utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 05.12.2009. u 22:00 Mirjana Sretenović

Poezija koja ruši predrasude

Радмила Лазић (Фотодокументација „Политике”)

Oni pišu o svakodnevnim događajima iz života. Ne mistifikuju, sumnjaju, dovode u pitanje, preispituju... Njihova poezija je poezija nemira i nemirenja. A od njihovih „poetskih pripovesti”, pesnikinja Radmila Lazić napravila je izbor i osmislila „Antologiju urbane poezije”, koja je nedavno objavljena u izdanju „Samizdata B92”. Radmila Lazić do sada je objavila 13 zbirki poezije („Podela uloga”, „Doroti Parker bluz”, „Srce međ’ zubima”…), kao i antologiju ženske poezije „Mačke ne idu u raj”.

– Kako se već duže vreme u javnosti, koju u velikoj meri konstituišu mediji, govorilo o marginalnosti poezije, o tome da se poezija ne čita i da se udaljila od čitalaca, pokušala sam nađem uzroke za tu tvrdnju, ko je krivac za takvo stanje i takvu poziciju poezije. Pesnici, naravno, nikada nisu krivi jer takvo stanje zavisi najpre od kulturnog miljea, ambijenta i atmosfere društva. Intelektualni, moralni, estetički, društveni konzervativizam, koji je tako sjajno detektovao Zoran Mišić još pre više od pola veka, a koji još uvek diktiraju naše elite, sigurno nije dobar ambijent za poeziju uopšte, a kamoli za nove tendencije. Forsiranje anahronih pesničkih praksi od strane književne kritike, urednika, kulturne elite... takođe su doprineli situaciji u kojoj je poezija izgubila i primat i čitaoce. Forsiraju se uglavnom oni pesnički pravci koji ne računaju na današnjeg čitaoca, već na čitanke i istoriju književnosti. U ovakvim koncepcijama i tendencijama videla sam „krivce” nedovoljnog čitanja poezije – objašnjava pesnikinja za „Politiku” svoje motive da priredi ovu antologiju.

Govoreći o estetičkim kriterijumima kojima se rukovodila pri izboru pesama, Radmila Lazić primećuje rečima da ne postoji jedan univerzalni kriterijum kojim bi se utvrdilo koja je pesma dobra, a koja manje dobra.

– „Prvi moj zahtev poeziji jeste da je uverljiva” – tu se sasvim slažem sa Handkeom. Dobra pesma proizlazi iz neminovne potrebe, da parafraziram sad Rilkea, a upravo to daje uverljivost pesmi. Uobražavam da znam koja je pesma nastala iz neminovne potrebe, a takva pesma je obavezno uverljiva. Da biste to osetili treba vam dobro naštimovano unutarnje uho. Pisanje za čitanke i istorije književnosti čini poeziju knjiškom, papirnatom, umrtvljuje njeno biće, a ona bi trebalo da odražava duh vremena u kome je nastala, ona ne sme da odluta od svakodnevnog jezika kojim se sporazumevamo. Pesma, pre svega, mora nešto da govori, nekom da se obraća. To sam imala u vidu kada sam koncipirala ovu antologiju – približavanje poezije senzibilitetu savremenog čitaoca. A to je misionarski posao!

Kako dalje objašnjava Radmila Lazić, termin „urbano” i „gradsko” iz naziva antologije odnosi se na ambijent pesama, koji najčešće jeste grad, ali – naglašava, to nije vrednost sama po sebi, niti je dovoljno da bismo jednu pesmu nazvali urbanom.

– Urbanost je stvar senzibiliteta i stanje duha, način življenja i
mišljenja – pogled na svet. Urbanost podrazumeva savremenost, modernost i emancipovanost, otvorenost za drugo i drugačije. U poeziji se urbanost vezuje za Bodlera i početke modernizma, kada grad postaje mitsko mesto čovekovog bitisanja – kaže Radmila Lazić.

Pričajući o svojim prethodnicima – priređivačima antologija modernističke orijentacije, naša sagovornica pominje da se njena antologija donekle naslanja na poetsko-kritičku hrestomatiju „Šum Vavilona” Mihaila Pantića i Vase Pavkovića, iako se ova opredeljuje samo za jedan vid pesničke prakse – narativni. Njena antologija se, takođe, pozicionira između antologije transsimbolističke poezije Tihomira Brajovića i antologije radikalnih pesničkih praksi „Diskurzivna tela poezije” Dubravke Đurić i pesnikinja-koautorki. Nova antologija, kako smatra, treba da nadomesti ono što ove dve opcije ne nude, a to je susret sa stvarnim životom.

– Ovom antologijom obuhvaćena je generacija pesnika i pesnikinja koja se afirmisala devedesetih godina prošlog veka i početkom ovog veka, uz dvoje pesnika koji su afirmisani deceniju ranije, Miloša Komadinu i Ninu Živančević, koje vidim kao prethodnike ove generacije. Ovi pesnici pevaju o stvarnom i mogućem bez mistike i mističarenja. Egzistencija, neposredna iskustva realnosti, pitanja identiteta, iskustva rata i poratnih posledica, iskustva integrisanja u druge kulture i jezike, spoznaje različitih svetova i kultura, običan, svakodnevni život sa nadama, patnjama i maštanjima, pobuna protiv autoriteta, egzistencijalna teskoba, traganje za smislom bivstvovanja i opstajanja... teme su ovih pesnika. Ali, ipak, poezija je nešto više od samog imenovanja – kaže Radmila Lazić.

U Antologiji su sabrani stihovi: Miloša Komadine, Nine Živančević, Zvonka Karanovića, Danice Vukićević, Nenada Miloševića, Dragoslava Dedovića, Marije Knežević, Vladislave Vojnović, Ota Horvata, Srđana Valjarevića, Ane Ristović, Nataše Žižović, Nenada Jovanovića, Milene Marković i Dragane Mladenović. Na pitanje koje pesničke prakse njihova poezija afirmiše, a koje tabue i stereotipe ovakva poezija ruši, pesnikinja kaže:

– Ova poezija ruši predrasude o poeziji kao nerazumljivoj i hermetičnoj, onoj koja je razumljiva samo uskom krugu posvećenih. Ova poezija to čini svojom komunikativnošću jer je situirana u ovom vremenu, i jer govori jezikom koji možemo čuti oko sebe. Na poetičkom planu, ona ruši tabue vezane za odnose među polovima, u porodici, među srodnicima, tabu vezan za seksualnost... ona je subverzivna u odnosu na društvene norme i prakse, na tradicionalističko shvatanje poezije i ulogu pesnika.

Govoreći o poziciji koju urbana poezija ima, ili zaslužuje, Radmila Lazić naglašava da ta vrsta poezije nije direktno bila marginalizovana kao urbana, već u okviru onih poetika koje nazivamo modernim i postmodernim. A to se, smatra, čini u mnogim prilikama i na mnogim nivoima, pa i u okviru SANU koja simbolički predstavlja kulturnu elitu.

– Ako znamo koji su kandidati za članove ove institucije iz godine u godinu, pa i ove, jasno nam je da se radi o tendencijama da se tzv. nacionalni kanon svede na arhaično, anahrono pevanje, a da se modernistička orijentacija izopšti. Ali, to nije tendencija od juče. Odavno u SANU nije ušao pesnik modernističke orijentacije. A modernizam je, takođe, deo srpske pesničke tradicije, ali to hoće da se gurne u zaborav.

Komеntari8
c240f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Spisatelj
spasenija kolcek, 07/12/2009, 15:23 Na istom smo koloseku,u istom vagonu....Ne usudite se da pitate koliko kosta.... Danas imam razlog....Novcanik u stranu,za dusu "Ridjanu"....
spasenija kolcek
Umetnost dozvoljava slobodu da se nekome dopadne ili ne. Drugo je pitanje promisljanja nekog umetnickog dela. Bolje je da slavljenica dobije i neku negativnu, nego da umisli da je univerzalna. Pratim pesme gospodje Radmile Lazic i da budem iskrena - ne dopadaju mi se, ne bude emocju u meni, niti zrnce osecajnosti koje bi odzvanjalo... Medjutim, njena poezija barata temama o kojima se moze promisljati, ume da ponudi pitanja, stavove... Tako ja dozivljavam poeziju pesnikinje Radmile Lazic.
Pisac
@Maja , 06/12/2009, 14:56 Poštovani, Kao prvo, gospodin Simić je Čarls.Ma,нe бре.Боље му је да је Часлав..... Kao drugo, stepen nepoznavanja osnovnih pravila pravopisa ne kandiduje Vas ni za kakvu potencijalnu antologiju (citat:Kao i Milko Grbovic,mislim,da ona u moju antologiju nebi nasla mesta.) pa je suvišno komentarisati dalje Vaše ambicije. И ако се фрљате с онолики тачки,али она у моју антологију неће ни ич.Kao treće, Radmili Lazić nije potreban promoter,jer njena poezija to radi za nju najbolje.Ето колико ти знаш шта је промотер...Ја сам само њен критичар. Kao četvrto: srdačni pozdravi.Хвала вам на сви ти поздрави и нисам знаја да у мени видите толику количину људи.Ју,шта ме снађе данаске.Од срца вас поздрављам сас' сви моји истомишљеници и са све ово марамче у руци, с којим не постизавам да утирем сузе....
Danica
Postovani "Pišče", Boze spasi nas od nepismenosti u Srbiji!
Maja
@PISAC Poštovani, Kao prvo, gospodin Simić je Čarls. Kao drugo, stepen nepoznavanja osnovnih pravila pravopisa ne kandiduje Vas ni za kakvu potencijalnu antologiju (citat:Kao i Milko Grbovic,mislim,da ona u moju antologiju nebi nasla mesta.) pa je suvišno komentarisati dalje Vaše ambicije. Kao treće, Radmili Lazić nije potreban promoter,jer njena poezija to radi za nju najbolje. Kao četvrto: srdačni pozdravi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja