sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:35

Novogodišnja priča

Autor: Goran Markovićutorak, 29.12.2009. u 22:00

Još kao dečak, a i kasnije, kada sam postao student filmske režije, svake godine sam odlazio na festival u Pulu. Obično bih odsedao u privatnom smeštaju a jedne godine sam čak spavao u nekoj školi koja je preko leta bila pretvorena u spavaonicu za goste koji nisu bili oficijelno na festivalu, za mlade ljubitelje filma ili, jednostavno, za one koji nisu imali para za hotelski smeštaj. Ali glavna događanja nisu se odvijala u areni, najvećem bioskopu na svetu (na pojedinim projekcijama bilo je i po 12.000 ljudi) nego baš u jednom od pulskih hotela, u  "Rivijeri”.

Tamo je postojala velika terasa na kojoj se okupljao ceo festival, gde su stizale vesti o tome kako je koji film prošao u areni, kao i o tome šta o njima misli Josip Broz. Naime, sa Briona bi svakoga dana stizao čamac na koji su utovarivani filmovi, odvoženi kod Tita i sutradan vraćani nazad. Kino-operater Bruno bi, vraćajući kopije filmova, ponekad procedio:  "Smejao se“, ili: "Prekinuo posle prve rolne.“ Od njegovih vesti kasnije su, kažu, umnogome zavisile odluke žirija.

Kako bilo, mi klinci smo svaku noć posle projekcija provodili na terasi  "Rivijere”, osluškujući šta prekaljene "filmadžije“ govore među sobom i učestvujući zajedno sa njima u prognozama, nadama i razočaranjima. Ruku na srce, to bdenje ponekad je bilo prilično dosadno i pretvaralo se u nagvaždanje o dogodovštinama koje sa filmom nisu imale baš mnogo veze. Ali jedne noći nam je književnik Joža Horvat, inače strasni moreplovac kome je brod bio usidren nekoliko stotina metara daleko od "Rivijere“, ispričao jednu interesantnu priču.

On, žena i sin su sav svoj imetak uložili u gradnju jahte ,,Besa” i 1968. krenuli na put oko sveta. Jedrenjak je bio solidno urađen, prepun savremene opreme, imali su dovoljno iskustva za jedan takav poduhvat pa je njihov kolektivni, porodični san najzad počeo da se ostvaruje.

Ono što nikako nisu mogli predvideti, a što se tokom njihove odiseje ispostavilo, jeste da je 1968. bila netipično uzbudljiva godina. Kao što je poznato, iz nekog razloga celokupno stanovništvo naše planete počelo je da se uzburkava; najpre se desilo ,,Praško proleće“, koje se odmah raširilo u svetsku studentsku pobunu, a ovo je, opet, naišlo na surovu reakciju onih koji su se uplašili za svoju omiljenu vlast. Svet, koji je dotad izgledao sasvim nepromenljiv, pucao je po svim šavovima. Bila je to, što se kaže, jako "turbulentna“ godina.

Horvat i njegovi su Atlantik prešli bez većih problema ali kada su stigli u Dominikansku republiku sačekao ih je haos građanskog rata. Nekako su nastavili dalje ka jugu, ali, kao po pravilu, gde god bi stigli nailazili su na revolucije, vojne prevrate, ratove. Srednja i Južna Amerika su plamtele. Nekako su se dokopali Pacifika i krajem decembra stigli u Indoneziju.

Prespavali su prvu noć u nekom pristaništu na Baliju, ali kada su rešili da nastave dalje lučka kapetanija im je saopštila da su se u okolini pojavili gusari pa im ne preporučuju isplovljavanje. Oni su se nećkali dan-dva i, najzad, shvativši da opasnost od pirata može trajati ko zna koliko, rešili da krenu na svoju ruku. Isplovili su trideset prvog decembra, poslednjeg dana te značajne godine. Novu 1969. godinu su dočekali na otvorenom moru, otvorivši flašu vina, specijalno čuvanu za tu priliku.

Sutradan ujutru je Joža, koji je bio na kormilu, na horizontu primetio veliki jedrenjak. Brod je naglo izmenio kurs i počeo da im se približava. Horvat je promenio putanju ali brod pratilac se uputio za njim. Shvativši da stvar postaje ozbiljna, probudio je ženu i sina. Brod im se naglo približavao sa očiglednom namerom da im prepreči put. Horvat je pokušao još nekoliko manevara ali nije vredelo, jedrenjak koji ih je progonio očigledno je bio brži.

Joža je predao krmu sinu, otišao u potpalublje i odande izvadio karabin sa snajperom, oružje koje je, na sreću, poneo predviđajući razne opasne situacije. Pogledao je kroz durbin i na palubi neprijateljskog broda ugledao nekog tipa koji im je davao znakove da stanu. Oba broda su se prilično ljuljala pa je mome poznaniku bilo teško da nanišani dovoljno tačno da bi onog preko puta oborio prvim hicem. U trenutku kada mu je najzad uspelo da ga nacilja, sin je povikao: ,,Šta kaže?! Nešto govori!”

Joža je začas sklonio kažiprst sa oroza i, ne skidajući neznanca sa oka,  dozvolio mu da im se još više približi. Posle nekoliko trenutaka, začuli su jasno ono što im je onaj od preko puta poručivao: „Happy New year! Happy New year!!!”

reditelj


Komentari5
ca85d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Jelic
Pogresili ste !"Prasko prolece" desilo se je pocetkom leta 1968 godine,a "Studentsko prolece" Evrope pocelo je u Francuskoj pocetkom maja 1968,pa prema tome nije "Prasko proljece" moglo pokrenuti bunte tog pokreta u Evropi !
Милош Косовац
Горана тражим као режисера, али никако да дођем до његове имеил адресе, за да му пошаљем причу мог живота и рада на Косову,и у најтрагичнијем периоду.Ништа мање познатом режисеру казао сам идеју филма, на шта је реаговао, као што сам и очекивао:"Такву тему најбоње би урадио Горан Марковић".Нисам имао прилике да видим Паскаљевићев филм "Медени месец", но колико сам могао из читања да схватим, ради се од измишљеној причи, што не значи да не може да буде добра, но ипак нејбољи филмови лакше се праве из доживљеног. А када је у питању мој "животни роман" (како то рече мој пријатељ философ по професији, а докторирао ма монтажи филма, режирао преко сто кратких и документарних филмова), ја га још увек живим.
Danski Srbin
Vas prigodni clanak ,za kraj godine,navodi me da Vam ispricam kako smo ,te iste 1969. 01.aprila,zena moja ,sin Goran i ja krenuli u ispitivanje okrugline zemlje.Kako niti smo imali para za svoj brod ,niti i da smo imali,ne bi umeli njim upravljati, morali smo koristiti plan B. Plan se zvao"working holiday".Prvo smo od Australiske ambasade u Kopenhagenu (gde smo ziveli "vec" godinu dana ) dobili ,kao doseljenici,dotaciju od 75%putnih toskova i onda se ukrcali na brod ""Australis (2000 putnika,500 clanova posade,3 bazena za kupanje i ne pitajte dalje ,lud luksuz ).Kako lako ucimo, skok iz naseg Balkanskog provincijalizma u luksuz overklase, odradili smo kao i da nije postojao. Putovanje do Melburna je bilo "boli glava".Onda sam ja tamo radio ,dok nisam zaradio brodske karte za brod "Fair sky"(trajalo 10 meseci)kad je luksusni zivot nastavljen.Dosli smo preko Juzne Afrike a sada se vracamo preko Paname. Verujte mi Gorane,na rec,zemlja je okrugla.Gusara nije bilo.
tole
Uh,uh,uhh...... :-)
maza
Divno!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja