nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.01.2010. u 22:00 Ljubinka Milinčić
Proslava Božića u Rusiji

Moskva čeka vitlejemsku zvezdu

Veoma je važno da se Božić ne dočeka u svakodnevnoj odeći zato što to, veruje se, može da dovede do siromaštva. Zato se na Badnje veče obavezno oblači bar nešto novo

Od našeg dopisnika iz Moskve

Božić je u ruskoj tradiciji jedan od najsvetijih praznika koji nije uspelo da iskoreni ni višedecenijsko proganjanje vere i vernika tokom izgradnje najboljeg od svih društava na svetu. U hramovima se služe službe, ljudi razmenjuju poklone, gataju... Ovaj hrišćanski praznik sačuvao je u sebi mnoge paganske običaje, i možda baš zato ostao najomiljeniji praznik i dece i odraslih. Najvažniji deo praznika je Badnji dan koji se ovde naziva „Sočeljnik”,po sočivu (kod nas – koljivo),glavnom jelu napravljenom od kuvane pšenice pomešane sa sokom od maka i meda, koje se tog dana obavezno nalazi na trpezi. Po tradiciji, na Badnji dan se najstrože posti – ne jede se ništa sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda – asocijacija na vitlejemsku zvezdu koja je odvela pastire do kolevke novorođenog Isusa. Posle toga se postavlja sto na kome je ispod stolnjaka obavezno bar snopić slame (asocijacija na jasle ukojima se Isus rodio) a na stolu samo sočivo. Zanimljivo je da se za taj obed u ruskom jeziku sačuvala stara slovenska reč „večera” iako se ona već dugo ne koristi. Posle „večere” se ostaci ne sklanjaju sa stola, niti se čisti kuća do sutrašnjeg dana. U selima se ono što se počisti na Božić, spaljuje u dvorištu.

Veoma je važno da se Božić ne dočeka u svakodnevnoj odeći zato što to, veruje se, može da dovede do siromaštva. Zato se na Badnje veče obavezno oblači bar nešto novo. U trenutku kad sat otkuca ponoć, glava porodice otvara prozor da u kuću pusti Božić, sa kojim ulaze blagostanje i budući uspesi. Svi tada obavezno treba da nešto požele jer postoji verovanje da se sve što se te noći poželi, obavezno ispuni. Deca koja se rode na Božić smatraju se božjom decom i veruje se da donose sreću svojim porodicama.

(/slika2)U Rusiji ne postoji badnjak. Umesto toga, u svakoj kući i u svim hramovima, od vremena Petra I, kiti se jelka. U davna vremena ona je ukrašavana orasima, voćem, bombonama... Na granama su gorele voštane sveće koje su kasnije ustupile mesta električnim sijalicama. Na vrhu je obavezno bila vitlejemska zvezda koju je posle revolucije u kućama zamenila petokraka.

Nema ni položajnika, ali se sačuvao običaj koji veoma podseća na taj. U stara vremena bilo je veoma važno da na Božić prvi u kuću uđe čovek sa tamnom kosom kako bi u kući vladali sreća i mir. I da se ne bi slučajno desilo drugačije, tamnokosi članovi porodice bi izlazili u dvorište i čekali da se pojavi zvezda, a onda se vraćali unoseći tako u kuću sreću i radost.

Za Božić gotovo svaka kuća ima božićni venčić (asocijacija na Hristov venac i simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Isusa Hrista), zvončiće (neophodne za isterivanje zlog duha), sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće), kao i božićne čestitke.

Svi hramovi u Rusiji svečano su ukrašeni – pored bogato ukrašene jelke, gotovo obavezan „rekvizit” su„jasle”sa skulpturama Josifa, Marije i Hrista kojima se vernici poklanjaju. U nekim hramovima se one zamenjuju ikonom rođenja Hrista. To su ostaci nekadašnjeg običaja da se deci kroz lutkarsko pozorište „vertep”, pokaže istorija rođenja Hrista. Kroz prozor malene drvene kućice mogle su se videti lutke koje predstavljaju sve najvažnije scene te čuvene noći– i novorođenog Hrista, i njegove roditelje, i anđele i pastire... Deca su recitovala, a na kraju predstave lutke (na koncu) su „oživljavale” – počinjale da se kreću. Dešavalo se čudo. Te kućice su se nosile od kuće do kuće za božićne praznike.

(/slika3)Posle službe u crkvi završava se božićni post, Hristos se rodio i počinje period slavlja – porodica se okuplja oko bogato postavljenog stola na kome mora biti mnogo mesnih jela, (preporučuje se da ih bude 12), pihtije od mesa i ribe, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Obed se završava obaveznim „koledama” – kolačićima od ražanog testa sa raznim filovima, i drugimslatkišima. U manjim gradovima sačuvani su običaji kolede – momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme, a devojke organizuju gatanje iz koga treba da se zaključi kad će se i za koga udati. Po narodnom verovanju te noći se dešavaju čuda – nebo se otvara, sve vode – reke, jezera, izvori, imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju.

Sutradan, na Božić, ide se u goste obično u porodice gde ima male dece. Nose se pokloni –uglavnom bombone i korisni predmeti za kuću. Odmah posle Božića dolazi 12 najveselijih dana u godini – to se u Rusiji zove „svjatki”. Ide se u goste i tačno se zna kad se kod koga ide – tako postoji dan za posete tašti, majci, svekrvi, tetki... Vrlo je važno da se ne zaboravlja sirotinja – posećuju se dečji domovi, sirotišta, bolnice... U stara vremena čak su i carevi, preodeveni u obične ljude, delili milostinju.

U novoj, postsovjetskoj Rusiji, verskim praznicima se posvećuje mnogo pažnje pa su sve crkve i hramovi ne samo puni, nego se ispred njih stvaraju ogromni redovi vernika koji žele da se na najveći hrišćanski praznik pomole Bogu. Televizija prenosi glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja kojoj obično prisustvuje predsednik države, premijer, ministri...

U svim ruskim gradovima održavaju se božićni festivali sa pozorišnim predstavama, večerima poezije, duhovne muzike...

„Svjatki” se završavaju 19. januara drugim velikim hrišćanskim praznikom Krštenja gospodnjeg (Sveti Jovan).

Komеntari3
918bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DD
Ja sam isto prvo pomislila da je ovo u pogresnoj rubrici ali sve jedno ,clanak mi se jako dopao.
A M
Као нескривеном русофилу доживљавам фотографију цркве светог Васила ноћу на Црвеном тргу вероватно делимично субјективно као - праву новогодишњу чаролију-скаску. С новим годом 2010!
Кризимир Рецесионовић
Баш бих волео да знам који је то уредник закључио да би овај текст требало сместити у рубрику која себе назива "Потрошач"?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja