nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Medijski linč ili linčovanje medija

Autor: Milan Škulićponedeljak, 28.12.2009. u 22:00

„Uhvaćen silovatelj”, „Ubica mora biti kažnjen”, „Monstrum na optuženičkoj klupi”…. Ovakvi naslovi su prave „bombe” i sigurno izazivaju snažan efekat u javnosti. U čitaoce štampe i gledaoce televizije spadaju i sudije koji jedini i mogu konačno da utvrde da li je zaista dokazano krivično delo i da li ga je učinila osoba koja je zbog njega optužena.

Da li javno komentarisanje slučaja koji se rešava u krivičnom postupku i čiji je konačni ishod načelno neizvestan, predstavlja pritisak na sud? U principu sud bi morao biti imun na sve uticaje, pa i medijske. Sudije bi morale biti stručni i časni profesionalci koji odlučuju na temelju izvedenih dokaza. Ali i sudije su ljudi i ne žive pod „staklenim zvonom”. Čovek je često, nekad i podsvesno, pod snažnim uticajem sugestije i autosugestije. Malo šta ima takvu moć sugestije kao što su to sredstva javnog informisanja.

Zakonik o krivičnom postupku propisuje da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Okrivljeni ima pravo da se smatra nevinim. To je utvrđeno i našim Ustavom, kao i relevantnim međunarodnim aktima, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Zakonik o krivičnom postupku propisuje i da se javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne sme vređati pretpostavka nevinosti. U praksi ovo nije uvek poštovano, a bilo je nažalost i slučajeva „orkestriranih” kampanja usmerenih na prejudiciranje ishoda krivičnog postupka.

Težeći da okrivljene zaštiti od medijskog linča, ali i da sud zaštiti od sugestivnih uticaja, zakonodavac je nedavno propisao krivično delo nedozvoljenog javnog komentarisanja sudskih postupaka. Ovo krivično delo neće postojati onda kada se uobičajeno komentariše krivični postupak, tako što se sve do pravnosnažnog okončanja postupka o osobi koja se za krivično delo tereti piše sa određenom nužnom „rezervom”. To je najjednostavnije postići korišćenjem izraza „osumnjičeni”, „okrivljeni” ili „optuženi”, a izbegavanjem termina „učinilac”, ili konkretnijih pojmova, kao što su: „ubica”, „razbojnik”, „lopov” itd. Čak i ako neko ko nije pravno obrazovan ili ga prosto ponese atmosfera iznese komentar koji se formalno ne bi mogao smatrati korektnim time ne bi izvršio ovo krivično delo, ako nije komentarisao baš u nameri da na takav način povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnost suda. Ovo krivično delo se ne može učiniti iz nehata već je neophodno postojanje umišljaja, što znači da učinilac mora biti svestan da svojim javnim izjavama povređuje pretpostavku nevinosti, te da to hoće ili na to makar pristaje. Ni ovo nije dovoljno, već je ovde nužno i postojanje namere, kao posebno izraženog subjektivnog odnosa učinioca prema svom delu, tako da on naglašeno ciljano i tendenciozno daje određene izjave, baš zato da bi njima povredio pretpostavku nevinosti i sudsku nezavisnost, što, svakako, nije uvek lako dokazati.

Ako bi na primer, neki bliski rođak ubijenog, javno zavapio da „ubica” mora dobiti zasluženu kaznu, ili ukoliko bi novinar u emisiji posvećenoj serijskim silovanjima, izneo stav o neophodnosti da „silovatelj” bude strogo kažnjen, tu se po pravilu ne bi radilo o kršenju pretpostavke nevinosti, jer bi se u obe situacije podrazumevalo da se zahteva „pravda” u odnosu na konkretan slučaj. Ovde bi trebalo imati u vidu i emotivno stanje oštećenog krivičnim delom, kao i pravo novinara da se zalaže za određenu kriminalnu politiku. Obrnuto, ako bi se konkretan slučaj danima ili nedeljama prikazivao na određeni inkriminišući način, a osoba koja je tek osumnjičena ili optužena, konstantno tretirala kao učinilac, tada bi se moglo raditi o krivičnom delu koje se sastoji u kršenju pretpostavke nevinosti.

Evropski standardi podrazumevaju poštovanje pretpostavke nevinosti. To važi i za ona krivična dela koja su užasavajuća za građane. U masovnim medijima demokratskih zemalja uvek se koriste izrazi koji slučaj objašnjavaju na nivou određenog stepena sumnje. To predstavlja važan element pravne kulture. Nije teško poštovati pretpostavku nevinosti. Kao što advokat brani čoveka a ne krivično delo, tako i novinar treba moralno da osuđuje krivično delo, ali ne i čoveka koji je tek optužen.

profesor Pravnog fakulteta BU


Komentari7
093cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

samo moje misljenje
Mislim da je to pitanje mnogo komplikovanije. Ne postoji velika razlika, sto se uticaja na javnost tice, izmedju vesti da je neko ubica i vesti da je on navodni ubica ili da je uhapsen i optuzen za ubistvo. Isto tako deluje apsurdno da se neko naziva navodni ubica ako on pobije svoju porodicu i preda se policiji, tj, kad ne postoji nikakava sumnja da je on pocinio ubistvo. To je sve igra reci da se zadovolji zakon i izbegnu potencijalne tuzbe. Onda je tu objavljivanje vesti da je neko priveden, ili pozvan na razgovor u policiju. Ovakve vesti najverovatnije siri sama policija da bi narusila neciji ugled. Bilo je mnogo slucajeva da su ljudi spektakularno hapseni a tiho pustani bez podnosenja tuzbe, samo da bi bili kompromitovani u javnosti. Sto se sudija tice, pretpostavka je da oni kao profesionalci moraju da imaju disciplinu misljenja i sposobnost odabiranja relevantnih informacija i da kao takvi treba da budu imuni na uticaj medija. Bez te pretpostavke, sudjenje ne bi imalo smisla.
svetolik danasnji
Prava i ispravna lekcija medijima a i sudstvu.To nije prvi put da se necija krivica prejudicira od strane medija te da posle sud radi pod nekakvim "pritiskom".Pri tome,ako je jos ovaj "pritisak"selektivan,onda je jasno zasto se dogadja da neko za mnogo manje delo dobije visoku kaznu,kao i da se u pojedinim slucajevima,zahvaljujuci uticaju na medije,stvar pokusava minimizirati ili cak razvodniti.Ako je Zakonom ta oblast dobro uredjena,ne vidim potrebu bilo kakvog mesanja u sudski proces,a posebno je pozeljno imati neutralan stav,dok sud ne presudi.Kome se navija neka ide na utakmice.
zbunjeni gandi
Svaki slobodan dan koristim da na Nem.TV-SAT ili RTL pratim sudske procese ,u stvarnosti su prave sudije i cesto daju savete kako ibeci neke nemile stvari u zivotu.Voleo bi umesto Span.serija da ovo udje u program RTS ili neke druge TVkuce.Neko ce reci da sam promasio temu...hvala na prostoru i srecna 2010 god.redakciji politike i citaocima.
Зоран
У принципу суд би морао бити имун на све утицаје, па и медијске. ______ Није толико проблем са судом, колико медији утичу на народ, а народ може бити огорчен ако суд донесе супротну одлуку оној који медији заговарају. А онда медији, д... у страну, а власт и народ се препуцавају. Па људи од вас чују детаље, а ви пазите какве детаље шаљете, плус како све то пакујете.
DUSAN VUKOVIC
Svako neka zamisli da se silovanje desi njegovoj cerki,zeni sestri,unuci...Ako nema maste onda ce da ukapira kad mu se to desi.Pametan uci na tudjem iskustvu...Jasno je da istraga ,dokazi, i sudjenje treba da se odvijaju bez pritiska.Javnost reaguje ovako glasno zato sto tako nije bilo.Pustani su visestruki silovatelji na slobodu posle izdrzanih minimalnih kazni i odmah su ponavljali delo.Odusevljen sam reakcijom javnosti i medija koji TRAZE DA SE ZAKON PRIMENJUJE.Kod povratnika je potpuno logicna KASTRACIJA.Sta bi bilo kad bi zena ,u samoodbrani ,ubila silovatelja?Bila bi osudjena na duzu robiju nego silovatelji za svoje delo.Treba li zena da u torbici nosi pistolj ili sprej ili noz?Na sta bi to licilo?DRZAVA mora da radi svoj posao.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja