sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Povređena sujeta

Autor: Zoran Milivojevićčetvrtak, 10.12.2009. u 22:00

Da bismo objasnili kako neko reaguje na određene događaje, ne samo u ljubavnom životu, često koristimo izraz „sujeta”. Kada neko u razgovoru kaže da mu se ona sveti jer joj je povredio sujetu, drugi klimajući glavom daju znak da su razumeli. Ali šta je to sujeta? Kakvi su u stvari sujetni ljudi? Da li je sujeta neka vrsta ponosa, ljubavi prema sebi, pozitivne slike o sebi, samopoštovanja?

Sigurno ćete biti iznenađeni kada saznate da reč sujeta u stvari znači praznina. To se jasno vidi u nekim drugim rečima kao što je sujeverje koje znači praznoverje, ili osujetiti što znači onemogućiti ostvarenje nečega. Druga reč koja se koristi u našem jeziku je taština. Reći da je neko tašt je isto kao i reći da je sujetan. Zato je taština sinonim koji takođe označava prazninu. Na primer, kažemo da lek treba uzeti natašte, odnosno na prazan želudac.

Kako onda možemo misliti da neko ima povređenu prazninu? Očigledno je da ovu reč tako masovno nepravilno upotrebljavamo jer smo tokom vremena zaboravili njeno pravo značenje, a da nas na to niko nije upozorio. A priznaćete da je malo čudno kada neki narod pokušavajući da govori o samopoštovanju govori o praznini.

Kako je do takve greške došlo? U mnogim društvima se osuđuje ono ponašanje kada neki pojedinac veliča svoje nepostojeće vrline pokušavajući da kod drugih izazove prihvatanje i poštovanje. Ljudi slušaju nekoga šta priča o sebi, a onda, gledajući tu osobu, zaključuju da je to sve prazna priča, sujeta. I zato je osoba koja se često ovako „duva” nazvana sujetnom.

Ali onaj koji o sebi priča pozitivno ne mora biti umišljen, on može govoriti o kvalitetima koje zaista poseduje. Tada ne možemo reći da je sujetan. Problem nastaje kada se ne razlikuje prepotentnost od samosvesti, lažni ponos od stvarnog samopoštovanja. A kada u jezičkoj ravni ne postoji takvo razlikovanje, onima koji koriste taj jezik je teško da razumeju razliku između ovih pojmova. 

Možemo pretpostaviti da nekada davno, kada je hrišćanstvo bilo tesno povezano sa svakodnevnim životom, kada su ljudi težili da žive kao sluge božje, ovo razlikovanje nije bilo važno. Tada su u težnji da odbace grešno samoljublje, a istaknu skromnost, ljudi poricali svoje vrline.

Danas je za kvalitetni ljubavni odnos potrebno ne samo da osoba voli drugoga, već da voli i samu sebe. Žrtvovanje i samoponištavanje u ljubavi više nije prihvatljiv model. Devojke ne žele da u svojim samopožrtvovanim majkama vide uzor za sopstveni život. Savremena formula ljubavi je volim sebe, ali volim i tebe. On je rekao: Volite druge kao same sebe!


Komentari9
6df29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

читатељка
Постоји добра немачка пословица коју ћу покушати да преведем. Тачка је пожелела да постане неко, па се надула и постала - нула. Савремене ("newage") теорије полазе од претпоставке да је свако сам по себи Бог и отуд "савремена формула љубави: волим себе али волим и тебе". Свако мора сам себи да иѕабере пут и узор.
Zeleni Zub
pozdravljam inicijativu nove americke ( a koje bi druge ) psihologije da je pretjerano pohvaljivanje djece, pohvaljivanje za nista, jedan od uzroka povecanja nasilja medju mladima. Pitam se da li je moguce da netko sujetan - praznan - nerealan - nestvaran - koji misli da vrijedi vise, bez dokaza, upravo zbog toga sto ima nerealnu sliku o sebi? Bas zato na tastinu i reagira, pozdrav autoru
Valerija
Interesantan fenomen, daleko rasprostranjeniji kod muškaraca. Zene su sklone praštanju, a to znači da sujetu stave u neki deseti plan. Muškarac ne zanemaruje sujetu, već odlazi. Hvala na ovom tekstu, kao i na svim prethodnim.
Jelena
Zanimljiv tekst. Moracu da razmislim dobro o secanju povredjene "sujete" i te reci u njenom, za mene novom, znacenju. Mozda nam treba tekstova na tu temu. Sta je to onda sto zapravo osecamo? Sta je tu realno, a sta umisljeno i sta tu tu u stvaru nasi odbrambeni mehanizmi?
David Zorić
Zanimljivo je da su riječi tašta i tast kao suprugini roditelji, etimološki vezani za taštinu, odnosno sujetu.Da bi se izbjegla ta nezgodna homonimija posljedično su skovani potpuno suprotni termini ,,punac,, i ,,punica,, da kompenzuju ove uvredljive nazive i koriste se mahom u Bosni. O ovome piše lingvista Milorad Telebak u knjizi ..Šta se krije iz etimologije,,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja