četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:12

Pančevački rit poplavljen zbog divlje gradnje

ponedeljak, 04.01.2010. u 23:59
У Поповој бари најкритичније (Фото Д. Ћирков)

Nije poznato ko je „krstio” Popovu baru na levoj obali Dunava pre Borče, ali je sigurno da je ovo naselje prethodnih dana opravdalo „mokri” deo svog imena. Poplave koje su posle padavina zahvatile delove Zemuna i „treći Beograd” – Borču, Krnjaču, Kotež, Mokri Sebeš – najviše su pogodile upravo ovaj njegov deo, gde se i juče voda još povlačila iz dvorišta i sokaka. „Idite u 215. novu ulicu”, upućivali su žitelji ekipu „Politike” koja se na terenu raspitivala gde je stanje najkritičnije. A tamo – ko nema gumene čizme, bolje da ne izlazi iz kuće. Nivo vode nije visok, ali se tečnost izmešala sa blatom, snegom i tankim ledom, stvarajući bljuzgu.

– Pošteno da vam kažem, ove poplave mora da su izbile zbog toga što su ljudi nasipali zemlju da izravnaju i učvrste tlo i ukopaju temelje. Tako su zapušili kanale za odvođenje vode, koji se sad izlivaju. Živim ovde 20 godina i dosad je plavilo tri ili četiri puta, ali nikad kao ovih dana, sigurno zato što se za te dve decenije dosta ljudi doselilo – potvrđuje svoju tezu Momir Perovanović, stanovnik Popove bare.

Njegovo objašnjenje ne razlikuje se od zvaničnog, koje daju u „Beogradvodama”. Izbeglice koje su došle ovde posle ratova gledale su da se skuće gde god su mogle. Prazne placeve našli su na zapuštenim njivama. Zemlju su nasipali neplanski, bez projekata, tako da su kuće ostale ispod nivoa puteva, kanale su svakodnevno zatrpavali šutom i đubretom, dok kanalizacija nikada nije izgrađena jer čitava naselja nisu legalna i ne postoje na komunalnoj karti. Kad reka udari i zapušeni kanali ne mogu da je razvedu, saobraćajnice postaju nasipi a tlo ispod njih, gde se nalaze domovi, pretvara se u takozvani forlend, gde kuća ne bi smelo biti jer je to „raščišćeni” prostor ostavljen da primi razlivenu vodu.

– Nije kriv Dunav, vodostaj je daleko i od nivoa redovne odbrane od poplava. Problem je, kao i svake godine, što samo malo više padavina i jedva primetan porast nivoa reke ovo područje ne može da izdrži zbog nesređene infrastrukture i blizine podzemnih voda. Ceo Pančevački rit, koji je pretvoren u naseljenu zonu, zapravo je namenjen za poljoprivredno zemljište, što znači da su podzemne vode samo 80 centimetara ispod površine tla. Na građevinskom zemljištu podzemne vode moraju biti najmanje 1,5 metara ispod površine. Kada reka samo malo naraste, atmosferske vode, koje blokirani kanali ne mogu da odliju, spoje se sa podzemnim vodama i svaki put nastane poplava – kaže Ivan Karić, pomoćnik direktora „Beogradvoda”.

(/slika2)Da bi pomogli, radnici sada mogu samo da vodu iz jednog dvorišta crpe u komšijino, odakle je sprovode do avlije sledećeg suseda i tako redom. Uporedo, pumpe pokušavaju da iscrpe kanale kako bi i oni mogli vodu konačno da otoče daleko od kuća. I stanovnici sada na brzinu raskopavaju kanale da bi ih proširili. Iz dvorišta Svetlane Kovačević u 215. novoj vatrogasci su vodu iznosili u kantama.

– Mnogi su podneli zahteve za legalizaciju i nadaju se da će uskoro doći na razmatranje. Ovako je teško, prošle godine takođe su bile poplave, komšiji je voda prodrla i u kuću, a posle plavljenja često se pojavljuju i zmije – objašnjavaju uglas Svetlana i njen sin Vladislav.

Bez obzira na darmar koji redovno priređuju, žitelji ovog kraja mogu se nadati da će legalizovati svoje kuće zato što, kako su letos priznavali i u Ministarstvu prostornog planiranja, teško da će vlast rušiti cela naselja, makar nijedna građevina u njima nemala dozvolu. Ako im legalizacija bude odobrena, na gradu će biti da finansira izgradnju komunalne infrastrukture za nešto manje od stotinu hiljada ljudi koji žive u Pančevačkom ritu. Nema proračuna koliko će taj zahvat koštati, ali svakako će biti skup.

– U Pančevačkom ritu se ubira najmanje komunalnih nadoknada. Ne samo zato što je većina kuća bez dozvole, nego i zato što i oni koji plaćaju daju novac samo po tarifi za poljoprivredno zemljište, koja je znatno niža nego za građevinsko. S tim novcem mi ćemo morati, kako bismo sprečili da se ove nevolje ponavljaju svake godine, da detaljno rekonstruišemo mrežu kanala, i to na terenu koji je jedan od najzahtevnijih. Ne zove se ovo područje tek tako Rit – rekao je Karić.

D. Bukvić
V. Vukasović


Komentari2
f6563
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ceca
A zasto je Kotez poplavljen kad je planski gradjen. Problem je sto su mnogi kanali zapuseni ili namerno zatrpani, na kojima su napravljeni parkinzi kao u Krnjaci u ul. 1. Sutjeska gde je vlasnik firme beoinoks zatrpao kanal iznad kog je napravio parking za firmu, a u saradnji je sa opstinskim funkcionerima. Da nisu kanali zatrpani , nebi se ovo desilo. A opstina i onako nikada nista nije ni ulozila u pomenuta naselja, samo deru gradjane reketiranjem pod izgovorom da su nelegalni. Kada bi se skupile pare na jednu gomilu od mita i korupcije u pomenutim naseljima, leva obala Dunava bi izgledala bolje od Pariza. Pisite malo o tome.
Dragan
"Ne zove se ovo područje tek tako Rit ..." to je poenta koju mnogi nisu shvatili, a pogotovu zagovornici tzv. modernog Trećeg Beograda, koji ustvari već postoji na banatskoj strani i izgleda tako kako je opisan u članku. "Nije kriv Dunav ...", naravno, jer leva strana reke je rit ili močvara celim tokom kroz Srbiju, što mozete videti na kartama, pa ko hoće da gradi u plavnom području sa podzemnim vodam, mora prvo da naspe teren par metara, kao svojevremeno na N.Beogradu.A treba dobro razmisliti da li bi Grad trebalo da izgradi skupu kanalizaciju za bespravnu gradnju na njivama ili da to plate vlasnici koji su gradili na močvarnom zemljištu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja