U istoriji srpskog novinarstva nije zabeleženo da je poreznik dojavio novinaru da je neka estradna zvezda ugradila silikone kod plastičnog hirurga samo zato što su privatne lekarske ordinacije u fiskalnom sistemu. Niti je službenik Poreske uprave otkrio poslovnu tajnu bilo koje kompanije ili profitirao tako što je prisvojio patent kad je naplatio porez naučnicima i istraživačima.

Otkud onda bojazan advokata da bi Uredbom vlade o uvođenju fiskalnih kasa u advokatske kancelarije bio narušen princip tajnosti podataka?

Stojanu Stamenkoviću, uredniku biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, uopšte nije jasno šta hoće advokati. Ako su, kaže, na kase pristali lekari, pa čak i taksisti, u čemu je tolika specifičnost njihovog posla da ne bi imali fiskalnu kasu u svojoj kancelariji. Koliko je Stamenkoviću poznato, Srbija ovim potezom ni po čemu nije neki presedan. Svuda u svetu države vode računa o svojim prihodima, pa i na one koji ubiraju advokati. Da li je to preko fiskalne kase ili na neki drugi način, nije od presudnog značaja, ali država Srbija gleda da smanji evaziju poreza.

Ko god je bio u Nemačkoj, pogotovo u njenim velikim gradovima, video je na njihovim trgovima tezge sa voćem i povrćem. I svaka od njih ima fiskalnu kasu. Dakle, ako Nemačka može i malim trgovcima, gotovo piljarima, da uvede fiskalne kase u čemu je problem s našim advokatima.

Za profesora dr Jurija Bajeca, savetnika premijera Mirka Cvetkovića, uvođenje fiskalnih kasa u sve delatnosti, pokazalo se korisnim po poreske prihode države. Njemu ne smeta ako se u primeni uredbe o obaveznoj fiskalizaciji unese neki element zaštite privatnosti klijenata, ali to nikako ne znači da advokati budu izuzeti od te prakse.

Miladin Kovačević, saradnik MAT-a, ukazuje na činjenicu da je MMF u svom Memorandumu istakao potrebu jačanja fiskalne discipline. Taj zahtev je u saglasnosti sa opredeljenjem naše vlade da u što većoj meri smanji izuzetke u uvođenju fiskalnih kasa. Po njemu ne stoji ni argument advokata da advokati u Evropi nisu obuhvaćeni fiskalizacijom. Ako nemaju kase, imaju neki drugi sistem naplate prihoda i plaćanja obaveza državi. Po Kovačeviću, veoma je važno razdvojiti naplatu poreza od knjigovodstva i vođenja poslovnih knjiga na koje su advokati obavezni. Uvođenje fiskalne kase, po njemu, ne znači manje privatnosti advokata i njihovih klijenata, već samo malo više reda u poreskoj disciplini.

Prema oceni Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta, nečuveno je da zaštitnici pravne države treba da negoduju i zahtevaju da ne budu u pravnom sistemu.

– Uvek je i lakše i lepše raditi na crno. Izgleda da oni udaraju u najtanju žicu srpskog naroda, a to je bezbednost. Ako cela država plaća porez i ako drugi s tim nemaju problem, ne vidim razlog zbog koga bi advokati negodovali. Pobogu, pa dno dna je da advokatska profesija ima primedbe na tu uredbu – kaže profesorka Popović i dodaje da je mnogo lakše instalirati fiskalnu kasu u advokatsku kancelariju, nego u taksiju ili na pijačnu tezgu.

Njen kolega Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, takođe ne vidi razlog zbog koga bi advokate zaobišla uredba o fiskalizaciji.

– Osnovni princip poreske politike je da na isti dohodak svi plate isti porez. Nije korektno da ako rudari, istraživači ili lekar na zarađenih 100.000 dinara plate jedan porez, a advokatske dažbine državi budu niže. Ako postoji neusaglašenost između dohodaka i poreza u ovoj struci, onda je očigledno da tu nešto nije u redu i da se i oni moraju uvesti u sistem – uveren je naš sagovornik.

Nikada se dosad nije desilo da su poreznici zloupotrebili svoju poziciju i nisu ispoštovali nečiju privatnost, kaže Arsić. Obaveza službenika Poreske uprave, dodaje, upravo je čuvanje tajnosti podataka.

– Nisam siguran kako je to regulisano u svetu, ali ako već postoji taj problem onda to nikako ne znači da oni ne treba da budu u fiskalnom sistemu. To samo znači da ih treba uvesti u sistem na drugi način. Neko rešenje se mora naći. Bilo bi dobro kad bi i oni predložili način koji poštuje pravila struke – predlaže Arsić.  

On sumnja u ubedljivost njihovih argumenata. Možda je, dodaje, to samo izgovor.

– Jer, ako je tajnost podataka opravdanje, zašto onda potcenjivati druge profesije kao što su rudari, privrednici, obućari, zubari. Imaju i oni svoje poslovne tajne – kaže savetnik premijera.

A. Nikolić - S. Kostić

--------------------------------------------------------

U svetu advokati nisu privilegovani

Milica Bisić, profesor na FEFA fakultetu, ističe da advokati u razvijenim zemljama izdaju fiskalne račune svojim klijentima, a da je ovakva reakcija advokata u Srbiji pokušaj da se izbegne fiskalizacija.

– Sa fiskalnim kasama se samo meri prihod, i to nema nikakve veze sa poverljivošću podataka – objašnjava ona.

Sa njom se slaže i profesorka Hasiba Hrustić, stručnjak za poresku politiku. Prema njenim rečima, u svim dosadašnjim poreskim sistemima su advokati bili privilegovani tako što su plaćali paušalni porez, a da za to nije bilo osnova.

– U gotovo svim zemljama članicama EU, advokati su u sistemu evidencije prihoda preko fiskalne kase. Njihovim uvođenjem u sistem poboljšaće se evidencija, a a samim tim i obezbediti primena člana 186. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji se odnosi na ukrštanje podataka o ukupnoj imovini u zemlji i inostranstvu – kaže profesorka Hrustić.