ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:34

DONESITE ZAKON, NE MENjAJTE IZBORE

Autor: Dušan Pavlovićčetvrtak, 24.12.2009. u 22:00

U Srbiji se neko vreme u javnosti vodi polemika o tome da li treba da se pređe sa proporcionalnog na većinski izborni sistem. Taj prelazak podržavaju neki intelektualci, kao i neki političari iz većih stranaka. U ovom tekstu iznosim svoje argumente za zadržavanje proporcionalnog sistema.

Razlog zbog kojeg političari većih stranaka zagovaraju prelazak na većinski sistem jasan je: većinski sistem ide u korist većim strankama, a male stranke primorava da se udružuju u veće ili da se ugase. Zamislite da je država izdeljena na sto izbornih jedinica u kojima se bira po jedan kandidat. Jednostavnosti radi, zamislite da je u svakoj izbornoj jedinici kandidat stranke A osvojio oko 51 odsto glasova, kandidat stranke B 49 odsto. Po proporcionalnom sistemu, ovi procenti bi se, manje-više, preslikali u skupštini: stranka A dobila bi 51 mesto, stranka B 49. Po većinskom sistemu, međutim, samo bi kandidati stranke A ušli u skupštinu: stranka A bi sa 51 odsto glasova osvojila 100 odsto mesta u skupštini. (Nešto slično desilo se u Srbiji 1990. godine kada je SPS sa 44 odsto osvojenih glasova dobio čak 77 odsto mesta u skupštini.) Jasno je, dakle, da većinski izborni sistem ide u korist najvećoj stranci ili strankama.

Kao što vidimo, većinski sistem je nepravedniji od proporcionalnog. Ali on ima i neke prednosti: skupština koja je izabrana po većinskom sistemu omogućava stabilniju vladu i manju javnu potrošnju, jer će u njoj biti manji broj stranaka. Pojednostavljeno rečeno, što ima više stranačkih interesa koje treba namiriti, vladajuća većina mora da pravi više ustupaka. Uzmite za primer ono što se desilo krajem 2008. godine: zbog činjenice da se u vladi našla stranka penzionera, penzije su povećane za 10 odsto, čime je dodatno opterećen budžet. Da te stranke nije bilo u skupštini i vladi, vladajuća većina verovatno ne bi bila primorana da donese takvu odluku. Da su izbori u Srbiji u maju 2008. organizovani po većinskom izbornom sistemu, stranka penzionera (i mnoge druge manje stranke) verovatno uopšte ne bi ušla u skupštinu ili vladu.

Visoka javna potrošnja verovatno bi se suzbila prelaskom na većinski sistem, ali je cena koja bi za to trebalo da se plati previsoka. Većinski izborni sistem onemogućio bi pravednost predstavljanja biračkog tela. On ima tendenciju da stranački sistem svodi na dvostranački, čime bi jedan značajan deo biračkog tela ostao nepredstavljen. S druge strane, postoje efikasniji mehanizmi kojima je moguće smanjiti javnu potrošnju: umesto promene izbornog sistema moguće je doneti zakon kojim bi se budžetski deficit ograničio na tri odsto BDP-a, a svaki dodatni procenat zaduženja zahtevao veću većinu u skupštini. (Recimo, za deficit od četiri odsto zahtevala bi se većina od 60 odsto, za deficit od pet odsto većina od 70 odsto).

Ostaje i drugi problem – stabilnost. Ali i za njega postoji rešenje kojim se može izbeći promena izbornog zakona. Da bi se zadržao proporcionalni sistem, a omogućila stabilnija izvršna vlast, potrebno je ojačati ulogu predsednika i dati mu jasna ovlašćenja vođenja politike (ekonomske, socijalne, kulturne, spoljne itd). Tako funkcionišu, recimo, američki, finski ili francuski predsednik: presednik donosi glavne odluke, a vlada ili kabinet su mu pomoćnici sa kojima se konsultuje. (Tako se u velikom broju slučajeva ponaša i predsednik Srbije, iako mu Ustav Srbije to ne dozvoljava.) Kada postoji čistiji predsednički sistem u kome se posebno bira skupština, a posebno predsednik, onda građani znaju da njihov glas za ova dva tela nije isti: u skupštinu se biraju oni koji ih predstavljaju; za predsednika se bira onaj ko će voditi politiku. Tako bi se istovremeno dobile ,,proporcionalna” skupština i stabilna izvršna vlast.

Postoji još jedan načelan stav o tome kako da se odlučimo između proporcionalnog i većinskog sistema. On se tiče shvatanja demokratije. Mišljenja sam da je demokratija politički sistem u kome vlada ima zadatak da obezbedi dobra i usluge koje tržište nije u stanju da obezbedi efikasno. Da bi postigla taj cilj, vlada mora da zna šta politička zajednica želi. Otuda je cilj konstituisanja skupštine otkrivanje društvenih preferencija o kvantitetu i kvalitetu usluga koji neka zajednica želi, te kako ona za to želi da plati. (Recimo, ako većina smatra da je pravedno podići penzije za još 10 odsto u narednoj godini, a propustiti ulaganje u obdaništa, onda demokratija treba da omogući otkrivanje takve društvene preferencije.) Suština demokratije jeste da odgovor na takva pitanja daju sami građani. Većinski sistem smanjuje mogućnosti za otkrivanje takvih društvenih preferencija; proporcionalni ih uvećava.

docent na Fakultetu političkih nauka


Komentari13
a6043
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Кризимир Рецесионовић
Не знам да ли је доценту познато, али у свим државама са јаким демократским традицијама (Британија, Француска, САД) на снази је ВЕЋИНСКИ изборни систем. Такав систем је природан и произлази из саме идеје народног представништва; пропорционални је чиста бесмислица, он је обесмишљавање идеје парламентаризма. Неко је већ приметио да пропорционални систем ствара партијске војнике; ово посебно важи у Србији, где су партије узурпирале себи право да делегирају посланике уместо да се они бирају према редоследу са изборне листе.На другој страни већински систем би дао посланике са пуним демократским легитимитетом. Пропорционални систем јесте у теорији праведнији, али демократија није фетиш нити циљ за себе; циљ је формирати народно представништво а онда стабилну владу коју морају сви прихватити ако је формирана на законит начин, а не разглабати о "праведности" система. Уосталом нема савршеног изборног система а пропорционални је то понајмање.
Bg
Gospodin Pavlovic je veliki protivnik vecinskog sistema, a predlaze da se nedostaci proporcionalnog rese jacanjem uloge predednika cijem se izboru mogu upravo spocitati svi nedostaci vecinskog izbora, jer je izbor predsednika upravo takav.
Niki
Gospodine Pavlovic da li ste razmisljali o kombinaciji vecinskog i proporcionalnog izbornog sistema? To bi mozda za nase uslove bilo dobro resenje.
Пера
Господин Павловић заборавља да већински систем омогућава избор посланика који се боре за права својих бирача, док пропорционални бира војнике партије. Посланици изабрани већинским системом су независнији од централе партије и зависнији од гласача који их бирају! Разлика је огромна! Један од разлога велике корупције у Србији је и партијска подела ,,плена”! Докле?
srecko
Ja ne zelim vise da glasam ne izdorima dok se ne promeni izborni zakon. Ne mogu vise da gledam prazne klupe u sali Skustine gde sede poslanici stranaka na vlasti, koji se pojavljuju samo u danu za glasanje. Hocu, kao i ogromna vecina gradjana da glasam za licnost sa imenom i prezimenom, koji mora da sedi u skupstini i ako ne zastupa interese gradjana koji su ga birali ovi mogu da ga opozovu i to bez stranke ciji je clan. Nesme da bude glasanja po naredjenju. Pogledajte reakciju Tadiceve DS posle otkazivanja poslusnosti Madjara, isto i jos gore je prema svojim clanovima. To nije Demokratija, to je zloupotreba Demokratije pa me cudi g.Docent koji zagovara prazne klupe u Skupstini, malo cudno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja