ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.11.2009. u 22:00 Nebojša Katić

Hod u mestu i gromoglasno ćutanje

Rušenjem Berlinskog zida sve se promenilo, samo je ekonomska neefikasnost istočne Evrope ostala ista. Ako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) mera ekonomskog uspeha zemlje, onda su poslednje dve decenije period kontinuirane krize i stagnacije najvećeg broja tranzicionih država. Za mnoge od njih socijalizam je (bar ekonomski) bio bolji.

Letonija, Litvanija i Bugarska su 2009. godine na nivou realnog BDP-a na kakvom su bile i 1989. godine. Ista je situacija i sa Rusijom. Ove države su, kada je o ekonomiji reč, poslednjih dvadeset godina provele hodajući u mestu.

Ukrajina i Moldavija su krupnim koracima išle unazad. Njihov BDP je danas niži od nivoa na kome je bio 1989. godine, i to za neverovatnih 40 do 50 procenata.

„Tranziciona“ prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u Mađarskoj, Estoniji i Rumuniji kreće se oko jednog procenta godišnje i niža je nego što je bila u socijalizmu. Za poslednjih dvadeset godina ove države su se razvijale bar osam puta sporije od Kine i dva puta sporije od često i rado kritikovane Belorusije.

Ekonomije najprosperitetnijih istočnoevropskih država, poput Češke, Slovačke ili Slovenije, rasle su po prosečnoj stopi od oko dva procenta godišnje. To je približno isti ekonomski rast kakav su ove države imale tokom osamdesetih (socijalističkih) godina prošlog veka. Samo je Poljska, sa prosečnom stopom rasta od tri odsto, ostvarila bolje rezultate od onih koje je imala tokom osamdesetih godina – bolje, ali ni približno onakve kakve ostvaruju dinamične azijske privrede.

Sumorni podaci svakako zbunjuju nekoga ko je imao prilike da čita hvalospeve o dinamizmu tranzicije, ili da poseti istočnoevropske članice EU. Nekada sive istočne prestonice danas izgledaju mnogo bolje, poneke i glamurozno, drumovima špartaju moćni automobili, prodavnice su snabdevene poput zapadnih. Kako pomiriti loše ekonomske rezultate i vidljivi prosperitet?

Jedini način na koji se može živeti dobro uprkos lošim ekonomskim rezultatima jeste na kredit. Ukupan dug istočnoevropskih članica EU uvećan je deset puta u odnosu na 1989. godinu. Države koje zajedno imaju oko 100 miliona stanovnika, duguju danas oko 850 milijardi dolara. To je više nego što ukupno duguje nekadašnja prva dužnička liga – Brazil, Meksiko i Argentina – sa više od 340 miliona stanovnika.

Samo baltičke republike (do juče nazivane „baltički tigrovi“), koje skupa imaju nešto manje stanovnika od Srbije, duguju danas više od 100 milijardi dolara. Veliki broj tranzicionih država nikada neće vratiti uzete kredite i proces ponižavajućeg otpisa dugova je neminovan. Istočna Evropa je danas ekonomski najranjiviji svetski region. Kakvo je stvarno stanje ovih privreda postaće jasno tek u godinama koje dolaze.

Ekonomske slabosti socijalizma bile su dobro poznate. Akademske i političke karijere su građene na analizi njegove neefikasnosti. Rasprave o sistemu se nisu vodile samo u stručnim krugovima, već su bile i deo svakodnevice zapadnih medija. Analize su bile tako iscrpne da su pored brvna u oku socijalizma uočavale i svaku trun koja bi se tu našla. S pravom – sistem je bio neefikasan i zamor ideologije bio je jasno vidljiv.

Slična analiza je potrebna i sada. Mora se objasniti zašto su stotine milijardi dolara koje su se slile u istočnu Evropu dale tako slabe rezultate. Zakleti komunista bi mogao reći da bi taj novac socijalizam bolje iskoristio – ako baš i ne bi, i on bi umeo da ga proćerda na kratkoročno podizanje standarda.

Istočnoevropski intelektualci, ekonomisti pogotovo, moraju progovoriti i objasniti procese koji su u toku, naročito veliko ekonomsko zaostajanje istočne Evrope u odnosu na azijske, pa i latinoameričke takmace. Odgovore na već hroničnu tranzicionu neefikasnost moraju dati i političari, kako odgovor ne bi dala ulica. Posle dvadeset godina, i sama reč „tranzicija“ postala je besmislena. Istočnoevropske države su izašle iz tranzicije, i takve su kakve su. Proces je završen i ovo je sada stanje o kome se više ne sme gromoglasno ćutati.

finansijski konsultant

Komentari38
7c89b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Popovic
Bravo gospodine Katicu na volji i sposobnosti KOMENTARISANJA KOMENTARA vasih citalaca u tzv. realnom vremenu!
ali zasto je Kina bolja?
(@Niki) Verujem, da ste se potrudili, mogli ste i sami odgovoriti na neka vasa pitanja. "Ameri" i Tibet. Valjda tu mislite na ljudska prava. Ne pricaju o Tibetu, jer je ta prica namenjena protiv onih koje treba gnjaviti. A njihova sadasnja politika je da ne gnjave Kinu. Nisu gnjavili ni Ruse, u vezi Cecnije. Kina mnogo vise izvosi u Ameriku nego sto uvozi jer joj Amerika to dopusta, uz uslugu da im Kinezi pozajmljuju pare. Obama ide "na noge" nekima jer je njegova politika da sa svima razgovara. Ali razgovara sa pozicije sile, a ne slabosti. U Americi standard pada zato sto je suvise visok. U Kini raste, jer je suvise nizak. Unutranja ekonomija Kine je relativno mala, mozda veca od ruske, a ruska je malo veca od meksicke. Kina bez povlascenog izvoza vredi koliko i Rusija bez gasa i nafte. Amerika ekonomija je jedina izbalansirana i mocna ekonomija u svetu. Oni mogu da zatvore svoje granice i za uvoz i za izvoz, pao bi im standard, ali ne bi propali, dok drugi bi.
Marko
Odlican tekst i ja Vam se zahvaljujem. Zanima me kako objasnjavate cutanje tih isocnoevropskih intelektualaca? radi li se o korupciji? ne verujem da se radi o strahu jer danas tajne policije ne hapse za reci? Ili je kapitalisticki poredak takodje totalitaran samo se represija cini drugim sredstvima?
Niki
@zasto je Kina bolja. Lepo ste rekli "U politici je vazno sta se radi, a ne sta se prica". Zasto su Ameri prestali da pricaju o Tajvanu i Tibetu ? Sta su uradili u vezi toga ? Sta je Obama ispunio od silnih obecanja datih pre izbora ? Zasto je Kina kao izvoznik prestgla Ameriku ? Zasto Obama ide na "noge" I Kini i Rusiji i zasto ne komentarise najnoviji ugovor Kine i Rusije ? Zasto u Americi pada standard a u Kini raste ? Sada vi vidite ko prica a ko radi ! Puno pozdrava.
ali zasto je Kina bolja?
(@Niki) Ne verujem da je obrnuto. Kina do sada nista nije uradila da poremeti americke planove, ako ih ovi uopste imaju. Iz Kine su se cule samo reci. Sasvim je normalno sto su Kinezi nervozni i zabrinuti za svoje pare, pomenuli su nekoliko puta da je mozda bolje da postoji neka druga medjunarodna valuta umesto dolara, i nista vise. U politici je jedino vazno sta se radi, a ne sta se prica. Tokom nedavne posete, Obama im je rekao da je najveci kineski problem potcenjen yuan, i da mozda to nece dugo da se tolerise. Kenezi su shvatili pretnju i obecali da ce polako povecavati vrednost yuana, ali nisu ni u jednom momentu rekli da ce praviti probleme Amerikancima. Moguce je da vise nece kupovati americke obveznice, i tako i dalje pozajmljivati Amerikancima pare. I to je sve.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja