subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:58

Zanati koji nestaju

Autor: Višnja Dugalićnedelja, 27.12.2009. u 22:00
Бранислав Босиљчић, бомбонџија (Фото Д. Јевремовић)

Zamislite da umesto u supermarket po slatkiše odlazite kod bombondžije, ili da umesto u drogerijama sapun kupujete kod sapundžija. A tek kako bi bilo da devojku na prvi sastanak izvedete na pravu domaću bozu! Ako su vam se i dopale ove ideje, teško ćete ih ostvariti, jer stari zanati skoro da su iščezli. Ova činjenica razlog je da Etnografski muzej u Beogradu i Ministarstvo trgovine i usluga naprave katalog „Stari zanati u Srbiji”.

Vesna Dušković, zamenica direktora Etnografskog muzeja, objasnila je za „Politiku” da male izglede za opstanak imaju abadžije, puškari, jorgandžije, vunovlačari, kolari...

– Mnoge zanatlije moraju da se prilagode zahtevima vremena. Kao što vidite, pekari i te kako uspevaju, ali oni su u svoju ponudu uvrstili i proizvode slične onima na zapadnoevropskom tržištu – objašnjava Vesna Dušković.

Šansa se pruža i voskarima, jer industrija ne proizvodi, na primer, sveće za krštenje, zatim bombondžijama, grnčarima... Međutim, niko ne raspolaže podacima koliko je tačno zanatskih radnji ostalo. Jedino je sigurno da oni koji rade svoje proizvode ne izvoze i da ih sve teže prodaju.

– Zbog te borbe za opstanak starih zanata Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo za kulturu pokazali su tendenciju da im se, koliko je god moguće, olakša. Tako bi od izuzetnog značaja bilo kada bi se Ministarstvo finansija zauzelo da se ovim zanatlijama prilagodi fiskalna i poreska politika – naglasila je naša sagovornica.

Kako se nekada radilo možda je najbolji primer poznata beogradska radionica bombona i ratluka „Bosiljčić”. Tamo kao da je vreme stalo. Pokrenuo ju je davne 1936. godine Branislav Bosiljčić, a danas, na kraju 2009. godine, vodi je isto Branislav, samo unuk, sa bratom Živoradom.

– Kada je deda otvorio ovu radionicu, sličnih je u Beogradu bilo oko 120. Danas smo ostali samo mi. Mašine koje imamo starije su od onih koje možete videti u Etnografskom muzeju – rekao je Branislav Bosiljčić i objasnio kako uz beneficiranu cenu prostora koji iznajmljuju od jedne privatne firme i nešto nižeg oporezivanja ovaj posao može da bude isplativ.

– Učestvovali smo na sajmu slatkiša, a recimo sada nam se otvara i Novi Beograd kao novo tržište. Posebno su oduševljeni stranci. Oni kupuju naše proizvode, fotografišu se ispred radnje... Kada je bio u Beogradu samit bankara posetile su nas njihove supruge i bile su vrlo zainteresovane za naše proizvode – kazao je Branislav i dodao da je njegova radnja ušla i u udžbenike za treći razred osnovne škole, pa ih često obilaze i osnovci.

Jedan od retkih ljudi koji se bavi kačarskim zanatom je Mirko Kovačić (70) iz sela Sirogojno nadomak Zlatibora. Ovim poslom počeo je da se bavi sa 15 godina, a isti posao radili su i otac i deda.

– Teško je baviti se ovim zanatom, malo ljudi danas naručuje drvene buriće. Plastika nas je potisla. Ne znaju ljudi da nema sira bez kačica, ni rakije bez burića – objašnjava Mirko Kovačić.

On se, uprkos zanatskoj muci, nada da će ga naslediti sin i unuk.

Divna Sekulić, takođe je meštanka ovog poznatog sela, a nekada se bavila tkačkim zanatom. Kako kaže, „od tog posla ruke je digla pre dve, tri godine, jer ono što istka nema kome da proda”.

– Ostao mi je pokoji prsluk, ali više od 1.000 dinara ne mogu da zaradim. Evo, vunene čarape koštaju 250 dinara – kaže Divna Sekulić.


Komentari5
76703
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран
А содаџије? Па клакер? Вуновлачар? Ништа то. Ја улетим у волмарт, покупујем шта оћу и готово.
misljenje
Posto sam prezivela rak pratim razne naucne radove o ocuvanju zdravlja. Sve vise se pise o stetnosti plastike u dodiru sa hranom. Plastika u sebi ima toksine koji se prenose na hranu. Mozda bi trebalo opet da kupujemo drvene burice. Uostalom niko ne drzi viski u plasticnim buricima. Drvo mu daje boju i ukus.
jeremija krstic
Molicu lepo ,da se ne lazemo,svi zakoni idu u na ruku da se stari zanati uguse i zatvore .Procitajte bilo koji zakon pun je odredbi koje mogu da kazne ili zatvore zanatsku radnju.Na primer zakon o zdravstvenoj zastiti proizvoda za ljudsku ishranu i ishranu zivotina .Tamo je sve propisano za industrisku proizvodnju na visokom nivou ,tu nema mesta za manifakturnu proizvodnu ili proizvodnju u malim radnjama .
MiL de BaKruS
A, da, šta bi mi bez PINK televizije, gde bi nam kraj bio?
MiL de BaKruS
Videli smo kakvo čudo može da napravi televizija i na koji način može masovno da "obradi" decu i mlade. Tako bi se mladi mogli zainteresovati i za zanate, pa i poljoprivredu, i gde bi nam kraj bio. Ali to nikog ne interesuje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja