ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:18

Doktorov let za istoriju

Autor: Miodrag Šašićutorak, 22.12.2009. u 22:00
Др Владимир Алексић и његова једрилица

Pančevo – Niko ne zna zašto je podvig dr Vladimira Aleksića, iako dobro znan istoričarima vazduhoplovstva, široj javnosti ostao uglavnom nepoznat. Istina je da ni grad, čiji je građanin bio i gde je let 17. oktobra 1909. obavljen, nije mnogo učinio da mu se oduži i njegovu slavu razglasi. Čak i članovi lokalnog aerokluba, koji su se jedini setili da ovih dana proslave stotu godišnjicu prvog leta jednog Srbina, tek razmišljaju da svom klubu podare ime pionira našeg vazduhoplovstva.

Iza prvog leta dr Vladimira Aleksića ostali su kratki novinski izveštaji i iskazi očevidaca. Da nije fotografija njegove jedrilice, u priču bi se moglo i posumnjati. Na osnovu fotografije, aeromodelari Dušan Varda i Miroslav Županski načinili su 1969. godine maketu Aleksićevog aeroplana, koja je danas u Muzeju vazduhoplovstva. Varda nam je ovih dana pričao da je sa Dušanom Janićem, dugogodišnjim direktorom ovog muzeja, pokušao krajem šezdesetih godina prošlog veka da pronađe ostatke Aleksićeve letelice na tavanu njegove kuće u centru Pančeva. Njegova rođaka ljubazno je objasnila da su ostaci aeroplana zaista godinama bili na tavanu, ali da su ih uništili vreme i izgazili odžačari koji su se po tavanu motali, pa su deset godina pre Vardine i Janićeve posete, prilikom čišćenja tavana, bačeni u smeće.

List „Brankovo kolo” zabeležio je da je aeroplan dr Aleksića bio težak 70 kilograma i imao ukupnu površinu 44 metra kvadratna. Pretpostavlja se da je raspon krila bio oko 12 metara. Uz pomoć stolara, izvesnog Jordana, Aleksić je dve godine pripremao letelicu. Kako motor iz Francuske nije stizao, odlučio je da poleti na „sistem praćke”. Kažu, 17. oktobra 1909. (ima i onih koji tvrde da se događaj zbio četiri dana ranije) na poljani, u blizini koje će tri decenije kasnije nići Fabrika aviona „Utva”, Aleksić je poleteo. Očevici tvrde da je let bio kratak, ali da je aeroplan dostigao visinu od 15 metara. Prilikom sletanja, letelica je oštećena. Aleksić opet odlazi u Francusku ne bi li kupio motor za svoj avion, ali ga opet odbijaju. Onda se sprema da motor nabavi u Americi. Pre polaska na dalek put odlazi na operaciju slepog creva, ali se sa nje ne vraća. Umire decembra 1911. Na pančevačkom groblju nema više njegovog groba, a čovek koji je bio prvi Srbin koji je poleteo na aeroplanu sopstvene izrade dobio je u Pančevu tek jednu uličicu koja nosi njegovo ime. Većina Pančevaca ne zna ni gde se nalazi, niti su čuli da postoji.


Komentari6
f49db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nesa
Ziveo je i Mihajlo Pupuin i Mileva Einstein u tadasnjoj AU ali su uvek bili ponosni Srbi a ne Austrougari, i Pupin je bio od 1911 diplomata Kraljevine Srbije u Vashingtonu a ne diplomata Autro-Ugarske monarhije. Ti Srbi su zeleli da Srem, Banat, Backa prikljuce Kraljevini Srbiji, sto je i uradjeno 25 novembra 1918 u novosadskom paralamentu. Inace, Srbi u Vojvodini su imali poseban status kao narod za razliku od drugih.
Dejan
Neso, Dr. Aleksic je ziveo u Pancevu tj. ondasnjoj Austro-Ugarskoj, a ne u Kraljevini Srbiji.
А М
Занимљиво потсећање на пионире нашег ваздухопловства. Др Алексић је као и Суботичанин Сарић тежио висини и остварио почетне резултате, које никако не треба заборавити. Зато је ту Музеј ваздухопловства и карактеристичан торусни облик, који привлачи пажњу свих који слете у наш Бели Град. Импресиониран сам поставком, а нарочито је узбудљив експонат из Буђановаца. Сазнао сам да нарочито Јапанци радо купују по грам-два за успомену; (већи парчићи се не могу купити, не само што су скупи, већ се не нуде). Сваком бих препоручио да посети Музеј, нарочито омладини да се упознају са делом технике која се уз електронику највише и најбрже развила у последњих 100-њак година.
Misko Ikarus
Добар прилог, са мноштвом широј јавности непознатих података, на понос нашим храбрим и напредним прецима. Али како бива врло често са именима која се наводе у нашим новинама, скоро увек нека грешка. Оснивач Музеја ваздухопловства није Душан Јанић већ Чедомир Јанић.
Nesa
E, ali to je bila najaca zemlja balkana tada Kraljevina Srbija koja samo sest godina posle prvog leta aviona u svetu brace Rajt pratila svetske tokove, za razliku od ove trule Republike Srbije koja ne moze da se i dalje oporavi i sta od nje komunisti napravise zadnjih sest decenija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja