četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Pocrveneo „Crven ban”

Autor: Zoran Radisavljevićpetak, 18.01.2008. u 22:00
Насловне стране три књиге

AUTORSKA PRAVA

Beogradska „Prosveta” je krajem prošle godine objavila knjigu Vuka St. Karadžića „Erotske narodne pesme”, u biblioteci „Narodna književnost”. Pesme je izabrao i priredio Blagoje Jastrebić. Likovnom lepotom knjige bavio se Ratomir Dimitrijević, a urednik je Danica Šterić.

Kada se zbirka pojavila, neprijatno je bio iznenađen Milan Komnenić, jer je reč o istovetnom izdanju koje je „Prosveta”, pod naslovom „Crven ban”, u ediciji „Erotikon”, objavila 1979. godine. Tada je likovni urednik bio Dobrilo Nikolić, a urednik čitave biblioteke, pa i ove knjige – Milan Komnenić.

U međuvremenu, „Prosveta” je pozvala Komnenića i predložila mu da iz biblioteke „Erotikon” obnove desetak knjiga kojih odavno na tržištu nema.

Komnenić nema ništa protiv ove ideje, ali smatra da se mora „poštovati i književni i likovni izgled edicije”. To je bila izuzetno tiražna kolekcija, objavljeno je pedesetak knjiga. „Crven ban”, primera radi, štampan je u četiri izdanja, u više desetina hiljada primeraka. Tada su pojedinačni tiraži knjiga bili deset hiljada. I moraju se, naglašava Komnenić, ispoštovati autorska prava. Jastrebić je tragično nastradao, ali postoje njegovi živi naslednici, a niko ih ništa nije pitao. Komnenić, takođe, smatra da poznatim knjigama, koje su imale velike tiraže, ne treba menjati ime. Kako će sada čitaoci znati da je „Crven ban” isto što i „Erotske narodne pesme”. Stari naslov je bolji, provokativniji, više odgovara pesmama u zbirci.

Dejan Mihailović, glavni i odgovorni urednik „Prosvete”, potvrdio nam je da se sa Komnenićem razgovara. On smatra da kada izdavač ponavlja jedno ovako izdanje, koje je nastalo iz rukopisne zaostavštine, nije obavezan da zadrži prethodni naslov knjige.

Kada se „Crven ban” pojavio prvi put 1979. godine, podsećamo, digla se velika prašina. Oštro su polemisali Blagoje Jastrebić (1941–1979), glavni i odgovorni urednik „Prosvete”, autor romana „Prvina”, „Ševin kas”, „Na Filipovom putu”, priređivač „Crvenog bana” i dr Živomir Mladenović, veliki poznavalac dela Vuka St. Karadžića, Jovana Skerlića i Laze Kostića, jedan od priređivača pet tomova iz Vukove zaostavštine.

Mladenović je, između ostalog, smatrao je da je nedopustivo ne navesti izvor odakle se pesme preuzimaju, menjati pesme, dve pesme pretvarati u jednu, menjati naslov, od 367 izabrati samo 121 pesmu i poređati ih po sopstvenom nahođenju, i dodavati neke pesme koje uopšte ne pripadaju tom ciklusu.

Jastrebić je odgovorio da se u Akademijinoj petoj knjizi, gde su objavljene ove lascivne pesme koje je Mladenović priredio, pojavljuje nekoliko naslova, da se ne zna koji su glavni a koji sporedni, a on se odlučio za naslov iz istoimene pesme „Crven ban”. Mladenovića optužuje da je priređivač „tajnog izdanja” koje odavno nije nikakva tajna jer ta knjiga „kola po Beogradu umnožena najrazličitijim tehnikama, u ko zna kojem tiražu”.

Živomir Mladenović odgovara da nije reč o tajnom izdanju, da su prve četiri knjige štampane u po tri hiljade primeraka, a peta u petsto primeraka i da je bila dostupna „svima koji su se interesovali za Karadžića i narodne pesme ovakve vrste”. I podseća: „Sve ono što je Karadžić sam u narodu beležio ili što su mu slali skupljači kojima je mogao verovati, on je smatrao kao svetinju koja se ne sme bitno menjati”.

A onda ukazuje na jedan pozitivan primer: Milisav Savić je u „Književnoj reči”, od 20. septembra 1975. godine, objavio 41 pesmu iz Akademijine pete knjige, ali je naveo ne samo pun naslov knjige iz koje je pesme uzeo i imena izdavača i priređivača, nego je uz svaku pesmu stavio i broj pod kojim je u knjizi objavljena. I niko mu ništa nije prigovorio.

I upozorava: zakon našeg „demokratskog društva” dopušta doslovno navođenje odlomaka iz objavljenog dela bez autorizacije i naknade „samo ako navedeni odlomci ukupno ne iznose više od jedne četvrtine dela iz kojeg se vrši navođenje”. Reč je o tekstu od 7. juna 1979. godine.

Nedelju dana potom, Blagoje Jastrebić je tragično nastradao i do tužbe kojom je pretio dr Živomir Mladenović nije ni došlo.

Pitamo Dragana Lakićevića, velikog poznavaoca narodne poezije, priređivača „Bestidne knjige” (narodne pikanterije iz Jugoslavije koje je sakupio i u pero uhvatio Mićun Pavićević; knjiga je objavljena u Zagrebu 1937, a u Beogradu, u izdanju „Partenona” 2007), kako gleda na najnoviji „spor” oko „Crvenogbana”.

„Osobite pjesme i poskočice” iz Vukovih neobjavljenih spisa, podseća Lakićević, priredili su i „na svijet izdali” Živomir Mladenović i Vladan Nedić. Njihov autorski udeo (otkriće, izbor, redosled, priređivanje, naslovi, interpunkcija i ostalo što spada u redakciju), nesporan je. O tom autorstvu mora se voditi računa, a to je, i pored moralnih obzira onog doba, bilo predmet spora prilikom izdavanja izbora iz ove knjige pod naslovom „Crven ban”.

Izbor i naslov „Crven ban”, a naslov je iz pesme izdvojio Blagoje Jastrebić, takođe imaju autorski udeo i ne mogu se menjati, pogotovu posle autorove smrti.

Stvar je izdavača i priređivača da deo Vukovog nasleđa štampaju „samo za naučnu upotrebu”, kao što je, u vreme tolikih sloboda, pravo ostalih da i taj deo baštine mogu da imaju „na uvid”. A ko se stidi, ne mora da čita, pogotovo pred roditeljima i decom.

Ništa što je neko zabeležio nije zabeležio za jedan primerak, pogotovo ne ovaj deo narodnog pesništva. U tome nisu jedini Srbi, niti među nama samo Vuk. On je najveći, pa je i njegova knjiga najbolja, mada je Jastrebićev izbor odista izvanredan. Bolje da se štampa, nego da se fotokopira. Bolje ćirilicom, kao što je sada urađeno, nego latinicom, jer je tada takva bila komercijalna edicija „Erotikon”.

I Lakićević je „Narodne pikanterije iz Jugoslavije” Mićuna Pavićevića našao na latinici, litografisane u Zagrebu, u ograničenom broju primeraka, „isključivo za naučnu upotrebu”, pa ih je priredio i u „Partenonu” objavio ćirilicom, s podrobnim objašnjenjima šta je čije i razlozima za objavljivanje.

Dugo smo živeli u vremenu kada pravila nije bilo. Krajnje je vreme da se zna šta je čije, ko šta sme da preštampava, i pod kojim uslovima.

Da se ne događa da crveni „Crven ban”.


Komentari0
21698
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja