve preduslove da bude ekonomski razvijen. Stabilna politička klima, koja bi se stvorila rešavanjem ključnih političkih problema, institucionalna saradnja sa stranim investitorima, preduslovi su za bolju privredu. Ona je interes svih nas i zato treba da budemo udruženi za ostvarenje tog cilja.


Komentari19
1932f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

meli meli
ja mislim da serbi i albanci treba jednom za uvek da se razumu i sendnu na stoll i sami da rese probleme zivimo samo jednom nemamo sto zivota.ne treba drugi sto ne znaju nase obicaje da nas nauce kako da zivimo pozdrav.
Dušan S.
Komentar Raifa mi se čini iskren i korektan. Da je više takvih bilo bi više i poverenja među ljudima. Ali dok se ne uspostave korektni politički odnosi na ovim prostorima biće stalnog nepoverenja a iz njega će proizilaziti i konflikti. Odnos Šiptara-Albanaca i zapada prema Srbiji je krajnje nekorektan i prosto vređa zdrav razum u Srba. Dokle se tako odnose Albanci-Šiptari i zapad prema Srbima dotle će bujati i nepreijateljstva ovde kod nas. Bojim se da zapad zna za to i zašto i kako neprijateljstvo ovde hraniti!!! Odnos zapada (Britanije i Nemačke na čelu) je takav da stalno vređa zdrav razum u Srba. Zato tako rade - da bi konflikt podgrevali, a onda se grejali na vatri naših sukoba.
raif kashtanjeva
tačno je istina da svima trebaju prava i odgovornosti lai da ne bude kao ona prava pa brže bolje da se stvori nek anova državica, i to da zaboli glava. eto, svi jurišaju da se ujedine u evrpoi, a da ne bude više malih država i državica. što je tako ljudi, pa noi ukidaju granice i ograničenja, a mi da postavljamo. da nismo stvorili toliki broj država, podenli bismo u paketu jedan zahetv da se svi uklopimo u evropi, ali sada svaka nasumice i pojedinačno prilaže svoje argumente kako je najbolji i kako su ugrožena prava nekima. kojim če tamo sudiji ili policajcu reči da je eto evropljanin pogazio prava nekoj manjini ili narodu, jer su sami potpisnici pristupa. zašto gledamo stvari tako što vekovnog prijatelja i komšiju napadati i osuđivati, dok pridošlicu ili bolje reči strancu poverevamo i kašike koje imamo kuči. sada nije krivično delo ili nerpistojnost ako jedan amer ili englez izjavi ljubav nekoj albanki( čak više su ponosni što ih neko voli), a donedavno ako je neki srbin zavoleo albanku prevođeno kao krivično i prestupno delo. sada se naveliko uči engleski jezik, a upravo su neki dojučer srpski jezik predstavili kao neobaveznim, jer su ovi prijatelji bolji i nude obečanu zemlju i green cards, i šengen vize...neki su prosto zasljepljeni svakodnevnom politikom, i ne vide dalje ispred svoga nosa. sve i svašta prolazi, reče nekad jedan stari mudrac, i voda prolazi i nebo menja boje, ali pesak i zemlja ostaje(što u prevodu znači ljudi ostaju da se vole i da žive zajedno. politike i nezavisnosti nikada dosta, dok traje ljudska čud i neverica jednih prema drugima.
Dušan. S.
Malo mi prostora da pišem o pravima Šiptara. Kakva ljudska prava kada ni jednom nisu pozvali sunarodnike na toleraniju i zaštitu ljudskih prava Srba na Kosovu. Ovaj ovde iz Bujanovca izgleda ne zna da se pod ljudskim pravima ne podrazumeva proširivanje teritorije na kojima žive Šiptari. Tako oni šire ljudska prava - šireći teritorije na kojima žive Šiptari, jer po njima samo su ljudi tamo gde žive Šiptari. I tako do beskraja širimo ljudska prava šireći teritoriju šiptara..... I onda možda budu zadovoljni pravima. Šiptarija do Tokija. Jadni Japanci..., mi već odavno
Duša, S.
Odgovor na naslov - Znaci albanci iz srbije treba da budu proterani na Kosovo ili albanuju pa da onda tamo strpljivo čekaju da se smilujemo da ih vratimo kao i naši Srbi koji su proterani sa Kosova - to ukratko znači ista prava! Da li to znači uz sve to da treba da porušimo i groblja albanaca u Srbiji kao što rade šiptari na Kosovu? I to po meni znači ista prava - ali sam protiv i jednog i drugog. Zašto Albanci - Šiptari iz Srbije ne pozovu svoje sunarodnike sa Kosova I Metohije da prestanu da ruše srpske svetinje - makar za početak? Da se prvo vrate Srbi na Kosovo i Metohiju pa onda da pričamo o istim pravima!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja