subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

E, moj druže beogradski

Autor: Dule Nedeljkovićponedeljak, 09.11.2009. u 22:00
Дуле Недељковић

Kriza morala, vladavina bahatih, dominantnost nekulture, pozicionirani lopovi, kreiranje javnog mnenja, poroci, uvek su na sreću rađali svesnu manjinu sklonu onome što nazivamo građanska svest. Na žalost, to društvance nikada nije išlo uz centre moći. Uvek je batina bila u pogrešnim rukama. Gandi je npr. bio Indus; druga kultura, drugačiji senzibilitet. Nikada njegovi nenasilni metodi nisu uspevali u Srbiji, samo su davali lažnu nadu. Samo ti, prijatelju, hodaj, šetaj, kiti cvećem, dok drugi prave kombinacije u kojima su ulog kolone onih koji su pročitali više od tri knjige i koji se kupaju svaki dan.

Kuka i motika se stalno pominje i priziva kao rešenje. Ja, bre, ne znam ni kako to izgleda. Gde sam mogao da vidim motiku! U Njujorku, Parizu, Londonu, Rimu, Ljubljani, Rovinju. U školskom dvorištu u Kosovskoj ulici u Beogradu!? Čime ja da se borim? Čitankom, Zmajevom pesmaricom, prvim albumom grupe ,,Time”, plitkim starkama, mekdonaldsima!

U trenutku debakla hiperpotrošačkog društva u kome je sve bilo kristalno čisto, jasno i politički korektno, u danima kad nam se čini da kojekakve spodobe iskaču iz ekrana i trpaju nam u ruke raznorazne deterdžente, kondome, omekšivače i dve hiljade i jednu vrstu piva, kada nam se od osmeha TV bankara ježi koža na odranim leđima, mi pripadnici jedne generacije koja je već lagano izgurana u epohu, i koji smo svedoci godina kada je Tito umro, bežimo nazad u sebe. Bežimo, ponovo, među ljude.

Više nego ikada nam je potrebna revitalizacija javnog života. Povratak na ulice, ponovni ulazak u socijalne tokove života.

Nisam više mogao da podnesem svoj grad. Leteće kese pune đubreta lansirane kroz najviše prozore solitera, panduri ne viši od 160 centimetara, obilne porcije nečega u fensi restoranima, ljudi koji ne znaju da pešački prelaz ne služi kao parking za njihova kola, divlji srednjoškolci koji svojim neznanjem drže sopstvene roditelje i nastavnike kao taoce, taksisti bombe, neduhoviti grafiti po zidovima, ruski rulet čija bizarna igra započinje onog trenutka kada se uhvatimo za kvaku sopstvenog stana i krenemo napolje, komšije voajeri koji kroz odškrinute prozore ne gledaju seks nego imovinsko stanje, psi nenaučeni na nošu koji su nam tapacirali ulice g...., ponižena srednja klasa koja je bila više nego klasa u besklasnom društvu, modernizovana 4P filozofija iz devedesetih (Pajero, Pištolj, Plavuša, Pejdžer), tajkuni ili tajfuni s nonšalantno otkopčanim gornjim dugmetom na košulji, kućno vaspitanje kao prevaziđeni koncept, krađa kao smisao života, prevara kao zamena za seks, trafike umesto biblioteka, tange s hauba kola ispred pijace, Kaluđerica – grad koji ne postoji na mapi, cveće pokradeno s grobova, Veliki brat umesto bunta, gej parade opasne po život učesnika i prolaznika, monopol nad hranom, ćelave lobanje na sve strane, kompjuterske igrice gde se možete naklati, nasilovati, naždrati kao zamena za ruske klasike i lektiru. Sve mi se smučilo. Ostavio sam to iza sebe i otišao u unutrašnju emigraciju. Sada je vreme da se vratim.

A govorilo se da imamo još samo nekoliko godina za nas. Nisam verovao.

Pisac


Komentari32
4b11d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан Р.
Управо седим у колима на паркингу и ћекам жену. Пре неколико минута паркира се поред мене старији човек и пр изласку одалами својим вратима по мојим да се чуло до Авале. Очекујем бар извињрње, и...ништа. Отварам прозор и кажем му да је могао да пришази. Одмах је заузео гард објашњавајући необјашњиво-да ме није ударио. На мој одговор да је од расшраве једноставније да је само упути извињење, добијам очекивани одговор: - Шта оћеш, да ти се извиним!? Да то хоћу, али шта вреди, нестао је пристојни дух не само Беографа него је то општа појава, као да је пристојност постала слабост.
Tatjana Gajic
Eh, kada bi samo sav onaj fin i kulturan svet, rasun svuda po ovoj planeti, nasao put do kuce i otvorio prozore ovoga grada....promaja bi odnela ustajao miris bahatosti, nevaspitanja i mentalne skucenosti....opet bi smo disali punim plucima.....zivim za taj dan kada ce moj Beograd opet biti moj!
Milica Mančić
Drago mi je da je došlo vreme da se vratiš. Radoznali, vaspitani Beograd ne sme ostati zatvoren u sebe.
Tomislav Paviša
VAPAJ URBANE SVIJESTI! Ćlanak za svaku pohvalu! Znam da autora neće "utješiti", no situacija koju "opisuje" , na žalost je ......"univerzalna" .....barem na podrućju Balkana!!!
Bane Kovjanic
Postovani gospodine, malo je reci da sam cudjenju citao Vas tekst, jer ste u svakoj reci i recinici koju sam citao, shvatao da su identicne mom stavu. Cak i po redosledu. Sta reci drugo, osim veliko hvala ! I ... nastavite.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja