utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.01.2010. u 22:00 Miša Đurković

SREBRENICA VAN KONTEKSTA

Kad god se neko usudi da ospori zvaničnu verziju izvesnog događaja, fenomena ili procesa, odmah će se naći hiljade pravovernih da mu pripišu propagiranje „teorije zavere“. Time bi valjda trebalo da se svaki pokušaj analize koja ide u pravcu otkrivanja manipulacije ljudima u ime nečijeg interesa odbaci kao nerelevantan. A kad se otkrije da je, po svemu sudeći, čitava priča o svinjskom gripu brutalno iskonstruisana operacija u koju su uključene ne samo farmaceutske kompanije (čiji je profit najveći) već i brojni lekari, mediji, novinari, državni službenici pa čak i birokrate i stručnjaci svetskih zdravstvenih organizacija, onda se svi prave blesavi. A stvarno blesavi ispadamo mi, obični građani koji punimo budžet iz koga je već otišlo 24 miliona evra za tri miliona kupljenih vakcina. Hoće li iko da odgovara za tu prevaru? Npr. onaj što je tvrdio da će na jesen biti više od milion obolelih?

Rizikujući da opet ispadnem neko ko ispravlja „krive Drine“, pokušaću da sličan postupak primenim na još jedno aktuelno dešavanje. Predsednik Tadić je 9. januara na dan Svetog Stefana pokrenuo priču o rezoluciji o Srebrenici koju bi Skupština Srbije trebalo da donese. Sam čin osude zločina nesumnjivo je po sebi plemenit. No, kada čitavu stvar postavimo u širi kontekst, dobijamo nešto drugačiju sliku.

Krenimo od pitanja zašto se upravo sada ponovo pokreće inicijativa koju je DS već jednom pokretao 2005. Ako je Tadić ovo saopštio u Banjaluci kao gost na slavi, na proslavi Dana državnosti Republike Srpske, to mora da ima veze sa dešavanjima u BiH. S obzirom na to da je tek nedelju dana kasnije ministar Jeremić na zajedničkom sastanku sa kolegama Alkalajem i Davutogluom iskazao podršku jedinstvenoj BiH, izgleda da su sasvim zasnovane spekulacije o kojima se u zapadnim medijima naširoko piše, da Zapad koristi Tadića i Jeremića kao glavni instrument pritiska na Milorada Dodika. Dodik je vrlo odlučno odbacio butmirski paket i čini se veoma ozbiljno priprema neku vrstu referenduma. Rezolucija o Srebrenci (protiv koje su se izjasnili svi njeni političari) treba, dakle, da ima funkciju pritiska na Republiku Srpsku.

Zašto se, nadalje, insistira na posebnoj rezoluciji samo o Srebrenici? Mnogo je logičniji predlog opozicije da se osude svi zločini počinjeni tokom raspada Jugoslavije. DS je drugim predlogom o dve rezolucije prihvatio da se to uradi, ali ipak ostaje pri tome da se Srebrenica izdvoji iz konteksta ostalih zločina. Zašto?

Izdvajanje Srebrenice kao simboličkog čina jedan je od osnovnih stubova strategije Zapada o objašnjenju raspada SFRJ i krivici za to. Ona treba da delegitimiše čitavu borbu srpskog naroda, čitav projekat Republike Srpske (koju zapadni krugovi po pravilu nazivaju „genocidnom tvorevinom“) i da bude glavni argument u pripisivanju isključive krivice srpskom narodu i tadašnjem rukovodstvu, kako u Srbiji tako i u drugim entitetima. Svako ko ima elementarna saznanja o mračnim i još nerazjašnjenim dešavanjima na tom području 1992–1995. zna da je apsolutno nemoguće razumeti i tumačiti događaje u Srebrenici van konteksta zločina u Kravici i Skelanima koje Zapad u potpunosti ignoriše (slučaj Orić to potvrđuje). Usvajanje ovakve rezolucije neosporno znači prihvatanje čitavog paketa i to ljudima ovde treba jasno reći, što izgleda radi samo Jelko Kacin.

Jedan deo javnosti u Srbiji odavno promoviše stav o potrebi donošenja posebne rezolucije o Srebrenici i osuđuje ne samo protivljenje takvom činu, već i svaki pokušaj da se preispita zapadna zvanična verzija. Drugi, uglavnom marginalizovan, ne poričući da se radilo o zločinu, zahteva da se ceo problem detaljno istraži, da se utvrdi stvarni broj žrtava, da se odvoje poginuli u borbi od streljanih, da se uzme u obzir element lične i kolektivne osvete, da se konačno istraži i delovanje stranih obaveštajnih službi. Letos objavljeni broj časopisa „Dveri srpske“ koji je ceo posvećen ovoj tematici potpuno je prećutan u našoj javnosti.

Razumljivo je da je ova Tadićeva inicijativa izazvala prvo suštinsko razmimoilaženje između njega i Dodika. U nizu intervjua poslednjih dana, premijer RS je izbegavajući da napadne Tadića odlučno zauzeo stav i protiv posebne rezolucije o Srebrenici i protiv njegove izjave o referendumu i eventualnom narušavanju celovitosti BiH. S obzirom na to da su iza tih stavova stali svi lideri Srba u RS, a o njihovoj sudbini se ovde radi, o tome bi trebalo povesti računa.

A u Srbiji jedan broj nevladinih organizacija ovih dana pokreće javnu kampanju pod sloganom srpske žrtve nisu manje važne.

naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komеntari39
0ed03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

panonski mornar
Пазите, господине Dragan-e 21/01/2010, 18,08 у Хаг су смештени и Међународни суд правде и Трибунал (могао би се назвати политичким судом)чија се деловања и углед битно разликују, па природно и њихове одлуке и пресуде. Није то случајно учињено и то баш због тога што се рачунало на учинак замене идентитета, па и збрке у јавности о донетим пресудама, што и ваш текст само потврђује.
Milijan
Било би потребно да овај чланак прочита актуелни председник Србије као и сви посланици у скупштини пре него што дође до изјашњавања
MiT TiM
Nema veceg niti manjeg zlocina. Zlocin je zlocin i sve treba osuditi zajedno. Odvojeno nikako!
Vitomir Andjelković
Gospodine Aco hvala za ovakav tekst. Nekome se zbog nečega jako žuri. A sve što se radi na brzinu ono je i kuso. Žrtve bilo čije da su one su žrtve. Zašto je "privilegija" živih da ih razdvajaju? Nauka i struka još nije pokazala ko su sve žrtve (civili) tog užasa a ko su bili borci koji su provodeći taj užas poginuli i koliko ih je. Za Srebrenicu osim presude Haškog Tribunala još uvek nema naučnih dokaza koji ljudi su tamo sahranjeni. Još uvek se otkopavaju grobnice i utvrdjuju. Da li jedna takva rezolucija, pa još odvojena od drugih žrtava potpuno rešava ovaj težak i krupan problem medju narodima Srbije, BiH i Hrvatske? Ja mislim da ne. A valjda joj je to cilj.
Dragan
G. Djurkovicu, masakr u Srebrenici je od strane Medjunarodnog suda pravde UN u Hagu jedini definisan kao genocid u proslom ratu na tlu bivse YU. To je taj isti sud pred kojim Srbija trazi pravdu u vezi sa Kosmetom. Mislim da je to dovoljan razlog za deklaraciju. Nije vreme za diskusije i neka nova tumacenja. Osim toga zaljenje nad zrtvama jedne verske ili etnicke grupe nikad nije negiranje drugih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja