ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13

Verujem u čoveka i u umetnost

četvrtak, 24.12.2009. u 22:00
Војислав Брајовић (Фото Ж. Јовановић)

Dramski umetnik Vojislav Voja Brajović ovogodišnji je dobitnik visokog glumačkog priznanja za životno delo „Dobričin prsten”, nagrade koju, po tradiciji, dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije. „Dobričin prsten” biće mu uručen sutra u 12 časova na svečanosti u Jugoslovenskom dramskom pozorištu čiji je član od 1969. godine. Rođen u Beogradu, valjevski gimnazijalac, Brajović je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Predraga Bajčetića.

Voja Brajović iza sebe ima izuzetno bogatu karijeru. Nesebično se davao svom Jovanu Kadiću, Svetozaru Ružičiću, Vuku Brankoviću, Kir Janji, Josipu Brozu Titu, proti Mateji Nenadoviću, kralju Milanu Obrenoviću i mnogim drugim scenskim junacima. Za svoje uloge osvojio je veliki broj nagrada i esnafskih priznanja.

– Dobiti „Dobričin prsten” je ogromno zadovoljstvo i potvrda nečijeg trajanja, maksimalna satisfakcija koju možete imati za svoj rad. Neki opravdano neupućeni ljudi kažu: E, pa to je rano! Kao da hoće da mi izjave saučešće, misleći da me je tako neko povredio. Da moj sat kuca poslednje otkucaje. Nisam mlad, to je činjenica. Već sam razbio sedmu deceniju života što je za mene apsolutni fenomen. Mislio sam da neću živeti, kako su i prognozirali lekari, preko 40-te godine. Smatrao sam da je tu negde moj prirodni kraj. Sve ovo preko je moj neočekivani dobitak. Kada neko dobije nagradu za životno delo, to delo mora da je dobro, a ne da znači da je prošao ceo život. Što se mog slučaja tiče, nagradu za životno delo doživljavam kao obavezu, teret da se potvrđujem – kaže Brajović i dodaje:

– Glumac svaki put, svako veče, polaže nekakav prijemni ispit. Zar to nije ogroman teret, obaveza, potvrda?

Uz celi spektar scenskih likova, popularnost ste stekli i likom Tihog u tv-seriji „Otpisani”. Vaše uloge nisu žanrovski definisane, uvek su negde na granici tragičnog i komičnog. Zašto ste odabrali ovaj spoj?

To mi je bio izazov, jer je to, po meni, najrealističnije. U životu uvek postoji ta simbioza. Ljudi, možda, toga nisu svesni, ali meni to deluje najživotnije. Za mene je izazov, a mislim da je to i specifičnost našeg mentaliteta, samoironija. To me stalno inspiriše. Volim da igram u nečemu što nije uvek moguće, što je viši stepen egzistencije, ako smo osnovni već obezbedili nekakvim glupiranjem i kerefekama. Kada je ozbiljan projekat u pitanju, volim da znam zbog čega taj projekat postavljamo. Zašto baš njega? Šta sa njim hoćemo da kažemo, u ovom trenutku.

Radili smo mnogo komada koji su anticipirali ono što će se desiti u našoj stvarnosti. Uvek me je iritiralo to što neki moćnik može da utiče na sudbinu umetnosti. Još kao klinac sam doživeo te zabrane, pa i kasnije. Od potencijalnih skidanja predstava sa repertoara, do straha da li će biti skinute. Tako sam, kao jako mlad, doživeo skidanje „Tikava”; kasnije je nastao problem oko „Golubnjače”, zatim oko „Mrešćenja šarana”, pa oko „Pazarnog dana”... Taj izazov uvek rađa veću umetničku energiju. Onda je došlo vreme devedesetih, kada smo igrali predstave na koje niko od rukovodećeg establišmenta nije ni smeo da dođe da gleda „Pozorišne iluzije” ili „Lažnog cara, Šćepana Malog” ili „Bure baruta”... Emocije koje smo izazivali išle su i dotle da su, posle predstave „Bure baruta”, sve kolege izašle sa pištaljkama a i publika im se pridružila, da sa njima podeli taj protest.

Pored Branka Cvejića smatraju Vas „glavnim krivcem” što je Jugoslovensko dramsko pozorište postalo kultni teatar ne samo u Beogradu?

Ne treba preskočiti ni Dejana Mijača, Jovana Ćirilova, Slobodana Unkovskog... To su ljudi izuzetnog talenta i pameti.

Prošli ste trnovitu stazu. Šta Vas je vodilo na tom putu?

Ja sam glumac i to je moja sudbina. Drži me to uzbuđenje koje sam imao kao klinac, da duboko doživim pozorište, da se zamislim i uzbudim nad tim što sam čuo na sceni. Mislim da me to i danas privlači. Uzmite, recimo, Šekspira. Nijednu ljudsku sudbinu nije preskočio u svojim delima. Ta vrsta šanse da se glumac identifikuje sa problemom koji se radi na sceni jako me privlači. Glumci su ti koji od sna prave javu.

Ne biste se mogli baviti umetnošću da ne verujete da je ona božiji dar koji je stvoren da čini dobro ljudima. Sebe karakterišete kao verujućeg čoveka?

Verujem u čoveka, u umetnost. Možda sam utopista u tome, verujem u humanizam i povratak renesanse. Možda, tako, lečim svoju depresiju, ali verujem u moć lepote umetnosti, posebno kada gledam neku sliku, čitam poeziju, slušam muziku. Desi mi se da od uzbuđenja zaplačem, i da u tom osećanju lepote mogu da učinim mnoga dobra za čoveka. Drage su mi one uloge koje se publici dopadaju. Tako i merim uloge. Ali, tumačio sam likove koji su mi bili posebno dragi, a koje ljudi nisu dovoljno primećivali. Volim Gorkog, Pintera… najveće nagrade sam dobio igrajući Njegoša… a kako mogu da preskočim da kažem da sam u jednom mesecu igrao u tri komada Ace Popovića! Ono što glumac radi i nije njegovo, to je samo dar, a vlasnik je onaj koji to u svom sećanju zadrži. Koliko traje sećanje publike, toliko je vredno ono što glumac radi.

Borka Trebješanin

-------------------------------------------------------

Udarnički rad

Vojislav Brajović je aktuelni savetnik za kulturu predsednika Borisa Tadića:

– Funkciju savetnika predsednika Srbije ne smatram mojim društvenim napredovanjem. Doživeo sam je kao obavezu, kao privilegiju. Počastvovan sam što imam takvu dužnost da udarnički, vojnički, radim u korist i dobrobit svoga roda.


Komentari4
5fb0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Živković
Војислав Воја Брајовић је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије. Војислав Воја Брајовић је играо више улога историјских личности по филмовима, серијама, ТВ Драмама и у позоришним представама као што су: Михаило Петровић Алас, Лаерт и Хорације, Светозар Ружичић, Жутилов, Леополд фон Ранке, Кнез Милош Обреновић, Вук Бранковић, Волков, Нинковић, Цар Шћепан Мали, Терзит, Томазо Медини, Кир Јања, Игуман Стефан, Доктор Фердинанд Коле, Прота Матеја Ненадовић, Сигмунд Фројд, Краљ Милан Обреновић, Кнез Вићенције, Ђорђе Вајферт, Доситеј Обрадовић, Владика Николај Велимировић, Војвода Радомир Путник и Антоније Хаџић. Војислав Воја Брајовић из првог брака има Вукоту и Искру који су такође глумци, а из другог брака има сина Рељу са глумицом Милицом Михаиловић која је такође глумица. Војислав Воја Брајовић је највећи глумац на свету.
Љиљана Декић
Великом уметнику честитке и захвалност за сву лепоту коју нам већ деценијама пружа са сцене.
mad maks
Samo dobro pozicionirani umetnik je uspesan umetnik.
Мирко Контић
Кад би више слушали овог човека...далеко би стигли за кратко време.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja