nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 26.11.2009. u 22:00 Jovo Bakić

DA LI SMO SPREMNI DA UČIMO

Kada čovek dođe u stranu zemlju, po pravilu je poredi sa onom iz koje je potekao. Nešto mu se dopadne više, nešto manje, a ima i stvari koje mu se uopšte ne dopadaju. Cilj poređenja sa drugima je u uklanjanju sopstvenih mana, tj. samousavršavanju.

Od Finaca se može puno naučiti kada je u pitanju organizacija društva, te marljivost i istrajnost u obavljanju posla. U Helsinkiju javne službe funkcionišu odlično. Tramvaji i autobusi su česti, čisti i uredni. Komunalne službe rade svoj posao revnosno, a i građani im pomažu uglavnom tako što vode računa očistoći. Problem čine, kao i u Engleskoj, pijanci petkom i subotom. Pa ipak, i njihove izlučevine se nekako uklone kada radna nedelja započne. Doista, alkoholizam je problem s kojim se Finska prilično bezuspešno bori. Država je alkohol oporezovala po izuzetno visokoj stopi, pa tri litra istog vina košta u Finskoj 26, u Švedskoj 19, a u Estoniji se može pazariti za 15 evra. Otuda nema čuđenja „alkoturizmu Finaca” koji subotom nabavljaju zalihe alkohola u Talinu. Ovakve cene vina, ipak, nagoveštavaju visoke plate, a prosečna u Finskoj iznosi oko 2.560 evra. Dve takve plate, na primer učiteljske, obezbeđuju pristojan život višečlanoj porodici.

Vino i pivo se, pak, u Francuskoj ili Nemačkoj smatraju hranom, a tamo je alkoholizam znatno manje raširen no u hladnijim krajevima Evrope, pa otuda oporezivanje alkohola ne obuhvata ove dve namirnice. Prema tome, nikako ne treba slediti primere Finske i Švedske koje visoko oporezuju vino i pivo, prepuštajući državnim monopolima, Alku i Bolagetu, prodaju alkohola (doduše pivo s nižim procentom alkohola može se naći i u samouslugama). Sumračni dani od novembra do maja, utiču na depresivnost mnogih severnjaka iz koje se nažalost često beži u alkoholizam, veliki društveni problem Finske i Švedske, kao i Rusije, pa i u samoubistvo, koje takođe izuzetno muči finsko i rusko društvo, iako ne i švedsko. Čini se i da je izraziti individualizam Finaca doprineo međusobnom otuđenju (u Rusiji su, pak, muke društvene transformacije i alkoholizam glavni uzroci rasprostranjenih samoubistava). Pa ipak, od 1990. do 2004. broj samoubistava opao je u Finskoj skoro za trećinu blagodareći relativno uspešnoj borbi protiv depresije.

Na sreću u Srbiji ima sunca, važnog izvora života, pa nam je položaj u tom pogledu bolji od onoga u nordijskim zemljama. Takođe, uobičajena ljudska toplina, rodbinski i prijateljski odnosi čuvaju pojedinca od osećaja usamljenosti.

No, odnos čoveka i prirode je dvosmeran; međusobno se darivaju i paze ili će uništavanje jednog dovesti do uništenja onog drugog. Finci čuvaju prirodu, pa se đubre uredno razvrstava; posebne kante za staklo, posebne za karton, a posebne za ostalo smeće, uobičajene su u centru grada. Recikliranje otpadaka je pravilo. Uopšte, Helsinki je grad očaravajuće prirode kao i Beograd, a čist je poput doduše depresivne Ljubljane.

Ljubazna nenametljivost vrlina je koju naši trgovci moraju usvojiti. U Helsinkiju se prodavcismeše svakom gostu koji uđe u radnju, pa iako za finske uslove nisu plaćeni bogzna kako. Razume se, ljubazne reči se podrazumevaju, kao i sloboda kupca da do iznemoglosti proba i ne vrati ono što je probao na mesto odakle je uzeo. U Beogradu se, pak, u centru grada može desiti da prodavačica popreko gleda i kori kupca koji je uzeo džemper sa police, a ne sa vešalice.

Znanje engleskog jezika, opšteg sredstva opštenja u savremenom razvijenom svetu, u Helsinkiju je gotovo besprekorno, neuporedivo bolje od znanja u Budimpešti, iako finski spada u istu grupu jezika sa mađarskim. Beograđani se, na zadovoljstvo pisca ovih redaka, mogu porediti sa Helsinšanima, ali se čini da i tu ima mesta za napredak. Lepa i očuvana priroda, dobra infrastruktura i organizacija komunalnih službi, nenametljiva ljubaznost trgovaca, hotelijera, građana koji dobro govore strane jezike, preduslovi su kvalitetnog života i uspešnog turizma.

No, ono što je osnovno, finska politička i poslovna elita deluju znatno solidnije od srpske (ako je utešno, i od američke ili francuske). U Finskoj korupcija ne predstavlja društveni problem. Građanima ne pada na pamet da mito nude, pošto se podrazumeva da im činovnik i političar izlaze u susret u skladu sa zakonom. To im je posao. Građanin je voljan da pozove zaštitnika prava građana, javnost, pravosudne organe, ako se „sluga naroda” drzne da mito traži. Isto tako, zaposleni ozbiljno, vredno i posvećeno obavljaju svoje svakodnevne obaveze. To im je posao. U protivnom, uslediće kazne, novčane ili gubitak posla.

Finsko društvo je napredovalo prvenstveno učenjem od onih od kojih se ima šta naučiti, naročito Šveđana, te vrednim i poštenim radom.

sociolog, Filozofski fakultet, Beograd

Komentari16
63c95
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Trifković
Još jedan sjajan članak.
M.Kovian
Pitanje iz naslova je dobro ali upućeno na pogrešnu adresu; trebalo bi ga re-adresirati na Srpsku elitu.
Danijela
Ja nesto i nisam spremna bas of finaca da ucim, a ne mislim ni da treba da bude uzor neki cinovnik poput Martija Ahtisarija.
„Тројанске“ понуде
Несрећан, дакле малтретиран и сиромашан појединац не може бити културан. То је реалност јер људско биће даје универзалан, општи одговор на патњу. Ни српско биће није изузетак . Србија је малтретирана и малтретирају је. Од олова се не прави злато убеђивањем да је то идеал и да је то могуће, простим мозговним обртом. А ако неко у то верује тај је поверовао менталној алхемији која је далеко од реалне људске суштине. Финци и Швеђани као узор!? Срби су сорта за себе и има то да буду док их има. Проблем Срба је у томе што су неприродно спречени да остваре свој пун биолошки, креативни капацитет.
penzioner
Najvise mi se svidja sto nema korupcije u Finskoj i sto svako za "djabe" radi svoj posao. Kod nas moras svakog bar da molis a vecinu i da podmazes. Kad cemo dozivetei da svako radi svoj posao bez podmazivanja?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja