ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 28.10.2009. u 22:00 Miša Đurković

SINDROM MILORADA DODIKA

Pozicija čitavog srpskog naroda prema Zapadu u poslednjih dvadeset godina, otkad je počeo da se izvlači iz okova titoizma, varira između dve opcije. Ako je Miloševićeva decenija, koja se obično određuje kao dekada konfrontacije, okončana strahovitim materijalnim razaranjem Srbije i okupacijom Kosmeta, postavlja se pitanje čime se okončava decenija „kompromisa i saradnje“. Za sve prisutnije pitanje da li smo lošije prošli onda ili sada možda će od ključne važnosti biti ono što se trenutno dešava sa Republikom Srpskom.

Za onoga ko poznaje logiku delovanja zapadnih sila na ovim prostorima bilo je veoma lako da predvidi i pravac delovanja u BiH i satnicu. Nakon uklanjanja Zorana Đinđića, više nijedan relevantan srpski političar nije smeo da zatraži da se pitanja Kosmeta i Republike Srpske rešavaju na isti način i u istom paketu. Insistiranje Zapada da se ove dve stvari nikako ne povezuju jasno je ukazivalo na to da će Republika Srpska doći na red odmah nakon završetka farsičnog kosmetskog procesa, za koji je od početka bilo jasno da će se okončati nezavisnošću. Za Bih je, naravno, pripremljen potpuno drugačiji recept, onaj koji je Holbrukova ekipa počela da primenjuje odmah nakon Dejtona, a to je rušenje dejtonskog aranžmana, derogacija nadležnosti RS i podsticanje centralizacije institucija i čitave politike. Sve, naravno, pod firmom neophodnosti reformi kao navodnog uslova za evroatlantske integracije.

Za čitavu našu priču od suštinske važnosti je činjenica da se na čelu Republike Srpske nalazi Milorad Dodik, koji je verovatno najbolji simbol za srpsku politiku kompromisa. Dodik je svoju političku karijeru započeo kao deo ukupne Miloševićeve politike kompromisa i saradnje sa Zapadom koja je trajala u periodu 1993–1998. Njegov prvi premijerski mandat povezan je sa zajedničkim naporom Zapada i Miloševića da uklone ratnu vlast SDS-a i da moć prebace na Biljanu Plavšić i prozapadne snage u RS. Tokom tog mandata Dodik je omogućio prenošenje velikog broja nadležnosti na centralni nivo, od čega je najvažnije bilo formiranje jedinstvene vojske, granične i carinske službe.

Kada se 2005. ponovo vratio na veliku scenu, iza njega je ovog puta stajala veoma jaka partijska infrastruktura koja mu je naredne godine omogućila fantastičnu pobedu na izborima i koncentraciju svih institucija i poluga moći pod svojom kontrolom. Znajući šta se sprema BiH posle okončanja kosovske farse, Dodik je uradio niz vrhunskih političkih poteza. On je najpre shvatio da na ovim prostorima svaka priča o bezbednosnom aparatu i polugama moći nema nikakvog smisla budući da je sve pod kontrolom struktura NATO-a. Otud čak ni oko pitanja policije nije gubio previše vremena. Usredsredio se na dva ključna realna segmenta, ekonomiju i politiku identiteta.

Dodik je uneo jedan drugačiji duh među građane RS podstičući ih da rade, trguju, proizvode i sami pokreću privredne inicijative koliko je god to moguće. Učinio je to liberalizacijom zakona i stvaranjem mreže podsticaja i kredita, ali i privlačenjem ozbiljnih stranih investicija koje su mogle da pokrenu lanac kooperanata, ali i da obezbede novac za infrastrukturu. Na vreme je shvatio da evropsku retoriku mora da prati ozbiljno strateško otvaranje privrede i za Rusiju, Indiju i druge globalne subjekte (Rusi su npr. kupili banku u RS, dok u Srbiji nisu mogli ni da sanjaju o tome). Sve to je dovelo do rasta standarda, ali i samouverenosti kod Srba u BiH i razumljivo do plebiscitarne podrške koja je neophodna za period koji sledi.

Uz ovo, išla je snažna politika identiteta i jačanja ekonomskih i identitetskih veza sa Srbijom, kao i brižljivo, preventivno odgovaranje na sve lobističke provokacije koje su u zapadnoj štampi pokušavale da Dodika predstave kao „nacionalistu“. Premijer RS je dočekao butmirski udar najbolje što je mogao. Upravo on, koji je najviše uradio na prenosu bezbednosnih nadležnosti, jeste prava osoba koja s punim legitimitetom može da kaže gde je granica nakon koje sve gubi smisao. Ona je jasna: zadržavanje pariteta u institucijama i sprečavanje majorizacije koja je 1992. dovela do rata, kao i očuvanje politika identiteta na entitetskom nivou. Prenošenje obrazovanja, kulture i vere na centralni nivo značilo bi de fakto ukidanje srpskog naroda u BiH.

Na sudbini Dodika lomi se pitanje da li Srbi kompromisima mogu bilo šta da dobiju, te otud dešavanja u BiH vrlo pažljivo prate i Boris Tadić, i Milo Đukanović, ali i Miroslav Mišković...

naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komеntari36
47b8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Само напред Додик!
Додик једини разуме да са Западом мора да нађе заједнички језик да би опстала Република Српска.
@Uskok
Hvala na podrsci nasem vodji. Tacno nije svetac, ali mi jos postojimo i postojacemo. Republika Srpska je simbol borbe za srpsku zemlju i srpske snove o slobodi od neprijatelja i povezanosti sa prijateljima. Rusima prije i iznad svega. Ja, ali sta cemo, Dodik navija za Crvenu Zvezdu i privatne pare salje ipak u Srbiju, nije na Havaje ili Miami ili negde u SAD kao sto to rade srbijanske vodje tzv. 'elitne patriote'. Republika Srpska.
Ускок, Тромеђа
Тачно је да Миле Додик није светац и то је добро. Сва указивања у претходним коментарима на мане и врлине, на корупцију, тежак живот, настојања да се оствари развој, чврсти ставови и борба за поштовање Дејтонског споразума, такође, у мањој или већој мјери, стоје. Али, цијело виђење је симплифицирано, не ради се овдје о Додику као вођи, овдје се само израз воље цијелог српског народа као конституанте у БиХ реализује порукама које Додик изриче. Осим тога, нетачно је да опозиција не може побиједити Додика. Није то шићарџијска и лоповска опозиција која мисли само о томе колико ће којој странци бити додијељено институција и предузећа за пљачку (иако код нас и тога има), већ су овдје и власт и опозиција суочени с пријетњом по голи опстанак народа. Сви су свјесни да се може изгубити баш све, тако да је довољно да опозиција критикује погрешке власти, која национални интерес брани што најбоље може. С друге стране, власт и опозиција заједно, па и са цијелим народом, немају довољно капацитета да битно мијењају токове политике великих сила. Битно је да изађемо што мање оштећени из овог напада на наш народ, а када наступи осека непријатељске силе, онда ће се и маневарски простор проширити. Неуспоредиве су погрешке руководства Републике Српске Крајине са понашањем нашег руководства. Да су наши посланици прихватали наредбе Слободана Милошевића ни Српске не би било. РСК је по налогу Милошевића мијењала владе, предсједнике, одбијала да потпише тзв. План З-4, који је био врло добар за нас тамо, док то није било касно, а нисмо имали никакве шансе да се војнички одупремо ни 24 сата хрватској војсци. Да смо се одржали недјељу дана РСК би и данас постојала. Тек да се зна!
Simonida2
"Dodik korektno i posteno vodi Republiku Srpsku , koja osiromasena ratom ipak ide naprijed, i u svojim rezultatima je bolja od drugog entiteta" A odakle mu ona vila od milion dolara u BGD,biznisi po Srbiji,stanovi....Od kad se to zove posteno vodjenje jedne drzave,politike...Zbog takvih,Tito je vladao onoliko
Atilla bic bozi
Ja ovdje ne vidim nikakav shvalospjev g.Dodiku,vec realno snimljeno vrijeme danas.Gledajuci u proslosti sta se dogodilo onim koji su se oslanjali na pomoc iz matice(Ktajina,Kosmet),Dodik je shvatio cinjenicu da je otkazan samo na snagu iz Republike Srpske,ili ti use i u svoje kljuse.Jasno je i u Butmiru rekao mocnicima ispod kog minimuma ne moze da ide.Naravno da on zna da je Dejtonski sporazum rastegljiv i da se popustilo dosta po tom sporazumu,ali da je on ipak temelj koji su sazidali upravo ti mocnici.Zato i nemaju kud nego da prime principijelne stavove g.Dodika a koji ne idu na stetu BiH.To sto to nije u skladu sa zeljama politicara vecinskog zivlja(upotrebio bi -naroda-ali neznam sta je na dnevnom redu,jer su u proslom vijeku tri puta mijenjali status) u zemlji je njhov problem jer su i oni potpisali taj Mirovni sporazum i ustanovili BiH sa dva entiteta.Jedino me cudi stav hrvatske politicke vrhuske u BiH,koja nista ne cini da se rijesi njihov polozaj,jer vidimo da je mrznja izmedju ta dva naroda u Federaciji ocigledna,a artikulisana i nedavnim dogadjajima na Sirokom Brijegu a u stvari zijuci u stalnoj napetosti.Mostar je eklantantan primjer netrpeljivosti.Da li to oni cekaju da im njihovo pitanje rijesi srpski narod u BiH??Ako znamo da je hrvatski lobi u Americi jak,i da je porjeklom Hrvatica sef protokola u Obaminoj administraciji,onda tim prije cudi stav politike hrvatske vrhuske u BiH.Ili je to igra na duge staze,gdje bi po unitarizacije u BiH,doslo do pripajanja Hrvatskoj i ispunjenje davnajsijeg sna granica na Drini?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja