četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:00

ODGOVORI I IZGOVORI

Autor: Nebojša Katićčetvrtak, 06.07.2006. u 19:38

Otprilike u isto vreme kada su u beogradskoj hali "Pionir" košarkaški navijači naokolo bacali  kese napunjene mokraćom, lideri Evropske unije prihvatili su Sloveniju kao članicu evro zone.

Slovenija će biti prva od novih država EU koja je uspela da postane član valutne unije u kojoj je trenutno 12 zemalja. Od 1. januara 2007. tolar će biti zamenjen evrom i postati zvanična slovenačka valuta.

Države koje pristupaju valutnoj uniji moraju ispuniti stroge i egzaktne ekonomske kriterijume predviđene sporazumom iz Mastrihta. Od članica evro zone se zahteva da svoj budžetski deficit, javni dug, inflaciju, dugoročne kamate i devizni kurs drže u propisanim okvirima. Kako bi se izbegao kampanjski pristup i moguća manipulacija pokazateljima, svi pomenuti kriterijumi moraju biti ispunjeni najmanje dve godine pre formalnog ulaska u evro zonu. Strogost pristupa dobro ilustruje primer Litvanije. Ova zemlja je konkurisala za pristupanje evro zoni kad i Slovenija, ali joj je članstvo izmaklo za dlaku. Dlaka je iznosila tačno 0,1 odsto, za koliko je litvanska inflacija bila viša od dozvoljene. Kad je novac u pitanju, Evropa ne gleda kroz prste.

Izbor kriterijuma za pristupanje evro zoni je takav da ga mogu ispuniti samo države koje su harmonizovale sve aspekte ekonomske politike i pokazale da su u stanju da pouzdano upravljaju svojom ekonomijom. 

Članstvo u EU je neka vrsta male mature koja se ponajviše bazira na političkim procenama i preferencijama. Članstvo u evro zoni je velika matura pune ekonomske zrelosti za koju najveći broj novih članova unije još uvek nije spreman.

Slovenija će tek vagati efekte prelaska na evro. Konačni ekonomski rezultat ne mora nužno biti pozitivan. Međutim, psihološki i propagandni efekti ulaska u evro zonu za Sloveniju su fantastični i značajno doprinose narastanju samopouzdanja nacije.

U Srbiji postoji škola mišljenja, po kojoj sve srpske muke počinju s Turcima, a završavaju s komunistima. Po toj teoriji, komunisti snose krivicu za sva, ili bar za većinu zala u Srbiji. Dakle, da nije bilo socijalizma, Srbija bi odavno bila u Evropi, a možda i prednjačila. Slika neostvarene budućnosti je uvek ružičasta.

Primer Slovenije, međutim, može dovesti u sumnju bar neke od postulata teorije o univerzalnom komunističkom zlu i posebno o njegovom malignom uticaju na Srbiju. Slovenija je bila deo i prve i druge Jugoslavije i živela je u okviru istog sistema. Srbija i Slovenija su izašle "iz istog šinjela", ali nažalost ne i na istu stranu.

Srpsko objašnjenje slovenačkog uspeha u okviru Jugoslavije je po pravilu vezivano za povlašćeni tretman koji je Slovenija uživala u Jugoslaviji. Zahvaljujući moćnim političkim sponzorima, Slovenija je eksploatisala ostale, Srbiju ponajviše. Verovalo se da raspadom Jugoslavije i gubitkom jugoslovenskog tržišta za Sloveniju dolaze crni dani. Nisu došli. Slovenija se ponovo, u sasvim drugačijim uslovima vratila na tržišta koja su 1992. godine izgledala izgubljena. Iako njihovih "političkih sponzora" odavno nema, Slovenci su ponovo tu, baš kao i pre.

Kako to da Slovencima socijalizam nije smetao da danas budu član Evropske unije i evro zone? Da li se Slovenija toliko promenila otkad je napustila Jugoslaviju? Nije, naprotiv. Od svih istočnih zemalja, Slovenija je najopreznije menjala sistem. Uprkos tome, ili verovatnije baš zbog toga, Slovenija je najuspešnije istočnoevropsko društvo.   

Slovenački model se ne reklamira, a uspeh Slovenije se uglavnom prećutkuje. Možda je Slovenija previše mala da bi se njome sistematski bavili, a možda je razlog na sasvim drugoj strani. Ni svemoć tržišta, ni inostrani kapital u Sloveniji nisu fetišizirani. Slovenija nije prihvatila inostrane savetnike, neoliberalne ekonomske postulate i šok terapiju. Nije ni bilo naročite potrebe, jer ona je već imala sopstvenu viziju i strategiju razvoja. 

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Sloveniji 2005. bio je oko 17.000 dolara, a u Srbiji oko 3.140. S prosečnom godišnjom stopom rasta od pet odsto, kojom se najčešće barata, Srbiji bi trebalo oko 35 godina da dostigne nivo BDP-a po glavi stanovnika na kome je Slovenija danas.

Ta razlika se ne može objasniti samo sankcijama i ratom koji je Sloveniju mimoišao. Odgovori nikada nisu laki i jednostavni kako to u Srbiji često izgleda. Trenutak je da se prestane s izgovorima i potraže odgovori za srpsko posrtanje. 

 Finansijski stručnjak i publicista


Komentari0
54879
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja