Masovna histerija zapadnih medija nametnula je pre desetak godina shvatanje da je zaštita ugroženih ljudskih prava dovoljna da se nasilno interveniše i ugrozi suverenitet bilo koje zemlje.
Usamljeni glasovi su upozoravali da je tzv. humanitarni intervencionizam suprotan osnovama međunarodnog prava i globalnog poretka koji čuva mir u svetu, podsećali su da upletene države krše i sopstvene ustave, a neki su ukazivali i na bazično licemerje ovih igrača kojima ne pada na pamet da intervenišu u Saudijskoj Arabiji, ili na primer u Turskoj gde se odvijao vrlo sličan sukob države sa separatističkom manjinom. No, svaki takav glas lakonski je otpisivan kao fašistički. Ljudska prava su za vreme administracije Bila Klintona postala idealno oružje za intervencionizam i sprovođenje globalne hegemonije.
Postoje velike šanse da njihovo mesto pod novom administracijom zauzme ekologija. Pažljivi analitičari globalnih medija lako uočavaju kako se tokom poslednje decenije stalno podiže ekološka histerija. Svedoci smo kako to postaje ogroman globalni pokret koji je u vidu Ala Gora dobio svoju estradnu zvezdu, ovenčanu i Nobelovom nagradom za mir.
Ekologija postepeno ulazi u sve obrazovne institucije, meša se u sve sfere života. Kod običnih ljudi, a posebno kod novih generacija koje se u školama instruiraju da postanu beskompromisni borci za okolinu, stvara se jednostrana, nekritička percepcija o tome da je svet ugrožen, da zagađenje vodi globalnom zagrevanju, otopljavanju glečera i da to moramo sprečiti po bilo koju cenu. Ekološki elementi i programi postaju deo svih globalnih normi, trgovinskih i poslovnih aranžmana, uslovljavanja itd.
Skrivena od šire javnosti, međutim, ostaju ogromna osporavanja čitave ove teorije o izvorima zagrevanja. Još u vreme potpisivanja Kjoto protokola, učesnicima konferencije i javnosti obratila su se peticijom neka od najvećih imena meteorološke nauke i astronomije. Od tada, tokom čitave ove decenije širi se front stručnjaka i aktivista koji ukazuju na činjenicu da su ljudske aktivnosti doprinele povećanju temperature u svetu u minimalnom stepenu i da je delimično povećana temperatura u atmosferi rezultat regularnih procesa koji se dešavaju na Suncu. U najmanju ruku, traže oni, treba upoznati javnost sa činjenicom da se u okviru nauke između ove dve hipoteze vodi velika diskusija koja je daleko od toga da bude odlučena.
Postoje opravdani strahovi da se ekologija i razumljiva zabrinutost ljudi za očuvanje zdrave okoline svesno zloupotrebljavaju za izvesne političke ciljeve i pre svega za ugrožavanje slobode pojedinaca, preduzetnika i čitavih naroda i država. Veliki deo ove argumentacije sažeo je u svojoj prošlogodišnjoj knjizi češki predsednik Vaclav Klaus. Knjiga, prevedena na skoro dvadeset jezika, zove se „Plava planeta u zelenim okovima: da li je ugrožena klima ili sloboda?” Klaus, kao čovek čija je zemlja decenijama patila pod totalitarnom ideologijom koju su joj stranci nametnuli, veoma je osetljiv kad iste tendencije ugrožavanja slobode vidi danas kako stižu sa Zapada.
Antiekologisti ukazuju na to da globalna ,,velika braća” nekritički nameću ekološku ideologiju kao obavezni ograničavajući faktor naših života, skrivajući namerno podatke koji osporavaju njihove teze. Zatim, tvrde da se iza navodne brige za očuvanje okoline, krije interes velikih zapadnih zemalja i korporacija za dalje uspostavljanje globalne kontrole. Ona je usmerena prema drugim narodima i prema sopstvenim građanima.
Ekološka pitanja izuzetno su visoko postavljena na listi prioriteta Stejt departmenta. Gospođa Klinton je u svom govoru pred Savetom za spoljne poslove iznela teze o tome kako značaj ekologije opravdava potrebu za intervencijom. Kao što je ranije navodno kršenje ljudskih prava „legitimisalo” nasilne vojne intervencije, sutra bi kršenje ekoloških prava ili povećano zagađenje u nekoj zemlji moglo da bude korišćeno kao pretekst za različite vrste mešanja, uključujući i vojno. Klintonova i Gor godinama se zalažu za uvođenje oporezivanja emitovanja ugljen-dioksida (čitavog niza poreza na sve i svašta), čime bi se dodatno povećala kontrola njihovog stanovništva i ugrozio standard i sloboda. Oni se zalažu i za takozvani sistem kep end trejd, prema kome bi države i korporacije dobile dozvoljenu količinu zagađenja, kojom bi mogle da trguju, a da preko nje plaćaju dodatne penale ili bivaju kažnjene. Iza ovakvih zalaganja Indija, Kina i Rusija prepoznale su pokušaj Zapada da ograniči njihov ogroman privredni i industrijski rast zahvaljujući kome se menja balans moći u svetu.
Značajna je i izjava gospođe Klinton kojom se založila za to da Amazon postane svetsko dobro koje bi se izuzelo iz suvereniteta Brazila i stavilo pod upravu Ujedinjenih nacija.
U svakom slučaju, ne bi bilo loše da se i kod nas otvori ova debata. Ako smo u poslednjih pola veka bili žrtve nasilja nekoliko totalitarnih ideologija imamo obavezu da ovu sledeću ne prigrlimo sami.
naučni saradnik u Institutu za evropske studije
