petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 30.10.2009. u 22:00 Ana Otašević

Asteriks i Obeliks bez ijedne bore

Specijalno za „Politiku” iz Pariza

„Pola veka! To možda izgleda mnogo običnim smrtnicima, no samo junaci koji nas okružuju, bilo iz filma, pozorišta ili književnosti, pa čak i iz stripa, što nas ovde interesuje, imaju tu priliku i tu veliku privilegiju da vreme koje prolazi podnose bez ijedne bore i stida, nalazeći da je ovaj fenomen sasvim normalan. Jasno je, međutim, da ovu dugovečnost bez mane duguju publici...” Ovim rečima počinje svoj novi, tridesetčetvrti album posvećen 50. rođendanu Asteriksa i Obeliksa jedan od dvojice njihovih tvoraca, Alber Iderzo.

Osamdesetdvogodišnji majstor se još jednom latio olovke kako bi oživeo najslavnijeg junaka francuskog stripa i njegovu družinu neustrašivih Gala koji prkose moćnom rimskom imperatoru Juliju Cezaru. Njegov pokušaj da ih prikaže pedeset godina starijim završava se fijaskom već posle nekoliko stranica, tako što ga Obeliks izuje iz cipela (i čarapa) preciznim aperkatom. Već u sledećoj sceni povratili su mladost, baš kao i autor crtajući ih. Ceo njihov svet je tu, više od trista likova na koje su nailazili tokom mnogobrojnih avantura u poslednje pola veka učestvuje u rođendanskom slavlju. Pozvan je i Cezar, koji nevoljno pristaje da se odazove pošto mu Kleopatra podvikne, videći priliku da se otarasi ljutih protivnika, ali mudri Gali odmah razotkriju njegovo lukavstvo.

Album je objavljen simultano u 15 zemalja, što svedoči da čarobni napitak u koji Iderzo već decenijama umače pero i dalje deluje. Više od 300 miliona primeraka strip-albuma koji su prevedeni na 107 jezika i dijalekata prodato je od prvih brojeva do danas, što je fenomen bez presedana u istoriji stripa na francuskom jeziku, kome se autor i danas čudi.

„I danas sam iznenađen načinom na koji je dočekan ovaj lik i njegovi autori. Ovakav uspeh nismo očekivali čak ni u Francuskoj, a kamoli van nje. On svakako ni približno ne odgovara budžetu koji smo imali. Veoma sam srećan što je to tako, ali ne mogu da vam dam recept”, rekao je Iderzo novinarima tokom nedelje na otvaranju izložbe u Nacionalnom muzeju srednjeg veka u Parizu, na kojoj su prvi put izloženi originalni crteži i scenarija iz njegove bogate lične kolekcije.

Ovi temelji buduće sage nastali su na terasi njegovog stana u skromnom gradiću Bobinji kraj Pariza, gde je sa mladim scenaristom izuzetnog talenta Reneom Gosinijem stvorio tandem koji će biti nerazdvojan sve do rane smrti Gosinija 1977. godine.

U ovoj skromnoj zgradi, među samotnim blokovima pariskog predgrađa, danas žive imigranti sa raznih strana sveta, baš kao što su to i oni. Gosini, sin poljsko-ruskih Jevreja koji su se krajem dvadesetih godina obreli u Argentini i tako izbegli pogrome Drugog svetskog rata u kojima je stradao veliki deo njihove porodice i Iderzo, ili Uderco, poreklom iz skromne radničke porodice italijanskih imigranata. Ovu mešavinu kultura i životnih iskustava vešto su utkali u temu o osnivačkom mitu Francuza, koja im je poslužila kao podloga za galeriju nacionalnih karaktera. Slavna parodija Gala, bogata kulturnim odrednicama, pretpostavlja više nivoa čitanja, u čemu je tajna njenog uspeha i kod dece i kod odraslih. Ona govori o njihovim savremenicima i njihovim manama sa jasnoćom pogleda koju može da ima samo posmatrač iz druge kulture koji i sam želi da postane deo te tradicije – ironija je uvek blagonaklona, zbog čega je Francuzi i danas prihvataju kroz smeh.

„Prednost je bila to što smo govorili o epohi koju smo slabo poznavali, koju i istoričari slabo poznaju, pa smo mogli da damo mašti na volju i prenesemo francuske karaktere koje smo poznavali”, kaže danas Iderzo.

Ovaj duhoviti i karikaturalni pogled na francusko društvo je već od prvih brojeva „Asteriksa” osvojio publiku, koja je u njemu prepoznala savremenike.

„Asteriks i njegov otpor Rimskoj imperiji je aluzija na period Drugog svetskog rata. On je brzo postao lik borca koji ne pristaje da bude žrtva okupacije. To je jedan od razloga zbog kojih je privukao Francuze”, kaže za „Politiku”  Žan Kristof Ton-Ta, iz dokumentacije Nacionalnog muzeja srednjeg veka koji je učestvovao u postavci izložbe.

Malo galsko selo koje odoleva moćnom rimskom osvajaču za mnoge je bila metafora Francuske generala Šarla de Gola, koji je došao na čelo države manje od godinu dana pre nego što je nastao strip.

Uspeh koji je Asteriks potom postigao u Nemačkoj za Iderza je dokaz da ova interpretacija nije odgovarajuća.

Pre će biti da je to ključ za izuzetan uspeh kod međunarodne publike u humanističkoj poruci o otvaranju prema drugim narodima, Skandinavcima, Bretoncima, Špancima, Jevrejima, Indijcima, Egipćanima koje Asteriks sreće na brojnim putovanjima. Fundamentalno pitanje koje postavljaju njegove avanture sa dobroćudnim Obeliksom jeste da li su kulturne razlike pre svega stvar predstava, da li ih treba uzeti ozbiljno ili se distancirati humorom, smejući se nacionalnim refleksima i stereotipima.

Dva autora, koji su na svojoj koži upoznali teškoće integracije u društvo koje nije njihovo, kao i političke i socijalne posledice rasizma i šovinizma i gotovih predstava o drugim narodima, ukazuju na to da je put ka izgradnji sopstvenog identiteta kroz prihvatanje drugog.

Komentari2
d8ba4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Павловић
Сјајан стрип, одличан хумор. Свака част покојном господину Гошинију и још увек добродржећем г. Удерцу, којима би узгред било много паметније дати Нобелову награду него Мартију Ахтисарију и Бараку Обами. Није мала ствар осмислити и нацртати најчитанији стрип у Европи. Вапим за новим епизодама!
vac vac
Ja bih voleo da sam Asteriks!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja