četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.11.2009. u 22:00 Jovo Bakić

STRATEŠKI PARTNERI, POGLED IZ SANKT PETERBURGA

Kada građanin Srbije prelazi finsko-rusku granicu oseti se privilegovanim. Oni koji su rođeni posle 1975. osete se tako verovatno prvi put u svom životu kada prelaze neku granicu. Pisac ovih redova osećao se tako krajem osamdesetih i na samom početku devedesetih. Razlog privilegovanosti jeste činjenica da Rusija od građana EU zahteva da poseduju vize, a od građana Srbije ne. Viza dosta košta, gotovo sto evra, a to nije mala suma ni za dobrostojeće Evropljane. Zacelo, sadašnja vlada Rusije zavređuje zahvalnost, a sadašnja Vlada Srbije sve pohvale što je bar jedna barijera ukinuta. Nadajmo se da će i šengenska biti uskoro uklonjena.

Putnika namernika koji iz Finske vozom dolazi u Sankt Peterburg očekuje susret s nimalo lepom železničkom stanicom Finlandija. Na njoj se ne može naći ono što je uobičajeno na finskim i švedskim stanicama ili aerodromima: mnoštvo besplatnih mapa grada s reklamama hotela i restorana, te šalteri s obaveštenjima na kojima će ljubazni domaćini na odličnom engleskom objasniti sve što je posetiocima potrebno.

Putnik se mora, prema tome, snaći sam. Da bi se došlo do Nevskog prospekta, tj. centra grada, prolazi se kroz blokove katkad sasvim, katkad delimično napuštene i oronule, a nekada pored očaravajućih zgrada. Pusti krajevi grada obavijeni su neprijatnom atmosferom, a mučan utisak pojačavaju ponegde polupani prozori. Tu i tamo promiču likovi ophrvani brigama tegobnog života. Ubeđen da mlađi ljudi znaju engleski jezik, vaš dopisnik je pitao da li u blizini postoji neki hotel. Ako nije ostao uskraćen za bilo kakav odgovor, što se najčešće dešavalo usled odsustva želje da se sa strancem ima bilo kakvog posla, onda je saznavao da hotela u blizini nema. Pokušavao je, razume se, i sa srpskim. No, ni tu uspeha nije bilo. Iznenađujuće je kako čuvena „široka ruska duša” ne izgleda tako prostrana u poređenju sa finskom ili švedskom. Čini se da pripadnici velikih nacija, Rusi i Amerikanci, često samodovoljno i samodopadljivo, a suštinski provincijalno, smatraju da posetilac treba da zna njihov jezik pošto oni nemaju potrebe da uče bilo koji osim njihovog. Naravno, da ne bude zabune, lepo je i korisno znati ruski jezik, ali poenta nije u tome.

No, kad se dođe na Nevski prospekt, onda Sankt Peterburg zablista punim sjajem. Tada se vidi da je namera Petra Velikog da impresionira strance sasvim uspela, pa iako druga funkcija, pozapadnjačenje Rusa, nije ostvarena. Takva širina prostora, takva grandiozna divota prizora, retko se u životu viđa. Ugledanje na Pariz svuda je vidljivo, baš kao što je slučaj i u Stokholmu. Na Nevskom prospektu može se pronaći i turistički centar za informacije, iako je korisnije raspitati se preko Interneta za povoljan smeštaj. Ako je čovek snalažljiv pristojno prenoćište ga neće puno koštati, a i poneki recepcionari odlično govore engleski, pa iako nemaju pojma gde se Srbija nalazi osvajaju izuzetnom ljubaznošću koja prevazilazi ljudskom toplinom poslovičnu nordijsku prijaznost i spremnost za pomoć.

Kvalitet usluge u sanktpeterburškim prodavnicama razlikuje se od radnje do radnje. Ponegde su prodavci izuzetno predusretljivi, ali ne i napadni, a ponegde je od navalentnosti nemoguće živeti, naročito ako je pomešana s neobaveštenošću. Tako je jedan prodavac na naš odgovorda dolazimo iz Srbije, postavio drugo pitanje: „To je blizu Irana?” Na odgovor da je Srbija na Balkanu, sledilo je ubeđenje prodavca da onda, ipak, mora biti u pitanju Srednja Azija, na šta je usledio još grohotniji smeh pre no i odgovor da je Balkan u Evropi. Naravno, prodavac je na dobrom engleskom nastavio da prodaje bez ikakvog uspeha.

Ono što iz priče može da se zaključi jeste da su politička i kulturna elita Rusije mnogo zainteresovanije za strateški značaj Srbije (što još uvek ne znači da su Srbija i Rusija „strateški partneri” jer miš sa slonom, osim u crtaćima, teško može takve odnose ostvariti) no „običan čovek” koji neretko za Srbiju nije ni čuo. Istovremeno, to našu političku elitu, a i građane, treba da poduči da nema mesta oduševljenju kada je spoljna politika u pitanju. Sa Rusijom se moraju održavati najbolji mogući odnosi jer radi se o jednoj od najvažnijih država, koju sada vode veoma sposobni državnici, i s kojom nam se interesi trenutno poklapaju. No, odnosi između država uvek se baziraju na interesima. Osećanja mogu zamagliti čisti vidik. Otuda nije dobro kada se politički poeni stiču na osnovu navodno iskonskog slovenskog bratstva (šta ako su prodavac i angloamerički naučnici u pravu kada vele da su Srbi persijskog porekla). Šalu na stranu, trezvenosti nikada nije na odmet, a u spoljnoj politici posebno.

sociolog, Filozofski fakultet, Beograd

Komentari41
aeb23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

anonimus
Radojko Pantić, (04/11/2009, 10:19), kompliment! I dodajem, kako jos jedna potvrda da (40-ti komentar) "konac delo krasi"!
Radojko Pantić
Из текста г.Бакића може да се закључи следеће:да је први пут у Русији, да је у Санкт Петербург допутовао узпут, купивши једно или дводневну туру из Финске и да је чланак писао да би покрио трошкове путовања или по домаћем задатку. Од куда овакви закључци? Прво, у Санкт Петербург се не долази узпут него као циљ путовања. Друго, за оног ко је био у Санкт Петербургу а није посетио Ермитаж, Исакијевски Сабор, Кунст Камеру, Царско Село, Зимски дворац, Петропавловску Крепост, Марински Театар или бар Крстарицу Аурора, Царску фабрику порцелана и много других музеја, острва, мостова може да се каже да уопште није био или да му је културни ниво на нивоу продаваца сувенира са којима је, иѕгледа, једино и разговарао. А ако је нешто од поменутог и посетио а о томе није написао ни речи, онда то није објективност, онда се то тумачи као злонамерна и злурада пропаганда и политика.
Глорија
Поштовани госп. Марко Драгојловић, одговорићу Вам на питање, мада би коментаторима и мени лично било драже да сте оспорили или изнели неки конкретан противаргумент за изнете ставове уместо што тражите елементе личног CV. Дакле, нисам пензионер, нисам русофил, али нисам ни англосаксонски фан, само се дистанцирам од површности, произвољности, необјективности, нестручности, јер као научни радник преферирам јасне приступе, методе, евалуације, генерализације, уз доказе за главне хипотезе. У свом раду сарађујем са колегама из академских институција из многих земаља (посебно са онима са Запада), говорим енглески и руски, нисам члан ни једне странке осим "странке" обичних грађана који нешто мало желе да учине зарад објективности овог "етарског" форума.
Marko Dragojlovic
@ Glorija, 19:38: Molim Vas da mi odgovorite, da li ste Vi rusofil i penzioner? Spostovanjem Marko Dragojlovic
Rosemary's baby
Марко Трифковићу, жалосно је што, кроз нимало огириналне увреде, покушавате да воздигнете рад једног човека упркос доступности информација које дискредитују овај покушај приказа петербуршке свакодневнице. Нити сам пензионер, нити националиста, русофил или каква год накарадна етикета, створена у страху од знања. Ви желите да верујете у једну ствар, а при том жмурите пред чињеницама. Знање се не упија из једног извора - то сте до сада морали да савладате. Докле год је таквих стручњака са мањком агрумената, кочиће се развој ове државе и здраве мисли.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja