subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 15.01.2008. u 10:33 Nebojša Katić

KAKO SAKRITI ISTINU O INFLACIJI

Narodna banka Srbije je zadovoljna svojim rezultatima u borbi protiv inflacije. NBS saopštava da je ostvarila cilj i da je bazna inflacija u 2007. godini 5,4 procenta, dakle u okviru planiranog raspona od 4 do 8 odsto. Nažalost, ukupna inflacija je u prošloj godini dostigla 10,1 procenat, i gotovo je dva puta veća od bazne inflacije. Građani i privreda sasvim dobro razumeju koncept inflacije budući da im direktno utiče na život. S druge strane, smisao bazne inflacije im verovatno izmiče i više zbunjuje nego što informiše.

Za razliku od ukupne inflacije, koja odražava rast svih cena na lokalnom tržištu, kod izračunavanja bazne inflacije pristup je selektivan. Definicija nije jednoznačna, pa se kompozicija indeksa kojim se bazna inflacija meri razlikuje od zemlje do zemlje. Po pravilu, bazna inflacija ne obuhvata cene poljoprivrednih proizvoda i energije. U Srbiji, specifično, i ne sasvim logično, nisu obuhvaćene ni cene nekih roba koje su u režimu državnog regulisanja (komunalije, lekovi, cigarete i sl.).

Koncept bazne inflacije razvijen je sedamdesetih godina prošlog veka. Njegova šira primena počinje tek devedesetih godina, kada dolazi do promene u tehnici vođenja monetarne politike koja se sada oslanja na tzv. ciljnu inflaciju. Tema je nešto komplikovanija, pa je treba osloboditi stručne terminologije, pojednostaviti i ilustrovati primerom.

Kada je godina sušna, cene poljoprivrednih proizvoda bi mogle rasti brže od ostalih cena. Ako je zima izuzetno hladna, ili se politička situacija na Bliskom istoku komplikuje, cene energije bi mogle biti više nego što je to uobičajeno. Svi ovi efekti dovode do značajnog rasta ukupne inflacije.

Ako bi se centralne banke u vođenju monetarne politike rukovodile prevashodno nivoom ukupne inflacije, uticaj pomenutih kratkoročnih poremećaja na tržištima hrane i energije bio bi precenjen. Ukupan rast cena bi sugerisao pregrevanje privrede, pa bi mogla uslediti previše restriktivna monetarna politika i rast kamatnih stopa kao njena posledica.

U racionalnoj ekonomiji, rast kamata poskupljuje zaduživanje i smanjuje potrošnju i građana i privrede. Smanjena potrošnja snižava tražnju za robama i uslugama i to dovodi do pada, ili smirivanja cena. Međutim, ako se mera restriktivnosti dobro ne odredi, može doći i do pada proizvodnje. Tada se ulazi u zonu usporenog privrednog rasta koji rezultira padom zaposlenosti.

Dakle, ako bi fokus bio samo na rastu ukupne inflacije, centralne banke bi mogle izvući pogrešne zaključke o stanju ekonomije. Pogrešna, previše restriktivna monetarna politika bi tako ugrozila privredni rast i zaposlenost. Indeks bazne inflacije zbog toga isključuje one cenovne poremećaje koji su snažni, ali kratkoročni po svom efektu.

Koncept vođenja monetarne politike oslanjanjem na baznu inflaciju danas je ozbiljno doveden u pitanje. Rast cena hrane i energije nije više prolazan fenomen. Uticajni ekonomisti veruju da je na sceni složena promena odnosa cena na svetskom tržištu. Rast cena hrane i energije se više ne može smatrati odrazom kratkoročnih poremećaja. Velika tražnja za sirovinama, hranom i energijom koja dolazi iz zemalja u razvoju, pogotovo iz Kine i Indije, velikim delom utiče na dugoročnost ovih procesa. Sa cenom hrane situacija se dodatno komplikuje. Obradivo zemljište se sve više koristi za proizvodnju biogoriva, pa uporedo sa rastom stanovništva, dolazi i do smanjivanja obradivih površina namenjenih proizvodnji hrane.

Bez obzira na njenu metodološku vrednost, kontrola bazne inflacije samo je neka vrsta pomagala u vođenju monetarne politike – ni manje, ni više od toga. Održavanje bazne inflacija u zadatom okviru zato ne može biti ni krajnji cilj, ni mera uspeha monetarne politike. U situaciji kada je ukupna inflacija veoma visoka, samozadovoljstvo NBS visinom bazne inflacije je deplasirano i pomalo neukusno.

Međutim, problem cena u Srbiji nije vezan samo za visoko iskazanu stopu inflacije koja je prešla 10 procenata. Stvarni inflatorni pritisak je mnogo veći i skriven je besmisleno jakim dinarom koji veštački smanjuje uvozne cene, a time i inflaciju. Kako ekonomski procesi nisu alhemijski, inflacija, gurnuta pod tepih, pojavila se na drugom kraju. Jak dinar je doveo do spektakularnog deficita platnog bilansa i rasta zaduženosti. I odlaganje nužnog poskupljenja struje samo je deo iste "metodologije" skrivanja inflacije. Na drugom kraju ove alhemije je lagano uništavanje EPS-a – odlično za potencijalne kupce, ali loše za Srbiju.

Čini se da je najveći napor ekonomskih vlasti danas više skoncentrisan na skrivanje i zamagljivanje ogromnih problema srpske ekonomije, nego na njihovo rešavanje. U tome, mora se priznati, ima mnogo veštine, ali ta veština nije za poštovanje.

Finansijski konsultant

Komentari6
68889
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aleksa mihajlovic
Bravo! vrlo lepo napisan tekst. kao kolega ekonomista jako cenim jednostavnost u izražavanju pri objašnjavanju ove prilično kompleksne teme
Sead Salihbegovic
Postovani gospodine N.Katicu i Redakcijo cenjene Politike Od 2003god.pratim Vase sistemske analize i konsalting i molim Vas da pogledate nas sajt http//ring.mojsajt.info pa ako budete zainteresovani za saradnju kontaktirajte nas. Pozdrav, Salihbegovic Sead, Menadzer kvaliteta,Prvomajska 52/16, Zemun
Predrag Lazarevic
Posto je platni bilans Srbije ozbiljno ugrozen, i postoji realna verovatnoca da ce Srbija bankrotirati interesuje me jedna stvar. Kada firma bankrotira, onda se vrsi preraspodela njenih vrednosti prema poveriocima. Sta se dofadja kada drzava bankrotira? Kako se to reflektuje na plate, cene nekretnina, zaposlenost, inflaciju... hvala unapred
Дејан М
Невероватно је да су и европске банке упале у ову клопку. Код куће траже све могуће и немогуће гаранције ако се одобрава кредит за куповину некретнина а овамо куповали су обвезнице базиране ни на чему тј. без икаквих гаранција. Стварно, грамзивост не познаје границе.
Драган Николић
Још једном хвала Аутору на сјајном чланку, који нама заинтересованим, али недовољно едукованим из ове области, појашњава хаотична дешавања у привреди и друштву. Ако су ових дана, наши парламентарци заузети путовањима у изнајмљеним аутобисима, на промоцијама по селима и градовима по принципу *долази циркус*, не видим разлог да се о овој и сличним темама озбиљно не разговора на нашим медијима уз учешће стручњака из ове области, а не након конституисања власти кроз неколико месеци !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja