utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:40

Levicu ovde nisu doneli tenkovi Crvene armije

Autor: Marija Đorđevićpetak, 30.10.2009. u 22:00
Урош Ђурић

Na najnovijoj izložbi „Crveni” u  beogradskoj galeriji Ozon, slikar i multimedijalni umetnik Uroš Đurić (1964) bavi se istorijskim nasleđem ideje levice na našem tlu. Crtežima, a pre svega dokumentarnim i vizuelnim materijalom umetnik između ostalog ilustruje i pozicioniranje današnjih elita u Srbiji. Uroš Đurić prisutan je i na ovogodišnjem 50. Oktobarskom salonu radom „Društveni portreti”.

Šta Vas je podstaklo da istražujete istorijsko nasleđe ideje levice kod nas?

To se kuva u meni već decenijama, jer je još birokratija ranijeg socijalističkog poretka u velikoj meri korumpirala leve ideje koje je deklarativno zastupala. Danas prisustvujemo jednom trapavom pokušaju revizionizma istorijske uloge levice u razvoju savremenog srpskog društva koji, nažalost, usled potpunog nedostatka reakcije šire javnosti, daje rezultate. Levica u Beograd i Srbiju nije došla na tenkovima Crvene armije već mnogo ranije. Prvi istorijski zapis iz policijskih arhiva Uprave grada datira iz 1873. gde se navodi da sudski praktikant Mijailo Arsenijević širi komunističke ideje u kafani „Dva sokola” tvrdeći da su tadašnji zakoni „zasnovani na nečovečanstvu i da nad narodom tiranišu, da su činovnici više nagrađeni nego što treba, a da vrlo malo rade, da poneki bogataši imadu vrlo mnogo, a neki povasdan rade a nemaju ni leka”. Arsenijević potom, prema zapisniku, „razlaže kaki pravični zakoni postoje u Sjedinjenim državama u Americi, u Švajcarskoj, te kako je tamo narod ujednačen, pa da bi trebalo i kod nas jedared sve postojeće sručiti i narodnosti sve ujednačiti...” Stanje u društvu je kao da smo napravili pun krug i vratili se u 1873.

Šta je suštinski problem u odnosu elita (političkih, intelektualnih) prema ulozi i mestu levice i našoj istoriji?

Suštinski problem svih elita u Srbiji jednostavan je – one su korumpirane. Kada kažem korumpirane, ne mislim na veliku igru podmićivanja novcem s jasnim dobitkom, već na igru privilegovanog pozicioniranja u društvu kroz prihvatanje raznovrsnih sinekura. Ovdašnje elite su pacifikovane prećutnim društvenim dogovorom kojim se ukoliko ne talasaju previše neće bitnije ugroziti njihov društveni status.

Navedite nam neke konkretne primere iz bliže istorije koji ilustruju taj odnos.

Mora da se šalite. Svi su u tome, bez ikakvog preterivanja. Pitanje levice je i pitanje intelektualnog i ako baš hoćete moralnog dometa, ali pre svega odnosa prema ideji savremenosti kao takvoj. Zato je zapanjujuće iz vizure sadašnjeg trenutka čitati biografije ljudi kao što su Mita Cenić, Filip Filipović, Sima Marković, Božidar Adžija, Gojko Nikoliš, Koča Popović, Pavle Savić ili Stevan Dedijer. To su bili vrhunski matematičari, hemičari, nuklearni fizičari, hirurzi, pravnici, avangardisti, elitni u svakom pogledu, ali nisu pripadali tadašnjem establišmentu jer su ga smatrali varvarskim, slično današnjem. Bili su spremni da polože svoj život za unapređenje standarda celokupne zajednice, što niko od ljudi takvog klasnog i socijalnog statusa ne bi ni u ludilu danas učinio, a da pri tom treba da žrtvuje sopstveni komfor. U tome je ključna razlika.

Kada kažete „levica”, na koji spektar ideja mislite?

Na ideju o konstituisanju društva na načelima ravnopravnosti. Na formiranju društvenog uređenja s visokim stepenom socijalne i komunalne odgovornosti, participativnosti i samouprave, društva baziranog na pravednijoj raspodeli viška vrednosti... Na besplatnom školovanju i zdravstvu za sve. Na operacionalizaciji društvenih resursa i javnih dobara u funkciji opšteg društvenog razvoja, a ne bogaćenju pojedinca. Srbija se poslednjih nekoliko godina pretvara u latifundiju, što znači da u ovom trenutku kod nas traju procesi koji su se odigrali u devetnaestom veku u Južnoj Americi. Zemlja će za vrlo kratko vreme biti u posedu malog broja ljudi koji svi staju na prste jedne ruke. 

Na jednom od monitora na izložbi čitamo i biografiju i tragičnu sudbinu Slobodana Žilnika, oca poznatog reditelja Želimira Žilnika. Kako ste biralidokumentarni materijal za izložbu „Crveni”?

 Izbor je ličan. Fokusirao sam se na ličnosti za koje je većina čula u ranijim vremenima, po kojima su se zvali domovi kulture, izdavačke kuće, ulice, a o kojima se zapravo malo zna. Čitajući njihove biografije, ostanete zatečeni kakvih se ljudi odriče ova sredina.

Činjenica je da ovdašnjapolitička, ekonomska i vojna elita imaju moć, za razliku od intelektualne i kulturne. Šta je problem  današnjih elita u Srbiji?

(/slika2)Sadašnje upravljačke elite čine ljudi malog dometa, a velike ambicije. Ljudi bez vizije, intelektualno manjkavi, često neobučeni za važne poslove koje obavljaju. Vojna elita je priča za sebe, oni se ponašaju kao nedodirljiva tajna loža, kao nezavisni politički i pravni subjekt. Centralne zgrade na najboljim lokacijama u Beogradu su vojni objekti. Vojni muzej, pa bivši Dom JNA, Generalštab i kasarne oko Nemanjine i Kneza Miloša, na Dedinju, Banjici, Dom RV i kasarna u Zemunu... To su ogromni posedi i tako je u gotovo svim gradovima u zemlji. Zato i neće u NATO, to je osnovni razlog a ne ideologija, jer po standardima NATO-a morali bi da se izmeste iz gradova. Pogledajte recimo Austriju, koja je do pre 100 godina bila najveća kontinentalna sila, u kojoj je vojska bila ključni politički faktor. Danas Bečka opera ima veći budžet od vojske Austrije, da bi obično građanstvo moglo da kupi ulaznice po povoljnim cenama. Ali mi nećemo dobaciti do takvih standarda ni za 100 svetlosnih godina. Mi postepeno regresiramo u jedno anahrono i militarizovano društvo. Kod nas diplomci Vojne akademije primaju diplome javno, ispred skupštine, od predsednika republike, ali takav spektakl se neće prirediti diplomcima Likovne akademije ili Filozofskog i Medicinskog fakulteta. To dovoljno govori o odnosu snaga u društvu.

Da li se naše društvo danas uopšte opredelilo za neku zvaničnu ideologiju, s obzirom na toda smo pre dva meseca „iskopavali”  Dražu Mihailovića, a  nedavno u opštoj euforiji emitovali partizanske spotove i slavili 20. oktobar?

Naše društvo se preko svojih izabranih predstavnika u državnoj upravi opredelilo da se ne opredeljuje, tačnije da se opredeli za sve. Može četnici, ali bez ratnih zločina prema civilnom stanovništvu. Može partizani, ali bez petokraka, druge Jugoslavije i sa balastom revolucionarnih egzekucija i rušenja građanske klase. Danas malo više četnici jer su bili sastavljeni od branitelja starog kapitalističkog poretka, više srbovali iako im je zvanični naziv glasio Jugoslovenska vojska u otadžbini. Sutra malo više partizani jer nam treba novac za budžet od Rusa. I tako unedogled, što ne treba da vas čudi. Ovo je narod koji je Vuka Brankovića, aristokratu koji je nastavio borbe i čiji su potomci produžili postojanje feudalne srpske države za gotovo čitav vek, u legendi proglasio za izdajnika, a prvog feudalca koji je pristupio Otomanskoj imperiji Marka Mrnjavčevića uzdigao u narodnoj pesmi u borca za slobodu. Preko zemalja Marka Mrnjavčevića i Konstantina Dejanovića je Turska vojska došla na Kosovo, dok su njih dvojica poginuli četiri godine kasnije boreći se na strani Turaka na Rovinama protiv vlaškog vojvode Mirče. I džaba vam fakti kad živite u sredini utemeljenoj na usmenom predanju, u kojoj je legenda jača od činjenica, što je matrica plemenske zajednice a ne razvijenog društva.

Koje su ideje levice Vama lično najbliskije?

Socijalističke, liberterskog usmerenja.


Komentari15
87b09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zaharinka Bacheva
Bravo Urose! Iako nisam iz Srbije to sto ste napisali kao da se radi o mojoj zemlji. Mi smo malo ispred vas jer su nas nekoliko tajkuna vec osvojili. Ja sam igrom slucaja videla vas rad na Oktobarski salon ali dobro bi bilo da vas rad vide moi sugragani iz Skopja, a ovaj intervju nek probudi nase "velike" umjetnike da se malo pojave u javnost i recima izraze svoj stav o nasoj realnosti.
bez dlake na jeziku .
E Urke,lepo ti to sve rece...Medutim nasa Srbija i dalje krvari od rana,koje nikako da zarastu...a znas zbog cega?Svaki covek,iako je posten ,iskren,naivan kad dobije vlast pretvara se u nekog drugog coveka,zeljnog da ima sto vise...Takvi su ljudi,egoisti,halapljivi,gaze druge radi licnih interesa,gaze mrtve i uspomene,gaze istoriju,menjajuci je... i ostace takvi,takve ih je stvorio ovaj nas zivot...Nikada necu zaboraviti reci Nikole Koje u filmu:Lepa sela,lepo gore....kad su bili u tunelu..Sigurno znate na koji deo mislim....
Slobodan Sretenovic
БРАВО УРОШЕ.Сјајан текст.
Милош Косовац
Наравно, идеје блиске господовим људима, који траже Бога у себи, су и Уроша Ђурића: „Социјалистичке, либертерског усмерења“. Коментарисао би неколико мисли господина, или би можда желео да га ословим са Другом, Ђурићем. 1.“ Били су спремни да положе свој живот за унапређење стандарда целокупне заједнице, што нико од људи таквог класног и социјалног статуса не би ни у лудилу данас учинио, а да при том треба да жртвује сопствени комфор. У томе је кључна разлика“. И данас, као и увек раније има људи који жртвују споствени комфор, па и да уложе своје животе, ради унапређења заједнице.Са таквима се дружим, а то и сам радим. Но, моћна средства информисања бирају о чему, коме и како ће информисати. Од своје борбе издвојио сам неколико битних догађаја током мога рада на Космету задње деценије минулог века, у коме сам могао и живот да изгубим, наравно од институција српског режима. Па када сам видео како г-ђа Мира Адања–Полак приказује власника пицерије у Палерму који је мафији рекао „Не!“, помислио сам да ће хтети да чује и како су припадници српског режима радили у корист губитка Покрајине. Но, није ме изненадила: није ме удостојила ни да ми одговри макар са „не“ на моје тражење. 2. „Садашње управљачке елите чине људи малог домета, а велике амбиције. Људи без визије, интелектуално мањкави, често необучени за важне послове које обављају.“ Нидсу баш сви такви. Јер прва вредност интелигенције је прилагођавање. Они који су хтели да мењају, условно речено, нонпроменљиво посмртно две улице носе њихова имена. Сами сте изјавили и следеће: „И џаба вам факти кад живите у средини утемељеној на усменом предању, у којој је легенда јача од чињеница, што је матрица племенске заједнице а не развијеног друштва“. 3.„Војна елита је прича за себе, они се понашају као недодирљива тајна ложа, као независни политички и правни субјект“. Само да додам. Та елита није била способна да сачува државу за шта је била и плаћена! Но, зато примају енормно високе пензије, као да су залужни грађани!
Danilo
Pre nego sto pocnete da pricate o vojnim budzetima Zapadnih zemalja trebali bi da se zapitate zasto Austrija ima veci budzet za umetnost nego za vojsku jer Austrija je okruzena zemljama NATO-a a nije deo njega pa samim tim niko nju nece napasti u nekoj bliskoj buducnosti!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja