petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2009. u 22:00 Vuk Drašković

Srpska inkvizicija

Вук Драшковић

„Tim gore po činjenice!“ – odbrusio je Staljin nekome ko se bio osmelio da mu kaže kako njegove odluke nisu u saglasnosti sa činjenicama.

Šest i po decenija posle ulaska Crvene armije u Beograd, a time i ratne pobede jugoslovenskih komunista, pet i po decenija od Staljinove smrti, skoro trideset godina od Titovog odlaska i blizu dve decenije od nestanka Sovjetskog Saveza, Crvene armije i Jugoslavije, za mnoge u Srbiji, pa i njenog glavnog akademika, „oca nacije“, i danas je 1944. godina. Za njih je živo sve čega više nema i nepromenljivo sve što su promenile oslobođene istine i činjenice.

Da su im nekadašnje godine i ondašnja sila, oni bi – javno govore – opet ubijali četnike. Opet bi po Srbiji, nakon njenog oslobođenja od okupatora, sejali masovne i tajne grobnice, likvidirali i na stub izdaje prikivali svoje susede i rodbinu, bez razloga i suđenja. Kad bi i sudili, sudili bi kao Draži. Ponovo bi otimali tuđe i useljavali se u kuće svojih žrtava.

Ta postojana mržnja i autistička svest, neprijemčiva za svaku činjenicu, nadmašuje i samu nekadašnju inkviziciju. Danas nema u rimskoj crkvi nikoga ko će reći da je trebalo spaljivati veštice i Đordana Bruna, da su Galilej i Kopernik bili jeretici, da je trebalo išibati Prinelija, na muke stavljati Kampanelu, anatemisati Harveja, Paskala i Montenja, da je trebalo iz Firence, kao satanu, proterati Dantea Aligijerija! Makar i sa ogromnim zakašnjenjem, žrtve inkvizicije su rehabilitovane. Po slomu komunizma, čak su i u Rusiji rehabilitovani i, uz najveće državne i religijske počasti, sahranjeni poslednji Romanovi.

Srpska ideološka inkvizicija, pa da poživi još i hiljadu godina, ne bi priznala nijednu grešku, nijednu nepravdu i ne bi rehabilitovala nijednu svoju žrtvu. Zbog toga su ti nesrećnici, koje samo razjaruju činjenice, u nadležnosti struke kojoj je ime psihopatologija. Zbog toga je i uzaludno objašnjavati njima da je, u doba Drugog svetskog rata, patriota i antifašista mogao biti i neko ko je, istovremeno, bio i antikomunista. Kao Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO) i njen komandant Dragoljub – Draža Mihailović. Odbio je da prizna kapitulaciju tadašnje armije Kraljevine Jugoslavije, prvi u okupiranoj Evropi podigao ustanak protiv Hitlera, u Berlinu (sve vreme rata) označavan za najvećeg neprijatelja na Balkanu, bio ministar vojni vlade koja je izbegla u London, a ne u Berlin, odlikovali ga De Gol, Montgomeri i američki predsednik Truman. Na čemu počiva komunistička presuda da je on bio „srpski Pavelić“, a njegova antihitlerovska gerila „srpske ustaše“?! Šta bi sve radili Hrvati da je Mihailović bio Hrvat? Ceo svet bi znao za njihove dve antihitlerovske gerile, Titovu i Dražinu. Istorijski pametan narod. A mi?

Umesto čestitki, niške sudije izložene su kanonadi osuda zbog rehabilitacije Dragiše Cvetkovića, predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je, zamislite taj zločin, 25. marta 1941, u Beču, sa Ribentropom, šefom Hitlerove diplomatije, potpisao protokol (a ne pakt) po kome se obavezao da ćemo biti neutralni u svetskom sukobu velikih, a firer se obavezao da će poštovati naš državni integritet i suverenitet. Tim potpisom Dragiša je nas, slobodoljubive, proizveo u nacističke sluge – grmi srpska komunistička inkvizicija. A šta ćemo, drugovi, sa onim paktom Hitler–Staljin, potpisanim 1939. godine? Šta ćemo sa istinom da je Drugi svetski rat počeo Hitlerovim upadom u Poljsku, sa zapada, i Staljinovim prodorom u Poljsku, sa istoka? Šta ćemo sa Minhenskim sporazumom 1937, kada su Britanija i Francuska odobrile Hitlerovu aneksiju čeških Sudeta i okupaciju te države? Znači li to da su Staljin, Čerčil i De Gol bili Hitlerovi saveznici u Drugom svetskom ratu?

Pred kakvim izborom su bili knez Pavle Karađorđević i Dragiša Cvetković 25. marta 1941? Da pokušaju da spasu vrhovno dobro: svoju državu i živote njenih građana. Ili da izgube oboje. Izabrali su prvo, a znali su da i Hitler i oni blefiraju i kupuju vreme. Zbog sećanja na Srpsku vojsku iz Prvog rata, firer je precenjivao snagu jugoslovenske vojske, pa se klonio rizika sukoba sa njom, u situaciji kad je pala u vodu invazija Britanije, a on se spremao da udari na Ruse. Knez Pavle i Dragiša Cvetković planiraju da raskinu sporazum „kad bude vreme“, kad Hitler zaglavi u Rusiji, a Britanci, uz pomoć Amerikanaca, koji neće ostati neutralni, krenu u kontraudar. Tada bi i naša vojska objavila rat Silama osovine i ponovila podvig iz 1918. godine. Šta je izdajničko i fašističko u ovoj strategiji? Samo to da ne bi bilo Ante Pavelića, genocida nad Srbima i pobede komunista u Jugoslaviji. Samo to, ali srpska komunistička inkvizicija je i razdražena baš zbog toga. Oni nikada ne bi došli na vlast, a briga ih za ustaški genocid nad Srbima i komunistički ideološki genocid, opet uglavnom nad Srbima, posle 20. oktobra 1944. godine.

Rehabilitacije onih koji su bili za naciju, državu i slobodu, biće nepotpune ako ne obuhvate i osude onih čiji su ciljevi bili suprotni i ostvarivani zločinima.

Predsednik Srpskog pokreta obnove

Komеntari66
091d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obivankanobi
Eh da smo vise slusali Draskovica mnogo bi toga danas bilo bolje i drugacije.
Maksim KG
Ovaj covek je uvek koracao ispred svoga vremena,zato Srbi ne vole ovakve kao sto je on, zato je on sada na marginama drustevnog zivota,a njegova stranka je ispod cezusa. Sve sta je on radio i radi,bile je uvek u dubokom intresu ove drzave, i zato ima moje ogromno postovanje za sve ono sta radi, ne samo za demokratizaciju nase zemlje,nego i za otkrivanje istorijskih nepravdi i neistina o kojima i sam pise u ovom tekstu.
Miodrag Dimitrijević
Bravo Vuče, nisam mislio da komentarišem inače kao i uvek izuzetan tekst koji ste napisali ali nateraše me komentari probuđenih i oslepelih kobajagi i nekad vaših pristalica. Zapamtite ovo! Vi ste prvi i onda kada su vaše bivše pristalice i oni koji vas iskonski mrze na istim talasnim dužinama zato što ste bolji i evropskji intelektalac , vođa i političar. I zato Srbi vi koji ga vređate, vi koji ste uvređeni i poniženi jer Vuk još postoji, još piše i govori, upamtite i ovo! Vuk je kao čovek bolji od svih ostalih živih i aktivnih danas u politici naše nam zemlje. Zato kao takav on i danas privlači pažnju onih kivnih na njega, jer kada god ga vide i od njega nešto pročitaju, oni se sete i ako ih niko ne pita a zašto? Zato što pljujući njega njegovu politiku, njegove greške, njegove snove, hoće da zaborave svoje nade,svoju veru, svoje snove i da opravdaju što danas svoje nade,svoju veru polažu na ljude koji mrze Ameriku i Evropu više od izlapelih komunista, ljude koji izbore dobiju na priči o Evropi a sada pričaju o četri stuba, Ruskim bazama, u Srbiji, Ruskim kreditima, i novoj Evropskoj bezbednosti. I zato je grad Velenje u Sloveniji gradić od 26 hiljada stanovnika bez i jednog nezapošljenog čoveka i ima fabriku Gorenje vlasnik većinskog paketa akcija su sami radnici njih 7000 zapošljenih koji imaju bezplatno letovanje za sebe i školovanje za svoju decu, Rudnik Lignita i uglja javno preduzeće sa 2500 zapošljenih kupuje Bosanski rudnik Kreku. A moj rudnik bakra u Boru čeka nekog mešetara da dođe i kupi ga a zatim i zatvori.I zato mi Boru živimo pored Topionice a nemamo grejanje i pred stečajom su sva javna preduzeća. I zato vi oslepeli iz pakosti kritičari Vuka Draškovića pogledajte u vaše đepove da li su vam novčanici dovoljno debeli da li su vam deca zadovoljnija da li je budućnost izvesnija i ko je zbog toga kriv a ko se za bolje ove naše male,ponosne i napaćene zemlje bori i nikad se ne predaje.
Yogy Berra
Hvala na citatima i misljenjima i zakljuccima, mada ne verujem da je to za mnoge vredno. Njih cinjenice ni ranije nisu zanimale. Ljude danas ne zanima sta je stvarno bilo i sta je stvarno vredno. Svako prvo izabere neprijatelje a onda pocne da pise svoju istoriju. U Srbiji je sloboda misljenja i govora uzela vrlo cudne i dramaticne oblike. Pocinjem da verujem da je za vreme komunista ipak bilo vise istine, iako je ona sada mnogo vise dostupnija nego u njihovo vreme. "Ako ljudi ne zele da idu u park, niko ih ne moze zaustaviti" (Yogy Berra)
Istoričar@Vlada guda
Fino, sada kada smo se konačno složili da je to ipak bilo pristupanje Trojnom paktu, a ne Protokolu, upozoriću Vas na Memorandum, odnosno Referat Mihaila Konstantinovića upućen vladi Dragiše Cvetkovića od 13. februara 1941. kojeg je Cvetković parafirao gde u glavi 2. Memoranduma stoji "Trojni pakt, on povlači vojnu saradnju.Odmah posle njega bi došao zahtev za dozvolu prelaza nemačkih trupa preko naše teritorije. Pored toga pristup Trojnom paktu ne bi bio u skladu sa našim obavezama prema Grčkoj i Turskoj...Da ne bi raspravljali šta bi došlo posle, a šta možda ne bi došlo, upozoravam Vas na to da je u Protokolu pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu navedeno da se neće tražiti prolazak trupnih transporta preko jugoslovenske teritorije u vreme rata. Ali šta ćemo sa transportima u vreme mira? Ništa o tome se ne kaže. Dakle, prođu nemačke trupe preko Jugoslavije koncentrišu se za napad, a sve je to još u vreme mira? Obaveze prema Grčkoj proizilaze iz Beogradske konferencije Stalnog saveta Balkanskog pakta od 2. februara 1940. na kojoj su učestvovale Jugoslavija, Grčka, Rumunija i Turska, Archiv den Gegenwart, 1940., str. 4408 I. Što se tiče Soluna i pretenzija Jugoslavije na taj grad to je potvrđeno u notama fon Ribentropa i grofa Ćana Dragiši Cvetkoviću od 25. marta 1941. Originali su na nemačkom i italijanskom jeziku u arhivi nekadašnjeg DSIP-a. U uzvratnoj noti od 25. marta 1941. Cvetković kaže da Kraljevska jugoslovenska vlada to "prima k znanju i naglašava da te note i detalje pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu smatra strogo poverljivim i da će to objaviti samo u sporazumu sa silama Osovine, sa izuzetkom izjave o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine Jugoslavije..." Deo govora Dragiše Cvetkovića u Beču od 25. marta 1941. glasi: "Na današnji dan kad Jugoslavija pristupa Trojnom paktu, ona to čini sa namerom da obezbedi mirnu budućnost i saradnju sa silama Trojnog pakta".Živeli!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja