četvrtak, 06.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 20.01.2010. u 22:00

Krv se ne prodaje, ali se naplaćuju troškovi obrade

Драгоцена течност потребна за операције у државним и приватним клиникама Фото Д. Јевремовић

Najava da će se u prvom privatnom kliničko-bolničkom centru, nedavno otvorenom u Novom Beogradu, raditi i ozbiljne operacije na srcu, koje zahtevaju i velike količine krvi, pokrenula je pitanje tržišta krvi kod nas. Da li je moralno prodavati krv privatnim zdravstvenim ustanovama, kada je ta ista krv dobijena od dobrovoljnih davalaca, pitanje je koje ovim povodom postavljamo direktorki Instituta za transfuziju krvi Srbije dr Snežani Drašković.

– Mi ne prodajemo krv, već korisnicima, bez obzira na to da li su oni iz privatnih ili državnih ustanova, kroz cenu zapravo naplaćujemo samo troškove obrade krvi. Zaista, u ovom slučaju nema moralne dileme, sve je to u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Krv koju izdajemo, pošto smo je prethodno obradili i za koju garantujemo najvažniju stvar – da je bezbedna – fakturišemo po cenovniku koji je donela država – kaže za „Politiku” doktorka Drašković.

Isti je formular zahteva za izdavanje krvi namenjene državnoj i privatnoj zdravstvenoj ustanovi, a kako kaže direktorka Instituta za transfuziju, u ovoj ustanovi se ne pravi razlika između pacijenta koji se leči ili operiše u u društvenom ili privatnom sektoru. Uostalom, dr Snežana Drašković podseća da su po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti potpuno izjednačena državna i privatna lekarska praksa. Inače, mililitar krvi po cenovniku košta 8,13 dinara.

Ključni razlog zašto se krv uzeta od dobrovoljnih davalaca na ovaj način distribuira jeste što je ova ustanova takozvani indirektni budžetski korisnik. Dakle, iz budžeta dobija novac namenjen preradi krvi i krvnih produkata, a sredstava, koja naplate posle fakturisanja izdatih količina prerađene krvi, koriste se za plate 400 zaposlenih, kupovinu testova i reagenasa, aparata, ali i za organizovanje mobilnih timova koji širom Srbije prikupljaju krv.

Javnost zamera zbog načina prikupljanja krvi – apelima za dobrovoljno davanje, naročito u jeku nestašice, jer se posle ispostavlja da ta krv završi u privatnim klinikama. Brojne su pritužbe i na uvreženu praksu da se od porodice hospitalizovanog pacijenta u bolnici traži da sami nađu davaoce krvi, da bi se obavila neka operacija.

– Kada imamo stabilnu situaciju i dovoljno krvi, izdavanje se obavlja prema trebovanjima koja stignu u našu jedinicu u Kliničkom centru Srbije. Kada krvi nema dovoljno, izdaje se isključivo prema medicinskim prioritetima, odnosno hitnosti. Krv uvek prvi dobije onaj kome je ona najneophodnija. Institut nema nikakve veze sa uslovljavanjem porodica da obezbede davaoce. Kada smo suočeni sa nestašicom krvi, mi pojačavamo apele dobrovoljnim davaocima, obraćamo se medijima – kaže doktorka Drašković, ali dodaje da kada bi bilo više davalaca krvi, ne bi bilo potrebe za takvom praksom.

Naša sagovornica ističe da se porodica nikada ne poziva za obično davanje krvi, već se ta mogućnost ostavlja za slučaj kada je potrebno obezbediti davanje trombocita sa separatora, što je poseban vid davanja krvi i složenija procedura.

Sve veće privatne klinike imaju ugovore sa Institutom za transfuziju. Dr Jasmina Knežević, direktor privatne bolnice „Belmedik” objašnjava da su privatnici ipak mali potrošači, jer niko do sada nije radio velike hirurške intervencije, koje zahtevaju veće količine krvi. „Belmedik” pred operacije kile, slepog creva ili neke ginekološke intervencije ima praksu da, za svaki slučaj, obezbedi odgovarajuću količinu krvi, koja se odredi prema pacijentu i „čeka” u Institutu za transfuziju, kako ne bi bila bačena u slučaju da ne bude utrošena. Kada im je krv potrebna, recimo, za transfuziju pacijentima sa lošom krvnom slikom, onda se prema cenovniku plati i obezbedi odgovarajuća količina krvi.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Rizici plaćanja za davanje krvi

Pored svih ovih brojnih problema, ipak nijednog časa nije razmatrana mogućnost uvođenja prakse plaćanja krvi uzete od davaoca.

– To ne dolazi u obzir ni u stručnom, ni u bezbednosnom smislu. Krv bi prodavala sirotinja, ljudi s rizičnim ponašanjem, oni koji bi krili svoje bolesti... To se nigde u Evropi ne radi, a i u Americi manje od jednog procenta privatnih bolnica isplati novac ljudima koji daju krv – objašnjava direktorka.

-----------------------------------------------------------

Za bočicu i analize 110 evra

Vlasnik privatne klinike „Anlave”, primarijus dr Slobodan Ivanović, takođe navodi da ova ustanova ima ugovor sa Institutom za transfuziju. Tako obezbeđuju dovoljno krvi za svoje pacijente, kada je to potrebno, najčešće za neke urološke operacije. Na primer ispitivanje interakcije krvi pacijenta i jedna bočica krvi od 400 mililitara nedavno su plaćeni oko 110 evra.

Komentari10
5888a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stano Stanisic
Brvo pinokio, ne treba im dati ni kap krv. Sve bre prodaju privatnim klinikama!!!
pinokio
U Zavodu za transfuziju mi je receno ( Antuljeskov ) da oni ne prave razliku izmedju bolesnih ljudi bilo da se lece u privatnim ili drzavnim bolnicama i krv daju svima.Pitam da li bi me privatna klinika primila na lecenje ako nemam novca?Tada se pravi razlika izmedju bolesnih ljudi na one koji imaju da plate i one koji nemaju.DOBROVOLJNI DAVAOCI CE I DALJE DA DAJU KRV IAKO SA TOM KRVLJU NEKI STVARAJU VELIKI PROFIT!!!!ZALOSNO I LICEMERNO!!!!
Zoran
Lepo zvuči to sa pojačanim apelima kada krvi nema ali umesto apela bi mogli da uvedu dežurstva vikendom kad ljudi ne rade, jer privatnika ne zanima da li si ili nisi dao krv, moraš da radiš. A ne kao sad da rade od 7 do 12 i kukaju da nema krvi. Bar je tako u NS.
Djordje Pavlovic
Krv ali posebno proizvodi od krvi donese veliki profit lekarima koji rade u tranfuziji.Osim njima ti proizvodi godinama sluze lekarima posebno hirurzima da bukvalno ucenjuju pacijente odlaganjem opracija a porodice primoravaju ili da obezbede sve ili da plati njima da obezbede krv i proizvode od krvi koji se koriste kada to i nije potrebno.Nestrucnost i korupcija sve to moze da se cita i u ovom tekstu.
Зоран
Vuk vukotic, 21/01/2010, 08:05 Niko nece da da krv, a svi bi da je dobiju kad im zatreba. Cini mi se da je slicno i sa osiguranjem. Niko ne bi da plati dok je zdrav, ali kad se razboli s punim pravom ocekuje da svi drugi plate za njega. ____ За крв мора да се плаћа. Што се осигурања тиче, ту нема никакав проблем. Не мора да плаћа, али не може да се лечи. Нема веза, нема мито, једино кешом да плати часно и поштено. Ствари су веома једноставне, само треба бити иоле поштен.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja