utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 12.12.2009. u 22:00

Proces koji je podelio svet

U 54 godine dugoj istoriji Međunarodnog suda pravde nije se desilo da jedan proces izazove toliku pažnju svetske javnosti kao što je to bio slučaj sa upravo završenim postupkom u kome sudije UN treba da donesu mišljenje da li je južna pokrajina Srbije imala pravo na otcepljenje. Pred petnaestočlanim sudskim većem pojavilo se svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD; Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, a svoje pravno umeće pokazali su gotovo svi vodeći stručnjaci za međunarodno pravo.

Tokom deset dana u Palati mira koplja su se lomila oko toga da li princip teritorijalnog integriteta na kome počivaju UN i ceo svetski poredak još uvek ima takav značaj kakav je imao do 1. decembra ove godine. Naime, zagovornici kosovske nezavisnosti, a pre svega predstavnici velikih sila koje su podržale kosovske Albance i priznale im pravo na sopstvenu državu, pokušavali su da dokažu da se u slučaju ovog principa mora napraviti izuzetak i priznati jednom narodu da je imao pravo na secesiju od jedne suverene države i to isključivo zbog represije kojoj je dugo godina bio izložen. Zastupnici ovakvih stavova uporno su proteklih dana ponavljali da takav stav zastupaju samo u slučaju Kosova i da to pravo njihove države neće priznati nijednom drugom narodu u svetu.

Oponirajući im, zemlje koje su branile pravo Srbije na suverenost na čitavoj svojoj teritoriji iznosile su argumente da represija koliko god velika bila ne može biti razlog za secesiju, jer ako bi se takav stav usvojio u ovom trenutku u svetu bi moglo biti formirano još mnogo novih država.

Borba se vodila i oko toga da li je specijalni izaslanik UNza pregovore o Kosovu Marti Ahtisari mogao da sam donese rešenje kojim je praktično stavio tačku na dalje razgovore o Kosovu čime je „ozakonio“ nezavisnost Kosova. I dok su se one države koje su priznale Kosovo često pozivale upravo na Ahtisarijevu odluku, branioci srpskih interesa su tvrdili da on nije imao pravo da to uradi već da je isključivo pravo Saveta bezbednosti da kaže kada je kraj pregovaračkog procesa.

Mnogo sporenja izazvala je i Rezolucija 1244 jer su se čula potpuno različita tumačenja ovog akta –od onoga da ona ne zabranjuje nigde izričito secesiju do toga da garantuje teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije kao njene pravne sledbenice.

Prema rečima Obrada Kesića, političkog analitičara iz Vašingtona, pojavljivanje Amerike u ovom procesu govori o njenoj nedoslednosti, jer učestvuje isključivo u procesima u kojima nije tužena strana.

(/slika2)„Argumenti Amerike u ovom procesu direktno ugrožavaju stavove koje je iznosila administracija Baraka Obame, ali i on sam. Kada je primao Nobelovu nagradu za mir rekao je da su ključne promene u američkoj spoljnoj politici to što će Amerika da poštuje međunarodno pravo, a sad glavni argument koji Amerika koristi za nezavisnost Kosova jeste da postoji izuzetaka u međunarodnom pravu što je isti stav koji je imao i predsednik Buš“, kaže Kesić.

On smatra da će mišljenje suda biti jako zanimljivo, jer postoji mogućnost da otvori širu nestabilnost po ceo svet. Ako se pitanje koje je postavljeno sudijama tretira u tradicionalističkom smislu zaključak suda bi morao da bude pozitivan za Srbiju. Međutim, svi govore da je to nerealno očekivati tako da se, kako kaže, unosi novi elemenat u međunarodno pravo koji može biti opasan.

„Kakva god presuda bila to otvara mogućnost da se argumentacija koja je iznesena već sada može koristiti u raznim kriznim područjima i u raznim kontekstima. Videli smo da Palestinci i stanovnici Istočnog Timora već koriste paralele sa Kosovom. Kada bi se sad dobio i pravni temelj za takve zahteve to bi izazvalo još veću opasnost za međunarodnu stabilnost“, upozorava Kesić.

Za Dušana Reljića iz nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost jasno je da bez obzira na to kakav bude ishod procesa Kosovo u dogledno vreme neće postati član UN.

„Nastanak novih država je politički vrlo skupa stvar jer može da se pretvori u nasilje. Ako se sada stvara neka vrsta presedana svi su zainteresovani da vide kako će to izgledati jer bi to bila putanja odnosno konstrukcija za koju bi mogli da se uhvate kada se pojave budući zahtevi za stvaranje novih država“, ističe Reljić.

Mnoge zemlje će, kako kaže, svoje ponašanje u odnosu na Kosovo prilagoditi onome što sud bude saopštio. Za one koji podržavaju nezavisnost Kosova, kao što su SAD to bi značilo da mogu da očekuju da jedan veliki broj zemalja, možda nekoliko desetina, prizna Kosovo. S druge strane, ako odluka bude protiv pravne zasnovanosti nezavisnosti Kosova zemlje koje su na periferiji svih tih zbivanja ostale bi suzdržane i ne bi ga priznale. U svakom slučaju neki politički poeni bi se dobili, na jednoj ili drugoj strani. Zato sada sve strane lobiraju koliko god mogu svuda okolo da olakšaju put svojim političkim argumentima.

On smatra da se ipak, ma kakvo mišljenje bilo doneto ne može očekivati da velike sile promene svoje stavove kao što se to ne može očekivati ni od Beograda i Prištine.

„Iluzorno je verovati da će se Albanci predomisliti i tražiti pregovore. Ne vidim nikakvu osnovu za to pri promenjenim globalnim odnosima između Rusije i Amerike. Kao što ni Srbija neće promeniti svoje mišljenje ako sud presudi u korist Kosova. Isto tako niko neće moći da ubedi Kurde da zbog odluke međunarodnog suda oni ne treba da pokušaju jednog dana da stvore državu. Nacionalizam je jači od granica. Mnogi se nadaju da će se ipak neka vrsta pravila uspostaviti, da će imati priliku da se pozovu na nešto. Ja ovo ipak ne bih nazvao istorijom već jednom fusnotom u istoriji“, ocenjuje Reljić.

Prema njegovom mišljenju,politički proces između Prištine i Beograda mora drugačije da funkcioniše. Predsednik Boris Tadić je, podseća, već nekoliko puta rekao da je potrebna veća fleksibilnost u pregovorima što je, kaže, priprema javnosti za naredni deo političkog procesa koji sledi posle presude u Hagu“.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

Princ branio kosovsku nezavisnost

Među mnogim uglednim stručnjacima za međunarodno pravo koji su proteklih deset dana branili stavove svojih zemalja ili pak istupali u ime zemalja koje su ih angažovale pred sudijamase pojavio i jedan princ. Stavove Jordana koji je priznao nezavisnost Kosova obrazlagao je lično njihov princ Zeid Rad Zeid al Husein, koji je inače i ambasador u Vašingtonu. On je istupao istog dana kada i predstavnici Francuske, ali je ostao upamćen po tome što je u pružanju podrške Kosovu bio mnogo žešći od francuskih kolega.

-----------------------------------------------------------

Ukratko

• Haške žmurke: jedan se krije, svi ostali se pljuju.

• Na kraju ćemo u Hag da pošaljemo neznanog junaka.

• Zavetovali smo se na vernost Hagu, ali ga na svakom ćošku varamo.

• Kad je u pitanju Zemlja lala pristajemo na sve, kao bele lale.

• Poslali bismo mi i preostale optuženike u Hag, ali su nam radnici legli na prugu.

• Ne možemo da ga nađemo jer nas drži u šaci.

Dragutin Minić Karlo  

Komentari25
857f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран
Ово је потврда само онога што је увек и било у свету. То је да свако може да се отцепи, ако му успе. Ево овако, ствари су веома једноставне. Кад би Косово стварно било изузетак, Шпанија не би гласала за нас, него против. Значи она верује да Косово није изузетак, а гласала је баш због тога за нас јер и њој могу да летну територије, без обзира што запад прича да је изузетак. Руси причају исто то, да није изузетак и грабе. Амери причају да је изузетак, да не би оправдали руску отимачину или кинеску. Иста ствар са Кином, иста прича као са Русијом. Значи, СВЕ ЈЕ ИСТО у суштини. Ништа се није десило.
Ceda Bradic
пре свега представници великих сила (..) и признале им право на сопствену државу, покушавали су да докажу да се у случају овог принципа мора направити изузетак и признати једном народу да је имао право на сецесију од једне суверене државе. CB: Niko ne osporava Albancima pravo na sopstvenu drzavu - ta drzva se zove ALBANIJA. Ali, ako postoje DVE drzave po identicnom osnovu,(jedna priznata, a druga NEZAKONITA) onda je postupak formiranja druge drzave-OKUPACIJA (R Srbije), a ne secesija (secesija je nemoguca jer postoji ALBANIJA). MSP ima jednostavan zadatak: da konstatuje, da je izvrsena OKUPACIJA m-e-t-o-d-o-m SECESIJE. Kriminalci biraju metod (metod moze da bude oruzanog nasilja, neoruzanog nasilja ili kombinovano).To MSP moze da precizira u detaljima kvalifikacije - da je izvrsena OKUPACIJA metodom secesije. Rutina.
Roman
Свет је само наоко подељен, али ако узмемо у обзир број становника појединих земаља које су гласале у Суду правде, видећемо да је против косовске независности гласало три пута више људи него за косовску независност, тачније 1,550 милиона људи гласало је ПРОТИВ а 534 милиона гласало је ЗА. Ако ово узмемо као репрезентативно мишљење целога света, онда је јасно да је оно убедљиво, трочетвртинском већином, против независности Космета и за досадашње схватање међународног права. Мислим да ова чињеница, без обзира на формалну пресуду суда у Хагу, дубоко обавезује и нашу садашњу и нашу будућу политику.
Beogradjanin
Централна идеја целокупне косовске стратегије некадашње опозиције од пре 2000. године, а данашње власти (као и њихов централни приговор некадашњој власти), базирала се на оцени да је природа власти у Београду од пресудног значаја за формирање западне политике према Космету. Па, у складу са таквом доктрином, да ће демократске, проевропске власти и демократски поступак базиран на праву и правосуђу, самим тим сачувати територијалну целовитост земље. Па лепо. Сада се можемо конкретно уверити каква је заправо стварна вредност целе те концепције у пракси (оставимо за сада питање одговорности по страни).
pitanje predsedniku
Мене највише занима каква је излазна стратегија нашег председника за случај да суд не донесе пресуду нама у корист. Хоће ли можда поднети оставку с обзиром да се самовољно одрекао свих других (легитимних) начина борбе и да стално тврди да је то једини и најбољи начин на који ћемо се ми борити за наша права? Ако не, онда нека одговори на питање: шта ће конкретно урадити следеће и до када? И шта даље ако и то не успе?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja