sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:15

Srbi u Tunisu: živi i mrtvi – turisti i ratnici

Autor: Nada Petrovićpetak, 06.11.2009. u 22:00
Гробље 1722 српска ратника из Првог светског рата у туниском градићу Сиди Абдали, данашњем Мензел Бургиби

Većina srpskih turista boravak u Tunisu koristi za kupanje i sunčanje, odlazak u Saharu, jahanje kamila i uživanje u oazi. Mnogi su se vratili oduševljeni sa željom da ponovo dođu u Tunis. Drugima su smetale kiše u toku septembra, kamile na razglednicama i muve pre i posle kiše. Malo njih zna, pogotovo mladih, da se u Tunisu nalaze velika srpska groblja. Na celoj Mediteranskoj obali severne Afrike: Tunisu, Alžiru i Maroku – ili, kako su se te arapske zemlje regionalno zvale, Magrebu.  

Najveća srpska groblja u Tunisu nalaze se u Bizerti i Menzel Burgibi.

Bizerta, grad na severu afričkog kontinenta, tokom decembra 1915, januara, februara, marta i aprila 1916. godine primila je veliki broj srpske vojske, koja se povlačila sa narodom pred Austrougarima, Nemcima i Bugarima preko albanskih gudura i stigla na Jadransko more. Dolaskom na albansku obalu Jadranskog mora, iscrpljeni, ranjeni, sa decom, postali su meta neprijateljski raspoloženih Arnauta. Srbi su umirali, po 300 njih na dan. Sporazumevanje saveznika o prevozu srpske vojske i naroda trajalo je dugo pa je na albanskoj obali umrlo od 35.000 do 45.000 Srba. Zbog sporosti evakuacije srpske vojske i naroda, tadašnja vlada i regent Aleksandar upućivali su apele saveznicima, ali samo je jedan bio presudan, i to onaj koji je bio upućen ruskom caru Nikolaju II Romanovu. Nikolaj II Romanov uputio je ultimatum Francuzima i Englezima početkom januara 1916. godine: „Ukoliko se srpska vojska odmah ne izbavi iz Albanije, Rusija raskida savez i sklapa separatni mir sa Nemačkom“. Ovo je bilo presudno pa je prvi francuski brod prihvatio srpsku vojsku i 27. decembra 1915. prevezen je samo gvozdeni 10. kadrovski puk „Odbrana Beograda“ sa pukovnikom Dragutinom Gavrilovićem i Druga šumadijska divizija sa 1000 vojnika drugog poziva. Do ultimatuma prebačeno je 12.000 vojnika i civila, a kasnijih meseci stizale su lađe prepune srpskih vojnika. U logoru Lazuaz (Tunis) prošlo je preko 60.000 vojnika. Na oporavku u periodu od 1915. do 1919. godine lečeno je u bolnicama grada Tunisa, Bizerte, Susa, Sidi Abdala (današnji Menzel Burgiba), zatim u Alžiru, gradu Alžiru, Oranu, Bonu i drugim mestima 41.153 srpska vojnika. Poslednji bolesnici, invalidi prebačeni su iz bolnice u Bizerti 18. avgusta 1919. godine brodom Crvenog krsta „Digetrouen“.

U Bizerti, Susu i gradu Tunisu od decembra 1915. do sredine avgusta 1919. godine umrla su u bolnicama od tifusa, malarije, promrzlina, ranjavanja i gladi 833 srpska vojnika. Mošti umrlih ratnika prenete su u spomen-kosturnicu na hrišćansko groblje u Bizerti.

Sidi Abdala, pored zaliva Ferivil, te 1915. godine imao je oko 1200 stanovnika. U naselju je postojala bolnica, kasarna i fabrika oružja. Dolaskom iznurenih srpskih vojnika nastalo je njihovo masovno umiranje. Sahranjeno ih je 1722 u periodu 1916–1918. godine. Nebrojno stanovništvo pomagalo je lekovima, hranom i medicinskom negom. O ovom groblju već godinama brine jedna tuniska porodica. Starica u nacionalnoj tuniskoj odeći sa sinom sačekuje potomke iz Srbije i tri puta vas poljubi, po srpski. Na ulazu u groblje nalazi se spomen-obeležje s kupolom visokom šest metara koja stoji na šest dorskih stubova. U sredini je sarkofag a sa strana dve urne koje simbolišu gde su sahranjeni srpski i francuski vojnici. Na kupoli nalazi se natpis na francuskom jeziku: „Francuzi i Srbi umrli za otadžbinu“ i na groblju 1722 krsta u vidu mača zabodena u zemlju sa ispisanim srpskim imenima i prezimenima.

Svaki dolazak srpske vojske u luku i pristanište u Bizerti bio je svečan. Iscrpljeni i bolesni srpski vojnici prolazili su pored ešalona francuske vojske postrojene u njihovu čast. Sumarene koji su dovozili srpske vojnike dočekivao je viceadmiral Emil Geprat, komandant Francuske vojske u Tunisu i gradonačelnik grada Tunisa. Njegova briga za Srbe bila je svakodnevna. Civile koji su pristizali u Bizertu slao je na oporavak u Marselj, Nant, Pariz i druge gradove Francuske. Admiral Geprat bio je omiljen među Srbima pa su ga zato i zvali „srpskom majkom“. Prilikom njegovog prvog dolaska u Beograd 1930. godine Srbi su ga na rukama izneli od železničke stanice do Slavije. Ulica kojom su ga nosili i danas nosi njegovo ime.

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Republike Srbije, kao i ambasada Republike Srbije u Tunisu, brine o srpskim grobljima. Svake godine potomci i poštovaoci solunskih ratnika i dobrovoljaca odlaze na ova groblja da odaju počast Srbima koji su tamo sahranjeni. Ne morate da budete potomak ovih ratnika, ali već kada ste u Tunisu poklonite se njihovim senima.

I tokom mediteranskih kiša srpska groblja u Bizerti i Menzel Burgibi su otvorena, a mrtvi nikuda ne idu. Obiđite ih.

Autorka je istoričar u Arhivu Jugoslavije


Komentari7
4f9d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bojan nedic
Najezio sam se dok sam ovo citao. Po meni je to bio najslavniji period nase istorije posle boja na Kosovu. Steta sto ke uglavnom predat zaboravu ali jedno je sigurno, ja cu mog sina pokusati da ucinim ponosnim na svoje slavne pretke
Vladan Velickovic
Krajem ovog leta sam, letujući u Hamametu, iskoristuio sa suprugom priliku da posetimo Srpska vojnička groblja u Menzel Burgibi i Bizerti. Osećaj je bio veličanstven i nezaboravan. Žmarci su klizili niz leđa dok smo šetajući između krstova u Menzel Burgibi čitali na njima toliko poznata, SRPSKA, imena nama nepoznatih, a veličanstvenih predaka. S druge strane, hlad zimzelenog drveća na starom hrišćanskom groblju u Bizerti kao da pravi večitu hladovinu izmučenim srpskim ratnicima. Više od svega je dirljivo sa koliko ljubavi i poštovanja tamošnji čuvari srpskih svetinja vode računa o ovim spomenicima i sa koliko pažnje se odnose prema svakom ko dođe. Mora se priznati da su ova dva groblja u vrlo dobrom stanju. Mislim da bi jedino trebal obnoviti veliki spomenik Francuzima i Srbima u Menzel Burgibi, jer je dosta oronuo. To posebno dolazi do izražaja kada se vidi u kakvom jadnom stanju su drugi delovi ta dva spomenička kompleksa. NEKA JE SLAVA I HVALA NAŠIM JUNAČKIM PRECIMA!
maysi maysi
Svaka pohvala za članak koji nas podseća i opominje - sažet, jasan, sa dosta podataka u neopterećujem tekstu kojeg preporučejem svakom da pročita i sazna ono što bi trebalo da znamo. Znam iz istorije stradanja Srba i lečenja u Bizerti , ali nikada nismo učili ono što nam ovaj članak nudi. Letujući ove godine u Tunisu, zaista sam poželela i da ponovo odem, a svakako bih prihvatila sugestiju da treba posetiti ova mesta i pokloniti se senima. U aranžmanima naših agencija se ni ne spominje niti nudi ovakav uslovno rečeno izlet tj. fakultativni obilazak. Ovim svojim komentarom bih sugerisala našim agencijama da bi to sigurno bilo "pun pogodak" i korisno za sve nas koji planiramo da posetimo (ponovo) Tunis. Pohvala autorki teksta i Vašoj redakciji koja ga je objavila. Maja
beogradjanka
Ovakve tekstove treba da objavljujete cesce da bi se prisetili kroz sta je srpski narod prolazio i sta danas dozivljava. Sve pohvale autorki!
M.Kovian
Hvala istoričarki Nadi Petrović na ovom kratkom ali profesionalno urađenom tekstu sa puno podataka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja