sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.01.2010. u 22:00

Pamćenje države koje više nema

Миладин Милошевић

Prošlo je šezdeset godina otkako je 21. januara 1950. osnovan Arhiv Jugoslavije (AJ) čija je godišnjica svečano obeležena u zdanju na Topčiderskom brdu. Kao u nekom ogledalu, u istorijatu ove ustanove uveliko se odslikavaju bitne državne, društvene i političke promene same jugoslovenske zajednice jer se u bogatim fondovima AJ čuva građa bez koje istorija Jugoslavije ne bi mogla da se rekonstruiše.

Šezdeseti rođendan AJ bio je povod za razgovor s Miladinom Miloševićem, vršiocem dužnosti direktora, koga prvo pitamo zašto ova ustanova nosi ime države koje više nema.

– Višedecenijski naziv AJ poznat je u svetu, citiran je u hiljadama naučnih i stručnih radova, a njegovo ime odražava suštinu onoga što se u njemu nalazi – na kraju, ima još slučajeva da postoje arhivi nestalih, ranije postojećih država. Da ne govorimo o nizu stručnih i naučnih razloga.

Arhivu je ime vraćeno početkom prošle godine. Kakav je istorijat tog naziva?

Kada je ustanovljen 1950. zvao se Državna arhiva FNRJ a 1953. postao je Državni arhiv FNRJ. Od 1964. do proglašenja Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2003. nosio je naziv Arhiv Jugoslavije, kada je preimenovan u Arhiv Srbije i Crne Gore. Odlukom Vlade Republike Srbije iz februara 2009. ponovo je vraćen stari naziv Arhiv Jugoslavije.

Kroz kakve je sve mene prolazio AJ za to vreme?

Petnaestak godina bio je upravna ustanova pod nadzorom saveznih organa u oblasti nauke, kulture i prosvete. Onda je AJ stekao status samostalne ustanove u kulturi, van struktura savezne uprave. Početkom sedamdesetih je vršio poslove od interesa za ostvarivanje funkcija organa federacije, a od 1978. ponovo dobija status samostalne savezne upravne organizacije. Tada je vraćen u strukturu savezne administracije, a za svoj rad bio je odgovoran saveznoj vladi. Ovaj status je zadržao i posle promena 1991–1992. a danas je kao ustanova u oblasti kulture odgovorna Ministarstvu kulture, odnosno Vladi Republike Srbije. Arhiv je delovao u različitim, složenim okolnostima, pogotovo u vreme državnih lomova koji su za AJ značili tektonske poremećaje.

Osnovni zadaci verovatno nisu menjani?

Nisu u osnovi. Danas AJ preuzima, sređuje, obrađuje, objavljuje, izučava, štiti i daje na korišćenje arhivsku građu nastalu u radu centralnih državnih organa i organizacija, političkih i drugih organizacija jugoslovenske države od njenog stvaranja 1918. do 2003, kao i građu Državne zajednice Srbija i Crna Gora 2003–2006. godine. Arhiv obavlja i poslove vezane za primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, Aneks „D” – Arhive. U red naših osnovnih zadataka ulazi i međunarodna saradnju u oblasti arhivističke struke.

Pomenuli ste Aneks „D” sporazuma o sukcesiji. O čemu je reč?

Prema odredbama tog sporazuma „Državna arhiva SFRJ” zajednička je kulturološka baština svih sukcesora, ali je inkorporisana u kulturno dobro naše države. Očuvanje celovitosti fondova AJ predstavlja istinsko, neprocenjivo vredno bogatstvo. Sprovođenje sporazuma o sukcesiji veoma je značajno sa stanovišta očuvanja integriteta arhivskih fondova, što je temeljni princip arhivističke struke.

Koliko je građe pohranjeno u AJ?

Za šest decenija preuzeli smo i smestili u depoe 840 arhivskih fondova i zbirki, sa oko 250.000 jedinica, što čini niz od oko 24.500 dužnih metara. Desetine miliona stranica tih dokumenata svedoče o svim aspektima života jugoslovenske države i društva. Na preuzimanje u AJ čeka još oko 14.000 dužnih metara građe jer su se stekli svi zakonski uslovi da i nju preuzmemo.

U našim arhivima građa često nije obrađena. Kakva je situacija u AJ?

Iako sva građa u AJ nije arhivistički obrađena, ona se može koristiti. Preko inventara je moguće pretraživanje 109 fondova i zbirki. Ovo pretraživanje je moguće i preko sajta AJ, što je prvi korak ka stvaranju virtuelne čitaonice, dostupne u svako vreme i iz svih delova sveta. Istraživači najbolje znaju šta to znači.

Kakvo je njihovo interesovanje za vaše fondove?

Kroz čitaonicu AJ prošlo je više od 12.000 istraživača koji su svoja istraživanja utkali u 2.650 monografija, 680 doktorata, 560 magistarskih i oko 600 diplomskih radova, da ne pominjem stotine referata, studija, članaka, feljtona, ili desetine dokumentarnih emisija. Ne postoji značajnije ime u srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji koje nije istraživalo u AJ, a da je tema istraživanja Jugoslavija i jugoslovenski prostor u 20. veku.

A istraživači iz inostranstva?

Njih nekoliko stotina koji se bave istorijom jugoslovenske države, Hladnim ratom, Pokretom nesvrstanih i Trećim svetom, po prirodi stvari, stavlja AJ na prvo mesto.

Stupanjem na snagu Zakona o tajnosti podataka aktuelizovano je pitanje dostupnosti arhivske građe. Kako je ono rešeno?

Svi fondovi i zbirke AJ koji su po osnovu roka dospeli za korišćenje dostupni su istraživačima, bez obzira na to da li su arhivistički sređeni i obrađeni. Ovu građu, kao svojevrsnu memoriju države Jugoslavije, moguće je istraživati bez ikakvih, osim podrazumevajućih arhivskih ograničenja, kakva važe su svim ustanovama ovog tipa.

-----------------------------------------------------------

Međunarodna saradnja

Arhiv Jugoslavije sarađuje s petnaestak državnih arhiva, član je „A” kategorije Međunarodnog arhivskog saveta, svetske asocijacije arhiva i evropskog ogranka MAS-a. Kroz tu saradnju se stručno usavršavaju arhivisti AJ u Rusiji i Francuskoj. Razmenjuju se stručne publikacije, izložbe arhivskih dokumenata, radi se na zajedničkim zbornicima dokumenata i zajedničkim izložbama. Najplodnija saradnja je sa Arhivskom agencijom Ruske federacije. Uskoro će neki projekti saradnje s Ruskim arhivom biti realizovani, što važi i za saradnju s Bugarskom. U toku su i dogovori o saradnji s još nekim stranim arhivskim ustanovama.

U saradnji sa istorijskim institutima i fakultetima u zemlji i inostranstvu, u AJ su održane i četiri međunarodne konferencije, o čemu svedoče i zbornici radova sa tih konferencija.

Slobodan Kljakić

Komentari0
8437e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja