utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46

Jedni su ludi bez pameti, drugi su ludi od pameti

subota, 12.12.2009. u 22:00
Вук Драшковић Фотодокументација „Политике”

U „Zvezdara teatru”, u prepunoj sali, u sredu je predstavljen novi roman Vuka Draškovića (1946), pod naslovom „Doktor Aron”, koji je objavila „Srpska reč”. Drašković, novinar i političar, prozni pisac i publicista, predsednik Srpskog pokreta obnove, pojavio se u srpskoj književnosti 1981. godine s romanom „Sudija”, zasnovanom na istinitom događaju. Prvi se romansijerski dotakao dugo zabranjivane teme ustaškog genocida u romanima „Nož” i „Molitva”. Autor je romana „Ruski konzul”, „Noć đenerala”, publicističkih knjiga: „Ja malograđanin”, „Odgovori”, „Kojekude, Srbijo”, „Podsećanja”.

Novi roman Vuka Draškovića, jednog od najčitanijih srpskih pisaca, govori o sudbini psihijatra Arona Todorića koji svojim pacijentima, u šali, govori da su ludi: jedni su ludi bez pameti, drugi su ludi od pameti. Lik Arona Todorića nastao je iz postojeće ličnosti, psihijatra Veselina Savića, kod koga su, što na glavna, što na sporedna vrata, navaljivali i ljudi iz vlasti i ljudi iz opozicije.

Na promociji Vašeg novog romana bilo je, kako reče Dušan Kovačević, kao na premijeri – puna sala. Bila je to jedna od najposećenijih promocija knjiga. Da li su u sali bili Vaši politički istomišljenici ili čitaoci?

Na promociji su bili moji čitaoci, a među njima je bilo i političkih istomišljenika.

Prototip za glavnog junaka je poznati psihijatar Veselin Savić, stvarna ličnost. U čemu se razlikuju Veselin Savić i Aron Todorić, glavni junak romana?

Veselin Savić me je inspirisao da stvorim lik doktora Arona i,na nivou inspiracije, teško je tražiti razliku bez obzira na to što je Aron Todorić svoj i što to nije doktor Savić. Posle studija u Beogradu, Aron Todorić odlazi na studije u Moskvu, iz Moskve u Španski građanski rat, odatle u Pariz, iz Pariza u Njujork gde će raditi na psihijatrijskoj klinici do 1955. godine, kada se vraća u Beograd. Ništa od ovoga nema u biografiji doktora Savića. Niti je doktor Savić bio samac (bio je oženjen, imao je ćerku), niti je svoju ljubav iz studentskih dana Saru sahranjivao u Kapernaumu u Izraelu, niti je umro kao doktor Aron. Mislim da je književnost laž koja govori istinu.

Ljiljana Šop je, na promociji knjige, rekla da bi Vaš roman trebalo čitati bez predrasuda, a to znači bez partijskih knjižica u glavi. Dobra preporuka?

To je najbolja preporuka. Doktor Aron, najkraće rečeno, u jednopartijskoj državi u kojoj vlada kult Tita i u kojoj se suprotno mišljenje saopštava šapatom i u strahu, traži odgovor na pitanje svih pitanja: odakle izvire život i u šta uvire smrt. Ovo pitanje postavljaju svi ljudi, i verujući i ne verujući, i komunisti i antikomunisti, i bogati i siromašni, i oni koji su ludi od pameti, i oni koji su ludi bez pameti.

Čulo se, takođe, da bi ovaj roman, da ga Vi niste napisali, dobio sve najznačajnije književne nagrade. Nadate li se NIN-ovoj ili nekoj drugoj nagradi?

I da se nadam, ne nadam se. Kao političar, često sam kažnjavan zbog moje literature i čini mi se da će i „Doktor Aron” biti kažnjavan zbog moje politike. Osim jedne nagrade koju sam dobio od Srba u Gračanici za roman „Ruski konzul”, roman o Kosovu, od Srba u Srbiji ili bilo gde u bivšoj Jugoslaviji, nisam dobio nijednu nagradu, čak ni nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, kada je „Nož” 1983. godine bio ubedljivo najčitanija knjiga. Doneta je odluka da se te godine, samo te godine, ta nagrada ne dodeli nikome. Nagrade sam dobijao u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Rusiji..., ali ne i u Srbiji.

Doktor Aron je psihijatar, ali čudak i čarobnjak, naučnik i istraživač koji odgoneta smisao postojanja i suštinu života. Kakva je njegova veza s Bogom, odnosno – Vrhovnim umom?

Doktor Aron odbacuje obe dogme, i način postanka sveta, kakav je u Bibliji, i evoluciju, kao dogmu onih koji odbacuju Boga. Ovim drugim, evolucionistima, on zamera misaonu nedoslednost i kaže: ako je taj njihov „bog” (Evolucija), spontano stvorio sve: i kosmos, i Zemlju, i čoveka, i sve drugo na Zemlji, mogao je da stvori, na isti način, i um, Vrhovni um, koji je iznad čovekovog uma. Biblijski način postanka sveta, po njemu, manjkav je za smelost mašte koja bi ukazala na to kako je nastao i sam Vrhovni tvorac. Doktor Aron istražuje, mašta, tera svoju misao u istraživačko putovanje kosmosom, slično onom Njegoševom u „Luči mikrokozma”. On dolazi i do nekih dokaza o besmrtnosti duše, ali je, uprkos tome, veoma oprezan da uzvikne – eureka. Veruje da će on živeti i posle smrti, a plaši se smrti i nije siguran da je njegova vera na neoborivim temeljima. Aron je čovek kome se čini da se Vrhovni um, kako on naziva Boga, ne može ni poreći, ni potvrditi i da je baš u tome čarolija ljudskog života.

 Roman je, dobrim delom, u sferi onostranog. Aron veruje u neuništivost ljudske duše. Da li je to ona čestica koju naučnici traže u tunelu ispod Alpa?

Doktor Savić, a time i moj doktor Aron, još je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u Beogradu maštao i pričao o postojanju jedne čestice, jedne energije, jedne sile koja mora biti iznad svih drugih kosmičkih energija, čestica i sila, kao njihov kontrolor i zakonodavac. On je sanjao Veliki prasak i tvrdio da je do njega došlo na sličan način na koji puca ljuska od jajeta da bi iz nje izašao život. Ta vrhovna čestica, Vrhovni um, kaže doktor Aron, u početku je bila kao svemirski kovač koji je naduvavao i izduvavao meh, širio i skupljao jalove energije bez materije – kosmičku, toplotnu, radioaktivnu, gravitacionu, i kada ih je sabio na veličinu loptice i do neslućeno visoke temperature, došlo je do velikog praska. Po njemu, prasak je trajao ne duže od stotog ili hiljaditog dela sekunde, pa zato vremena za bilo kakvu evoluciju nije ni bilo. Prijatno sam šokiran saznanjem da se taj higsov bozon, koji naučnici nazivaju božjom česticom, traži u eksperimentu koji se odvija u tunelu ispod Alpa. Naravno, biće to mala simulacija velikog praska, pa će se saznati da li je doktor Aron samo maštao ili je to bilo više od mašte. Bez obzira na sve, književnost, filozofija i nauka ne mogu leteti ako im krila nisu od neograničene mašte.

U romanu spajate različite vremenske ravni, pa se tako zaljubljuju Kosara Vojinović i Nik Visper. Nešto od toga je naslućivao i Nikola Tesla?

Zemaljsko vreme izmislili su ljudi, a kosmičko vreme, po svemu sudeći, nema ni početka ni kraja. Tamo je, kako kaže Njegoš u „Šćepanu Malom”: „Vječnost, što i trenut, a trenutak je što i vječnost”. Zaista je moguće, verujem, i da se pra-pra-praunuka na nebeskim kapijama vremena zaljubi u svog čukun-čukun-čukundedu. Znam da je takvim razmišljanjima bio opsednut i Tesla, i ne samo Tesla. Nema mogućeg u nauci, niti u književnosti, niti u filozofiji, pa ni u ljudskoj nadi, ako se ne teži nemogućem. Njegošev hendikep je bio što je rođen u narodu malog jezika. Celi svet zna za Šekspirovo „Biti ili ne biti, pitanje je sad”, a ne zna za kosmički povik ispod Lovćena: „Neka bude što biti ne može”. Uostalom, Njegoševe stihove sam izabrao za moto romana „Doktor Aron”: „Ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna”.

Aron razgovara s Teslom, s Dučićem, ali i s Brozom, pre nego što je postao Tito. Jesu li to njegovi prijatelji ili pacijenti?

Tesla mu je bio veliki uzor i inspiracija, Dučić mu je bio prijatelj, a Tito neprijatelj na početku, a pacijent na kraju. Lečio ga je, po svoj prilici, od manije gonjenja.

Posle dva atentata na Vas, stekli ste i sami neka „aronovska” iskustva?

„Nož” i „Doktora Arona” prividno piše ista ruka. Ja se u „Nožu” nosim sa Zlom, iako ga lično nisam bio doživeo i proživeo. „Doktora Arona” pišem sa proživljenim iskustvom o Zlu, i taj novi kvalitet dao je i novu osmatračnicu. Zbog toga, doktor Aron sebi postavlja pitanja: kako bismo upoznali Dobro da nije Zla, ili pamet da nije gluposti, ili večnost da nije prolaznosti?

Dugo ste u politici. Da li ste uspeli da ostvarite svoje političke ideale?

Nisam, jer moj vrhovni san bio je – snažna Srbija. Verovao sam, a verujem i dalje, da je snažna Srbija moguća i da se do nje stiže samo putem koji vodi prema Zapadu. Mašta je pogubna za politiku, jer je politika veština mogućeg. Nažalost, mene su u politici pobedili maštaoci, da ne kažem prodavci laži. U romanu „Molitva” pisao sam o tim maštarima koji su većinu Srba u Hercegovini preveli u partizane, ne zbog Marksa i Engelsa nego zbog bajki o Staljinovim „peglama” kojima će, kako su govorili sirotinji, posle pobede revolucije ispeglati hercegovačka brda i tamo napraviti Vojvodinu. Ljudi su im poverovali. Na isti način su poverovali i devedesetih u bajke o tajnom Teslinom oružju, švedskom standardu, naftnim poljima kod Stiga, pobedi nad NATO alijansom... Ja, pisac, bio sam surovo realan i govorio istinu, a većina naroda je htela te laži. Ta ista većina naroda sa lakoćom je prihvatila bajke o briselskim „peglama” posle 5. oktobra 2000. i poverovala da ćemo biti zatrpani brdima evra, maraka i dolara koji će stići iz Brisela i Vašingtona. Pitam se ima li kraja tim prodavcima opsena i njihovim kupcima?

Kralj trgova, kako su Vas zvali, preselio se u književni salon. Koja Vam uloga više prija?

U meni su dva sna: književni i politički. U književnosti mogu sve što hoću, a u politici ne mogu.

Zoran Radisavljević

-----------------------------------------------------------

Vidovdan 2014. godine

Hoće li Srbija 2014. ući u Evropsku uniju?

Oni koji su lansirali tu godinu, lansirali su i datum: Vidovdan. To bi trebalo da znači da će Evropa na taj način da obeleži stotu godišnjicu hitaca Gavrila Principa na Vidovdan 1914. godine. Da to piše u nekom romanu, odao bih priznanje maštovitosti. Ovako, to je još jedna od „pegli” kojima se pegla narod.

Da li ćemo u Evropsku uniju ući sa Kosovom i Metohijom?

Čak ni po Rezoluciji 1244 vlasti države Srbije nema na Kosovu i Metohiji, pa će u Evropsku uniju ući onaj deo Srbije na kojem država ima svoj puni suverenitet. Turski deo Kipra nije ušao u Evropsku uniju, iako je Kipar ušao u Evropsku uniju.


Komentari39
6994e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragan bozic
Svi romani Vuka Draskovica su jedna vrsta srpskog jevandjelja, gde se preplecu istina, ljubav, vera, nada i stradanje.Srpski narod je obezbozen,prosto ateisticki pa iz tog razloga ne prepoznaje niti jednu poruku iz Vukovih romana, niti zeli da svu tu istinu upotrebi za duhovni i kulturni preporod.Roman Noz se zloupotrebava kod onih toboze nacionalista da se narugaju muslimanskim vernicima u Bosni, a da ne primecuju da se stim ''ruganjem'' ogresuju ponovo o srpski narod.Dakle izopacena Srbija ,kao vazal samounistive ideologije Marksa i marksista ostaje poslednji bastion u Evropi koji nanosi stetu samom sebi!!Hvla Draskovicu na upornosti i zelji da pomogne nekad slavnom srpskom narodu da se ''umnozi i oBozi''.
Svetislav Kostić
@ Bravo Tamara! Vuk Draskovic pobrao je pohvale i lovorike i sa drugih kompetentnih strana. Tako njemacki politicki magazin „Spigel“ pise 17.12.1999. o sastanku njemackog ministra spoljnih poslova Fisera i njegove americke kolegice M. Olbrajt sa Djindjicem i Draskovicem u berlinskom hotelu Interkonti gde se usaglasili za Kostunicu kao predsjednickog kandidata kojem povezanost sa Zapadom nije mogla da bude imputirana. „Spigel“ tvrdi da je na stotine pomagaca bilo prepremano van zemlje za ove poslove u Srbiji. A rezultat se pokazao na dan izbora, kada je opozicija bila organizovana bolje od Milosevicevih ljudi. Vrhunac besramnog likujuceg objasnjenja u zapadnim medijima zbog 5. oktobra liferovao je clanak Roberta Kaplana u Njujork tajmsu vec 6. oktobra, hvalisuci zbivanja u Beogradu kao dokaz svekolike mocci SAD. I priznaje bez i malo stida da je sirenje americke „imperijalne vlasti takvim sredstvima prednost jer Srbi sada to vidi kao svoj vlastiti interes sa kojim se treba sloziti“.
tamara nikolić
Браво Вуче! Хвала ти за све.У политици си био истинит и због тога те нису волели.У овој се земљи више цени лаж и муљање.Такав смо народ, истина нам је трн у оку.У политици успех доживе само преваранти.Зато ниси ти за њу. Поживи нам Ти још дуго,дуго и подари нам још пуно романа.Они су нам мелем за душу у овој Србији које уствари више нема.
Banjalucanin
@ "Турски део Кипра није ушао у Европску унију, иако је Кипар ушао у Европску унију" - smatra Vuk Draskovic. Mada se jedno s drugim niukom slucaju ne moze da se poredi. Ali, jer Vuk Draskovic prvobitno bio pre svega knjizevnik, onda i njemu dopustena "pjesnicka sloboda". Kao prvo, u Grckoj, matici kiparskih Grka, zive Grci i sada su svi pod jednim krovom, bez turskog remetilackog faktora, pa da bi se mogli medjusobno da glozdju. A u turskom dijelu zive Turci. Drugo, Brisel nece Tursku. EU vec dosta Turaka i bez Turske. Kipar je jedno ostrvo u Evropi. Pa ipak onaj njegov dio u kojem zive Grci, pripada evropskom kontinentu. Docim onaj turski spada u Aziju. Uostalom, kako se i drzava Izrael tretira. Izrael ucestvuje u Evroviziji kao Grcka. A za Tursku mi nije poznato, mada imaju izvrsnih pjevaca i jos ljepsih pjevacica. Danas se sve mjeri ideoloskim arsinima. Pa i geografija. Mozda tema za poneki Politikin autorski clanak?
citac
1989. u istom danu su bili u Subotici Jozef Antal, Ante Markovic i Vuk Draskovic. Tih dana posetili su Suboticu, Milan Kangra i Ranko Radovic. Dva velika mislioca, svaki na svoj nacin, obojica vec pokojni. Vuk je na pola sata svratio do tribine na Radnickom univerzitetu, saslusao sam pazljivo sta je i kako odgovarao na pitanja, znao sam vec tada da od njega nece biti nikakva vajda. Sve sto je u to vreme objavio, sve sam procitao, kasnije sam lakonski konstatovao: Hodocasca po stratistima srpskih stradanja u Drugom svetskom ratu, sa kadilom u ruci, nasli su inspiraciju u Vukovim, do tada napisanim delima. Ruku na srce, ta hodocasca sa kandilom, samo unela hladnju zebnju svom ne-srpskom zivlju. Bosanski pakao se zavrsio kao istorijski blam, primer za sva vremena, kako jedan narod moze da strada, kada se povampire politicari. Pod jedan narod podrazumevam, sve prognane, poubijane i osakacene. Od prve do zadnje zrtve Bosanskog Pakla. Godine koje je proveo u politici, nista vise ne "pere".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja