Najlakši način da preživite inostranstvo je da se vratite natrag prvim brodom, avionom, vozom, ili kolima, zavisno od toga kako ste došli.
Međutim, ako je to neostvarljivo, ako nemate para za kartu, nemate obraza da izađete na oči prijateljima koji su vam dali sve one poklone, gladni ste, kuća vam je spaljena ili ste željni avantura, onda uzmite onu motku koju akrobate koriste kada prelaze preko provalije i pridržavajte se sledećih pravila. Garantujem da ćete uz ove savete izdržati pet, deset, dvadeset godina, a možda i ceo život, u inostranstvu. Dakle - pravila:
- Učlanite se u neki naš klub gde se vikendom radi volonterski. Tako ćete broj dana kada vas tretiraju “kao krpu” smanjiti sa sedam na pet
- Otvorite prodavnicu bilo čega, zaposlite bilo koga i budite mu gazda. Ako prodavnica gubi novac, samo vodite računa da ne gubi više nego što zarađujete na svom glavnom poslu.
- Idite u posetu zavičaju bar jednom godišnje. Ponesite punu vreću poklona, obucite novo odelo i počastite svakoga koga makar površno poznajete. To će vam podići samopouzdanje i hraniti vaš “ego” najmanje još tri meseca - godinu ste tako skratili na osam meseci.
- Decu vodite na folklor i časove srpskog jezika. Tako ćete steći utisak da ih još nije “pojela” asimilacija. Ne obraćajte pažnju na to što tamo govore engleski, nemački, japanski ili bilo koji od tih “stranih” jezika
- Kupite deci narodnu nošnju. Izgled mnogo znači.
- Jedite redovno ćevape, burek, sarmu, krofne i mekike
- Pijte “Knjaz Miloš” i Koktu”, a ako baš morate “Stomakliju” ili neku drugu “home made” rakiju
- Nađite jeftinu telefonsku kompaniju i razgovarajte sa rođacima u Srbiji najmanje dva puta nedeljno po dva sata Time godinu skraćujete za cela četiri dana.
- Čitajte samo naše novine, slušajte samo našu muziku i govorite isključivo srpski. Ako to malo uspori učenje “stranog” jezika - ne brinite. Naučićete ga kad-tad.
- Kupite plac i počnite da gradite kuću u rodnom kraju. Ako već imate napušteno porodično imanje - obnovite ga
A ako vam neka od prethodnih pravila ne pomognu – ne očajavajte. Uvek možete da se pridružite onima koje pokušavate da pobedite. Uostalom, to i nije toliko važno, jer ako vi to ne uradite - uradiće to vaša deca.
I ne zaboravite da uvek postoji ona prvo-pomenuta mogućnost - da se vratite. To niko (osim vas) ne može da vam zabrani.
Toliko dobrih rešenja za jedan tako mali problem koji ste (uzgred budi rečeno) - sami stvorili!
