sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:51

Mali avion za veliko tržište

petak, 11.12.2009. u 22:00
Монтажа лаких летелица (Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Kraljevačka firma „Aero ist Jurop“ dobila je nagradu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), jer je ocenjeno da ove godine poseduje najbolji izvozni proizvod. Reč je o lakom avionu „embera“, ali poznavaoci ove oblasti tvrde da pomenuta letelica nije domaći proizvod.

Stoga smo objašnjenje potražili od Milorada Matića, vlasnika firme koja se nalazi na kraljevačkom sportskom aerodromu, nedaleko od mesta gde je tridesetih godina prošlog veka postojala fabrika aviona „Brege“:

– Pre dve godinepočeli smo sa montažom lakih sportskih aviona kolumbijskog proizvođača „Avio andina“, firme koja je u vlasništvu Masima Tedeska, Kolumbijca, italijanskog porekla, u svetu poznatog konstruktora lakih letelica poput „embere“, „kimbaja“, „tumaka“… Tako smo, primera radi, ove godine ne evropsko tržište isporučili 13 aviona tipa „embera“ i u međuvremenu, ulaganjem tri stotine hiljada dolara, uspeli da otkupimo licencu. Međutim, naš partner, od koga smo je otkupili, nije nam isporučio kompletnu dokumentaciju pa smo bili primorani da, uz pomoć stručnjaka sa beogradskog i kraljevačkog Mašinskog fakulteta, projektujemo konstrukciju i to učinili uz znatne izmene u smislu poboljšanja kvaliteta i sigurnosti letelice. Na taj način smo došli do novog proizvoda. Naravno, motore za avione niko ne proizvodi u Srbiji, pa ih kupujemo od inostranog proizvođača. Međutim, ono što je avion, a to je konstrukcija, ovde se oblikuje, spaja, doduše opet od materijala sa inostranog tržišta. No, poreklo lima i cevi, kojih ovde nema a od kojih u Srbiji izrađujemo mnoge delove, ne uskraćuje nam pravo da posle uložene pameti i majstorluka konstrukciju aviona smatramo našim proizvodom i koji imamo pravo da nazivamo „embera“ – tvrdi Matić.

Naš sagovornik nam još otkriva da će do marta naredne godine iz hale njegove firme „Aero ist Jurop“ izaći prototip lakog aviona koji projektuju domaći stručnjaci koje je angažovao „Aero ist Jurop“, a nosiće naziv ELA 450. Uspešnom realizacijom tog razvojnog projekta u pomenutoj firmi, koja sada zapošljava 22 radnika i sarađuje sa još toliko stručnjaka, biće udvostručen broj zaposlenih.

Matić ne skriva da je za taj razvojni program njegovoj firmi obećana pomoć SIEPA, odnosno Ministarstva ekonomije od 135.000 evra, kao i to da za lake avione čija je cena, u zavisnosti od ugrađene opreme, od 40.000 do 60.000 evra, već ima inostrane kupce.

M. Dugalić


Komentari22
c709a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Krle
Cenim svaki ovakav pokusaj posla. Ovakvih malih firmi u ceskoj ima nebrojeno mnogo. Konkretno i sa avionima. Slovenac iz Kopra je napravio najbolji avion na svetu u ovoj kategoriji, proizvodi 1 komad, ako ne i vise za tjedan dana a avion je napravljen od vrhunskih, najskupljih materijala.
Phoenix BG
@Tromb: Sto se Ikarbusa tice, dovoljno govori to da ta fabrika uprkos svim nedacama opstaje bez ikakve pomoci drzave, pravi nove modele i unapredjuje proizvodnju, ciji tehnoloski proces jeste nepovoljan i tesko isplativ(jer se rade male kolicine), ali dovoljno dobar za prezivljavanje. Njihovi autobusi su kvalitetni i licno znam ljude na odgovornim pozicijama nekih institucija koje su ih kupovale i komentari na stepen saradnje, postovanje rokova i kvalitet proizvoda su krajnje pozitivni. Bio sam u fabrici i uopste nije tako crno kao sto pricas, tacno, motori i transmisije su strani, ali to je opet zbog loseg stanja u DMB-u i nedovoljno velikih serija da bi neko proizvodio isplativ motor. A da dobar motor umemo da napravimo pokazuje tenk M-84, ciji se motor sjajno pokazao i kod nas i u Kuvajtu, bolje od ruskog motora sa T-72 i od americkog sa Abramsa. Sto se tice software-a koji si pominjao, svakako se koristi vise od Catia-e, jesi li cuo za Nastran, Fluent, Ansys...
Phoenix BG
@Tromb: Ma jok, nikada nismo imali znanja i strucnih ljudi, kako da ne, samo sad ima nekoliko desetina nasih avio-inzenjera u Boeingu(mislim da je cifra oko 50), Airbusu(cak i na rukovodecim pozicijama, toliko o neznanju), Embraeru... najveci bum kanadske avio industrije nastao je 90tih sa prilivom stotina nasih inzenjera koji su begali iz broda koji tone. Bilo je nasih na rukovodecim polozajima u Apollo programu... Proizvodnja motora se jednostavno ne isplati ako ces da napravis 100-200 komada, oni se prave na hiljade, u suprotnom ce biti uzasno skupi i bankrotiraces. Kad Francuzi mogu da kupuju od Nemaca, Engleza i Amera motore(ili da ih rade po licenci), mozemo i mi. Ako proizvodnju sjajnih i izuzetno uspesnih(i u inostranstvu postovanih) letelica kaos to su Galebovi G-2 i G-4 nazivas "bravarija i limarija" onda se bolje malo obrazuj. Najteza i najkompleksnija stvar kod projektovanja jednog aviona je aerodinamika, a tu su nasi avioni uvek briljirali, kao i odgovarajuci sektor u VTI
MUKNAVI
Masinski fakultet je u komsiluku,bice saradnje..To je put u prvatizaciju , preduzetnistvo ,kapitalizam a ne ono sto je ,uradjeno,rasprodato,pokradeno ,i unisteno.
IvanG4
"Ма бадава ти домаћи лимови и цевке, мотор је најважнији!" Pa ti sedi na motor i leti. Prva Petoletka je radila hidrauliku za Boing, pa ne znam ko je postavljao pitanje da li je Boing americki. Vidim da se samo traze mane kako bi se omalovazavao rad ovog coveka iz Kraljeva. Sto se tice toga, da li je tehnologija nasa ili strana, ne mozemo paralelno da imamo tehnoloski razvoj, tj. da izmisljamo toplu vodu, vec ako hocemo efektivnost, treba da postojeca dostignuca popravljamo i unapredjujemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja