subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 24.11.2009. u 22:00 Nebojša Katić

INDUSTRIJSKI ĆORSOKAK

Uprkos ekonomskom kolapsu, Srbija ni danas nema valjanu analizu uzroka svog industrijskog posrtanja. Umesto analize, nude se dva površna objašnjenja, oba na ivici fraze.

Na jednoj strani političari uveravaju javnost da su domaće muke posledica svetske ekonomske krize. Ovu zabludu će bliska budućnost razvejati, i Srbija će verovatno ostati u stanju hronične krize i kada srećniji deo sveta iz nje izađe.

Na drugoj strani ekonomski stručnjaci, koji se najčešće čuju, ekonomske probleme Srbije vide u nereformisanoj državi koja nije stvorila institucionalni i sistemski okvir za privlačenje inostranih ulaganja. Ovo je uopšteno i previše lako, gotovo olako, objašnjenje uzroka deindustrijalizacije zemlje.

Bez obzira na sve institucionalne manjkavosti, a njih je mnogo, Srbija je privukla veliki broj investitora u finansijski sektor, maloprodajnu mrežu, nekretnine, proizvodnju piva, cementa, cigareta, mobilnu telefoniju itd. Ove investicije povezuje ista nit – sve su orijentisane ka domaćem tržištu i domaćem kupcu, i gotovo sve gravitiraju razvijenijim regionima. U Srbiji se dominantno investira u one grane koje se lako mogu kartelizovati ili monopolizovati, u usluge koje se ne mogu pružati iz inostranstva, ili u proizvodnju robe kod koje troškovi transporta igraju veliku ulogu i koju uvoz ne može ozbiljnije ugroziti.

U ostalim privrednim segmentima Srbija je neatraktivna ne samo stranim, već i domaćim ulagačima. Uprkos besmislenim poreskim povoljnostima, uprkos spremnosti države da čini ustupke koji su često i preterani, izvozno orijentisane investicije ne dolaze u Srbiju. Uzroci ovog problema nisu vezani za loš institucionalni okvir, već za promašenu ekonomsku politiku. Uz to, Srbija nema nikakvu razvojnu politiku, pa je razvoj (u skladu sa vladajućom neoliberalnom doktrinom) naivno prepušten tržištu.

Ekonomska politika je preuranjenom i nepotrebnom liberalizacijom uvoza, sa jedne strane, i politikom precenjenog dinara, s druge, stimulisala uvoz i trgovinu a destimulisala industriju, pogotovo onu koja bi izvozila. Domaće plate i opšti nivo cena su relativno visoki (iskazani u evrima po besmisleno niskom kursu), i to odbija investitore koji bi proizvodili za izvoz. Kamatne stope (najviše u Evropi) enormne su, i dugoročno industrijsko ulaganje ne može izdržati ovaj kamatni teret. Lakše je, profitabilnije i manje rizično uvoziti, nego ulagati u proizvodnju. Sve ovo privredna struktura Srbije jasno pokazuje.

Slabosti nisu samo u sferi ekonomske politike. Dva dodatna, krupna problema ugrožavaju domaći privredni razvoj i ne mogu se otkloniti u kratkom roku.

Prvo, Srbija ima tragično zapuštenu infrastrukturu. To se, sa manjim nijansama, odnosi na sve segmente – putnu, železničku i telefonsku mrežu, vodovod i kanalizaciju, energetsku infrastrukturu itd. Problem ove zapuštenosti je sve veći udaljavanjem od ekonomske osovine Beograd – Novi Sad. Bez kvalitetne infrastrukture razvojne šanse Srbije ravne su nuli.

Da bi se problem rešio potrebna su ogromna ulaganja, po svaku cenu, na svaki način. Po svaku cenu znači po cenu rezanja budžetske i lične potrošnje, ili kraće, po cenu pada i onako niskog životnog standarda. Umesto toga, država politikom neekonomskih cena dodatno potkopava sopstvenu infrastrukturu, kreira neodržive cenovne disparitete i stvara klimu hroničnog dezinvestiranja. Nije normalno (prema podacima EU) da u državi propale infrastrukture građani plaćaju energente ili telefonske usluge dva puta jeftinije od evropskog proseka, a da sve ostalo plaćaju ili oko proseka, ili iznad njega. Otklanjanje ovih dispariteta je ključno za finansiranje i razvoj infrastrukture, i za normalizovanje potrošačkih navika društva.

Drugo, Srbija nema dovoljno disciplinovanu niti dovoljno kvalitetnu radnu snagu kojom može privući strane investicije. Ogroman broj kvalifikovanih ljudi i profesionalaca je emigrirao i to je proces koji se nastavlja. Današnji obrazovni sistem taj gubitak ne može brzo nadoknaditi ni po kvalitetu, ni po kadrovskoj strukturi. Obrazovanje sve manje služi potrebama privrede i društva, a sve više postaje unosan biznis akademskih preduzetnika. Ovo se sjajno poklapa i sa opsesivnom potrebom roditelja da im deca po svaku cene završe fakultet, studirajući bilo šta, bilo gde, pa koliko traje da traje, i koliko košta da košta. Bez radikalnog zaokreta u obrazovanju, bez pomeranja ka stručnim školama i tehničko-matematičkim fakultetima, Srbija će nastaviti da stvara kadar za kafiće, a ne za industriju.

finansijski konsultant

Komentari74
64bf0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Brkic
Ovo je drzava u kojoj je u poslednjih dvadeset godina malo ko zaradio radom.Kapitali su steceni najrazlicitijim formama špekulacije.Formirala se svest o radu kao necem sto je svojstveno samo ljudima koji su u teskim zabludama,da ne kazem to malo grublje. Ova drzava liči na brod koji tone ,koji ce svi u jednom trenutku napustiti.Kako onda graditi strategiju,kad je sve zasnovano na kratkorocnom interesu,manipulaciji i brzoj zaradi po svaku cenu.Uporno se pokušaava iluzija proglasiti realnoscu.A realnost se tvrdoglavo opire tom pokusaju.Ipak,mora neko i da radi.
Nikola
Gospodine Katicu sa uzivanjem citam svaki vas tekst i cenim to sto javno kritikujete nasu ekonomsku politiku i po tom pitanju ste jedan od retkih nasih intelektualaca.Kao sto ste pisali u tekstu hod u mestu gromoglasno cutanje vecina istocnoevropskih drzava vodi slicnu ekonomsku politiku.Ko namece tu ekonomsku politiku ili je to jos uvek sveta krava o cemu ni nasi najsavesniji intelektualci nesmeju javno govoriti?
Mladen Banjac
У једном од својих ранијих коментара, приликом полемике са читаоцима господин Катић изјављује, парафразирам: "Теоретски новац се може штампати и пуштати у оптицај све док у привреди постоје неискоришћени капацитети." Међутим, о томе у овом тексту нема ни трага. Шта би госн. Катићу?___Да ли ће једна земља, па и Србија, изградити своју инфраструктуру зависи само од тога да ли има неопходан материјал, опрему и радну снагу. Новац само треба емитовати и то безусловно, дакле не као кредит већ прави или трајан новац (јер је реч о пројектима од јавног значаја) и платити људе и фирме који су ангажовани на њиховој изградњи. Новац је у целој причи само посредник у размени, а не вредност по себи. Овим остварујемо вишеструку добит: стварамо инфраструктуру која драматично подиже квалитет живота читавом друштву, олакшава и подстиче производне активности и поврх свега санирамо страховиту неликвидност која хара српском привредом, додатно притиснуту зеленашким каматама и порезима.
Драган Николић
Г-дине Катићу, хвала на изврсном тексту, пишите и даље!
Милорад Вукашиновић
"Без радикалног заокрета у образовању, без померања ка стручним школама и техничко-математичким факултетима, Србија ће наставити да ствара кадар за кафиће, а не за индустрију". Морам да признам да се први пут не слажем са мојим омиљеним коментатором. Господине Катићу зар не мислите да је неуспех српског пута у капитализам, последица веома неквалитетног кадра у области друштвених наука, који није познавао суштинске процесе карактеристичне за западна друштва? Западне демократије показала је стварност су више тоталитарне од комунизма, који је ако ништа друго успео да изгради хуманије друштвене односе. И сада нам ви предлажете да школујемо математичаре - технологе који ће овде за бедне паре да буду робови транснационалних компанија, док ће западни инжењери друштвених односа да нам пишу дириговане историје и друге интерпретације наше стварности, о чему сте уосталом и писали на страницама Политике.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja