četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
Zanimljiva Srbija

Svoji na svome

Manastiru Rača, svetinji podno Tare, ovih dana je vraćeno 940 hektara zemlje koja mu je oduzeta 1946. godine, a koju je Hadži Melentije dobio pre 215 godina u Carigradu, od sultana Selima Trećeg
subota, 02.01.2010. u 22:00
Манастирски посед: од села Раче узводно истоименом реком па на плато Калуђерске баре (Фото Милан Јанковић)

Nedaleko od Bajine Bašte, u selu Rača, kraj istoimene rečice u podnožju planine Tare, srpski kralj Dragutin Nemanjić je sagradio manastir Raču, hram Svetog Hristovog Vaznesenja. Ova srednjovekovna svetinja je više puta paljena, pustošena i ponovo obnavljana. Krajem 18. veka obnovio ga je Hadži Melentije Stefanović i obezbedio bogatu imovinu, 1.600 hektara šuma i livada.

Agrarnom reformom 1946. godine u državne ruke prešlo je oko 1.100 hektara, a ovih dana Zakonom o restitucijicrkvene imovine manastiru je vraćeno 940 hektara mahom šuma i nešto malo ziratne zemlje. Ostalo je sporno još oko 200 hektara, na turistički atraktivnom delu Kaluđerskih bara. Nešto je i u vlasništvu Vojne ustanove „Tara”.

Kako i od koga je manastiru pripao toliki posed ispričao nam je Blagojica Ristić iz sela Rača, koji istoriju svoga kraja „ima u malom prstu”.

– To je manastir dobio zahvaljujući mudrosti Hadži Melentija Stefanovića. On je sultana nadmudrio a Turke razljutio, ali pošto se „carska ne poriče” ostalo je kako je u fermen tapiji zapisano.

Sredinom 1794. godine je Melentija Stefanovića bratstvo manastira Tronoša poslalo u Jerusalim, na hadžiluk. U povratku sa poklonjenja Hristovom grobu, svratio je do Carigrada i uz posredovanje i pomoć Vaseljenskog patrijarha dobije dozvolu da se sretne sa sultanom Selimom Trećim. Kad ga je sultan primio, Hadži Melentije mu se obratio rečima: „Čestiti care, ja sam došao da od Vas tražim milost, da obnovim Raču koja u ruševinama leži više od 300 godina, i da se pruži ruka pomirenja.” Sultan je iz kese izvadio 100 žutih dukata, dao ih hadžiji. On se zahvalio i zamolio: „Kad mi dadoste ove dukate, dajte mi i barice da napasam kravice i da posijem malo luka”. Sultan ga je upitao: „Pa đe ti je to?” A hadžija odgovorio: „To je toliko malo, koliko vaš prst može da pritisne na mapi.” Sultan se složio s tim, kad nije tražio više. Pošto nije bilo geometra, pitao je da mu objasni koliko je to prostora, od mesta do mesta. A hadžija mu reče: „To je od Šarampovine do Granovine, od Granovine do Sokoline, od Sokoline od Šarampovine”. Tako oni povukoše crtu od mesta do mesta, sadašnjih 1.600 hektara. Data je i ferman tapija, a užički veziri su morali da to potvrde i da predaju hadžiji – priča Blagojica Ristić.

U istoriji nije zapisano da je takvom mudrošću neko iselio Turke iz ovih krajeva „bez zrna baruta”, naglašava, dok priča kao da je bio uz skute samom Hadži Melentiju.

(/slika2)–  Zbog tog fermena su se Turci pobunili, pa je kod sultana krenula njihova delegacija od 11 konjanika iz turskih enklava Pljeskova, Barica i Kremna. Kad su stigli, oni mu rekoše: „Čestiti care, Vas je Vlah prevario”. Sultan je odgovorio da se „carska ne poriče”. Turke u povratku zahvati kolera, samo je jedan živ došao ovamo i izvestio šta je sultan rekao. Tako su Turci počeli da se sele iz Pljeskova, današnje Bajine Bašte. Do tada su manastirsko imanje držali oni, a sedište u Rači je bilo poviše manastira, tu je ranije bila crkva koju su oni srušili i sagradili han – objašnjava Blagojica.

– Hadži Melentije je došao iz Tronoše u Raču sa svoja dva saborca, Josifom i Isaijom, i otpočeo obnovu manastira. Na zgarištu manastira izraslo je veliko drveće jasena, hrasta i drugog rastinja. Možete li verovati, od tog jasenja oni su posekli japiju, napravili vrata i prozore, a i danas postoje vrata koja je hadžija napravio 1796. godine.

Obnovljeni manastir Rača živeo je nekih 18 godina u miru, ali ponovo navali avet na Srbiju i 1813. godine Turci ojačaju i otpočnu odmazdu nad Srbima.... Hadži Melentije je po drugi put otpočeo obnovu manastira Rače 1818. pa sve do 1823. godine. Kada su se Turci iselili iz Pljeskova, Hadži Melentije je na Bariocama, sadašnjim Kaluđerskim barama, počeo naseljavati narod i dao mu na korišćenje 400 hektara zemlje za napasanje stoke, a 1888. godine knez Mihailo Obrenović je od Crkve tražio da se Prnjavor seljacima da trajno – pripoveda Ristić, koji se, inače, i sam pobunio (i zbog toga dopao zatvora) kad je agrarnom reformom 1947. godine Prnjavor prešao u državne ruke. Sada i ti Račani potražuju svoju imovinu. Zahtev treba da prođe skupštinsku proceduru, ali se nadaju da će im imanja biti vraćena.

Berić Slavica

--------------------------------------------

Spomenik u porti

Sto godina posle smrti arhimandrita Hadži Melentija, 1924. godine, tadašnji starešina manastira Rača iguman Zaharije Popović je sa svojim parohijanima poveo akciju za podizanje spomenika Hadži Melentiju i posao poverio vajaru Mihailu Milovanoviću iz Užica. Trebalo je u belom venčačkom mermeru predstaviti snažnu ličnost, velikog duhovnika i čoveka iz naroda, a uz to i važnog ustanika. U Prvom srpskom ustanku je bio vojvoda Sokolske nahije, a po oslobođenju od Turaka, po volji vožda Karađorđa, postao je diplomata, išao u Petrograd kod ruskog cara. Jesenas je u porti manastira postavljena skulptura u drvetu.


Komentari0
0b7f4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja