sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 02.01.2010. u 22:00
Zanimljiva Srbija

Svoji na svome

Manastiru Rača, svetinji podno Tare, ovih dana je vraćeno 940 hektara zemlje koja mu je oduzeta 1946. godine, a koju je Hadži Melentije dobio pre 215 godina u Carigradu, od sultana Selima Trećeg
Манастирски посед: од села Раче узводно истоименом реком па на плато Калуђерске баре (Фото Милан Јанковић)

Nedaleko od Bajine Bašte, u selu Rača, kraj istoimene rečice u podnožju planine Tare, srpski kralj Dragutin Nemanjić je sagradio manastir Raču, hram Svetog Hristovog Vaznesenja. Ova srednjovekovna svetinja je više puta paljena, pustošena i ponovo obnavljana. Krajem 18. veka obnovio ga je Hadži Melentije Stefanović i obezbedio bogatu imovinu, 1.600 hektara šuma i livada.

Agrarnom reformom 1946. godine u državne ruke prešlo je oko 1.100 hektara, a ovih dana Zakonom o restitucijicrkvene imovine manastiru je vraćeno 940 hektara mahom šuma i nešto malo ziratne zemlje. Ostalo je sporno još oko 200 hektara, na turistički atraktivnom delu Kaluđerskih bara. Nešto je i u vlasništvu Vojne ustanove „Tara”.

Kako i od koga je manastiru pripao toliki posed ispričao nam je Blagojica Ristić iz sela Rača, koji istoriju svoga kraja „ima u malom prstu”.

– To je manastir dobio zahvaljujući mudrosti Hadži Melentija Stefanovića. On je sultana nadmudrio a Turke razljutio, ali pošto se „carska ne poriče” ostalo je kako je u fermen tapiji zapisano.

Sredinom 1794. godine je Melentija Stefanovića bratstvo manastira Tronoša poslalo u Jerusalim, na hadžiluk. U povratku sa poklonjenja Hristovom grobu, svratio je do Carigrada i uz posredovanje i pomoć Vaseljenskog patrijarha dobije dozvolu da se sretne sa sultanom Selimom Trećim. Kad ga je sultan primio, Hadži Melentije mu se obratio rečima: „Čestiti care, ja sam došao da od Vas tražim milost, da obnovim Raču koja u ruševinama leži više od 300 godina, i da se pruži ruka pomirenja.” Sultan je iz kese izvadio 100 žutih dukata, dao ih hadžiji. On se zahvalio i zamolio: „Kad mi dadoste ove dukate, dajte mi i barice da napasam kravice i da posijem malo luka”. Sultan ga je upitao: „Pa đe ti je to?” A hadžija odgovorio: „To je toliko malo, koliko vaš prst može da pritisne na mapi.” Sultan se složio s tim, kad nije tražio više. Pošto nije bilo geometra, pitao je da mu objasni koliko je to prostora, od mesta do mesta. A hadžija mu reče: „To je od Šarampovine do Granovine, od Granovine do Sokoline, od Sokoline od Šarampovine”. Tako oni povukoše crtu od mesta do mesta, sadašnjih 1.600 hektara. Data je i ferman tapija, a užički veziri su morali da to potvrde i da predaju hadžiji – priča Blagojica Ristić.

U istoriji nije zapisano da je takvom mudrošću neko iselio Turke iz ovih krajeva „bez zrna baruta”, naglašava, dok priča kao da je bio uz skute samom Hadži Melentiju.

(/slika2)–  Zbog tog fermena su se Turci pobunili, pa je kod sultana krenula njihova delegacija od 11 konjanika iz turskih enklava Pljeskova, Barica i Kremna. Kad su stigli, oni mu rekoše: „Čestiti care, Vas je Vlah prevario”. Sultan je odgovorio da se „carska ne poriče”. Turke u povratku zahvati kolera, samo je jedan živ došao ovamo i izvestio šta je sultan rekao. Tako su Turci počeli da se sele iz Pljeskova, današnje Bajine Bašte. Do tada su manastirsko imanje držali oni, a sedište u Rači je bilo poviše manastira, tu je ranije bila crkva koju su oni srušili i sagradili han – objašnjava Blagojica.

– Hadži Melentije je došao iz Tronoše u Raču sa svoja dva saborca, Josifom i Isaijom, i otpočeo obnovu manastira. Na zgarištu manastira izraslo je veliko drveće jasena, hrasta i drugog rastinja. Možete li verovati, od tog jasenja oni su posekli japiju, napravili vrata i prozore, a i danas postoje vrata koja je hadžija napravio 1796. godine.

Obnovljeni manastir Rača živeo je nekih 18 godina u miru, ali ponovo navali avet na Srbiju i 1813. godine Turci ojačaju i otpočnu odmazdu nad Srbima.... Hadži Melentije je po drugi put otpočeo obnovu manastira Rače 1818. pa sve do 1823. godine. Kada su se Turci iselili iz Pljeskova, Hadži Melentije je na Bariocama, sadašnjim Kaluđerskim barama, počeo naseljavati narod i dao mu na korišćenje 400 hektara zemlje za napasanje stoke, a 1888. godine knez Mihailo Obrenović je od Crkve tražio da se Prnjavor seljacima da trajno – pripoveda Ristić, koji se, inače, i sam pobunio (i zbog toga dopao zatvora) kad je agrarnom reformom 1947. godine Prnjavor prešao u državne ruke. Sada i ti Račani potražuju svoju imovinu. Zahtev treba da prođe skupštinsku proceduru, ali se nadaju da će im imanja biti vraćena.

Berić Slavica

--------------------------------------------

Spomenik u porti

Sto godina posle smrti arhimandrita Hadži Melentija, 1924. godine, tadašnji starešina manastira Rača iguman Zaharije Popović je sa svojim parohijanima poveo akciju za podizanje spomenika Hadži Melentiju i posao poverio vajaru Mihailu Milovanoviću iz Užica. Trebalo je u belom venčačkom mermeru predstaviti snažnu ličnost, velikog duhovnika i čoveka iz naroda, a uz to i važnog ustanika. U Prvom srpskom ustanku je bio vojvoda Sokolske nahije, a po oslobođenju od Turaka, po volji vožda Karađorđa, postao je diplomata, išao u Petrograd kod ruskog cara. Jesenas je u porti manastira postavljena skulptura u drvetu.

Komеntari0
0cc70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja