subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:01

Veliki kotorski jubileji

nedelja, 06.12.2009. u 22:00
Црква светог Николе у Котору, изгорела у пожару 1896. и обновљена 1909. године (Фото Ж. Комненовић)

Od našeg dopisnika
Kotor – Učestvujući u četrdesetodnevnoj molitvenoj žalosti povodom smrti patrijarha Pavla, Srpska pravoslavna crkvena opština kotorska pomerila je datume manifestacija kojima obeležava vredne jubileje: 200 godina crkve svetog Nikole, 100 godina od podizanja nove crkve svetog Nikole i 170 godina Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo”.

Ovim povodom najavljeno je predstavljanje prigodne koverte i poštanske marke koje izdaje Pošta Crne Gore i otvaranje izložbe grafika „Žiča” Velje Mihailovića.

Glavna proslava zakazana je za 14. januar kada će se u kotorskom centru kulture održati svečana akademija, a 15. januara sveta arhijerejska liturgija u hramu svetog Nikole.

Značajni jubileji kotorske pravoslavne zajednice traju već dva veka i ne zna se koja je priča interesantnija: ona o kotorskom pravoslavnom hramu ili o nastanku i delovanju najstarijeg srpskog pevačkog društva na Balkanu.

Na mestu na kome se danas nalazi crkva svetog Nikole nalazio se dominikanski samostan koji je napušten krajem 18. veka.

U vreme Napoleonovog osvajanja Boke, 1808. godine, Francuzi su taj prostor poklonili pravoslavnima da sagrade crkvu, a samostan su pretvorili u kasarnu. Na tom mestu pravoslavna crkva je postojala od 1810. do Badnje večeri 1896. godine kada je zajedno sa francuskom kasarnom izgorela u strašnom požaru.

Na zgarištu dominikanske i kasnije pravoslavne crkve je od 1902. do 1909. sagrađena sadašnja crkva svetog Nikole čija je restauracija u toku. „Ona i danas mnoge zbunjuje jer se pitaju zašto nije okrenuta ka istoku.

Kada dođu na Trg svetog Nikole prolaznici se pitaju da li je crkva svetog Luke okrenuta naopako ili crkva svetog Nikole. Crkva svetog Luke, drevna nemanjićka zadužbina, okrenuta je pravilno ali je severozapadni položaj crkve svetog Nikole određen sticajem okolnosti i urbanističkim prostorom”, kaže arhijerejski namesnik bokokotorski, kotorski paroh Momčilo Krivokapić.

Srpsko pevačko društvo „Jedinstvo” zvanično je registrovano 1839. godine iako je delovalo još od 1830. godine, kada su njegovi članovi pevali na sahrani svetog Petra Cetinjskog.

Te 1839. godine osnovano je i Pančevačko pevačko društvo. Kotorski hor je godinu dana mlađi, ali su, kako kažu, najstariji na Balkanu, jer je Pančevo u Panoniji.

U godinama ispunjenim duhovnim vrednostima kroz horsko pevanje, kulturnu delatnost u viševerskoj sredini, u vreme velikih bogosluženja, ali i pučkih fešti i kontinuitet promena državnih okvira od Austrougarske, Kraljevine SHS i Jugoslavije do današnjih dana, SPD „Jedinstvo“ je očuvalo izvorne principe svog delovanja, duhovno jezgro Srba u Boki Kotorskoj.

Ipak „Jedinstvo” nije okupljalo samo pravoslavne Bokelje već i pripadnike drugih naroda i vera. O tome svedoče imena dirigenata, od Čeha Bureša, Antuna Šulića, Antuna Homena, Tripa Tomasa, nekoliko Rusa, te Antuna Šulca, Austrijanca, koji je kao dugogodišnji dirigent „Jedinstva” kasnije prešao na Cetinje i na tekst prote Jova Sundačića, člana SPD „Jedinstvo”, kasnije sekretara knjaza Nikole, komponovao prvu crnogorsku himnu „Ubavoj nam Crnoj Gori”.

Željko Komnenović


Komentari1
55864
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aspalathos M
Бококоторски залив и градови Котор, Пераст, Рисан, Нерцег Нови, Игало, Тиват...непоновљив природно-историјски и етнографски феномен и доживљај, који је на веома оригиналан начин, користећи локални вокабулар и дијалект у свом роману Лутајући Бокељ описао Нико Маловић. Ту је и четврта 'комунитада' Будва, замишљеног независног ентитета, као пародија на ове наше Балканско-Медитеранске поделе. Град Котор са импозантно високим залеђем и речицама Шкурдом и Гурдић и подземним ледом (калтера, гр. добра вода, одатле име граду Котор), погледом на перашке отоке и суседну Доброту заиста је светски гео-раритет. Препоручујем, песник Андро Мошић из Београда. Бокешким ватерполистима поздрав са Ташмајдана!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja