ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:42

Imunitet samo za velike krađe

Autor: M. R. Petrovićsubota, 08.07.2006. u 20:29
Оптужница без епилога: Братислава Морина и Мира Марковић у време док су биле посланици

Primer radikala iz Kule Tihomira Đurđića kao da bi trebalo da posluži kao dokaz da ni srpski poslanici nisu iznad zakona. Ovaj narodni poslanik i bivši predsednik kulske opštine osuđen je, prvostepenom presudom, na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana – zbog krađe struje. Iako je kao poslanik imao pravo da se pozove na imunitet, to nije učinio.

On je, međutim, jedan od retkih koji to nije uradio. U poslednjem sazivu srpske skupštine to nije učinio još jedino Zoran Antić, takođe radikal, i to za isto krivično delo – krađu struje. Međutim, u više od 30 slučajeva od početka 2004. Administrativni odbor Narodne skupštine Srbije potvrđivao je imunitet poslanicima. Uglavnom je bila reč o uvredama i klevetama, a odbor po nepisanom pravilu automatski potvrđuje imunitet po privatnim tužbama.

Iako u samoj presudi Đurđiću ne bi trebalo da bude ništa čudno, jer sud je utvrdio da je on krao struju, stvar postaje gotovo apsurdna ako se njegov zločin uporedi sa optužbama protiv funkcionera bivših režima za zloupotrebe položaja iz kojih su za sebe i bližnje izvlačili i milione evra koristi. Većina njih se uredno sklanjala iza poslaničkog imuniteta koji su uživali, što je prolongiralo pokretanje sudskih postupaka, tako da još nijedan nije završen. Čak i onda kad se nisu sami pozivali na imunitet, on im je najčešće potvrđivan.

Poslanički imunitet u Saveznoj skupštini štitio je, na primer, sve do formiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora 2003. godine, mnoge visoke funkcionere Jugoslovenske levice. Kako u Skupštini SCG, međutim, JUL nije dobio nijedno mesto, bez imuniteta su ostali Mirjana Marković, Bratislava Morina, Živko Šoklovački, Milovan Bojić, Vladimir Štambuk i Srđan Smiljković.

Slučaj Milovana Bojića

Najzanimljiviji je, svakako, primer Milovana Bojića, nekadašnjeg ministra zdravlja i potpredsednika srpske vlade, kojeg je imunitet štitio od optužbi da je kao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" zloupotrebio službeni položaj – da je početkom aprila 1995. neovlašćeno isplatio 377.000 maraka četvorici lekara, jednom akademiku i piscu knjige "Masoni u Jugoslaviji" kao i da je isplatio 1.200.000 dinara na ime zarade četvorici poznanika, iako nisu bili zaposleni u Institutu.

Imunitet koji poslanici u Veću građana Savezne skupštine nisu hteli da mu skinu sprečio je i pokušaj švajcarskih vlasti da omoguće proveru porekla 800.000 franaka pronađenih na računu s njegovim imenom u tamošnjoj banci, koje to nisu mogle da urade jer vlasti u Srbiji, naime, Švajcarskoj nisu bile dostavile dokaze da se u zemlji protiv njega vodi krivični postupak

Marta 2004. podnet je i zahtev za proširenje istrage, kojim je Bojića terećen da je prisvojio milion evra kroz nabavku medicinske opreme za potrebe Instituta.

Konačno, aprila 2005., tužilaštvo je zbog nedostatka dokaza povuklo svih devet tužbi protiv bivšeg visokog funkcionera JUL-a.

Imunitet je, dok su bili savezni poslanici, štitio i visoke funkcionere Socijalističke partije Srbije Jovana Zebića i Živadina Jovanovića.

Zebić, nekadašnji potpredsednik Savezne vlade, zajedno s Mihaljem Kertesom, nekadašnjim direktorom Carine, i Nikolom Šainovićem, takođe bivšim potpredsednikom Savezne vlade, osumnjičen je za zloupotrebu službenog položaja – terećeni su da su republički i savezni budžet oštetili za 1,8 milijardi dinara i 200 miliona nemačkih maraka. Mada se aprila 2001. godine Zebić i Šainović nisu pozvali na poslanički imunitet, tek maja ove godine Okružni sud u Beogradu saopštio je da je završena istraga protiv bivših funkcionera, a da su spisi predmeta dostavljeni Okružnom javnom tužilaštvu na dalji postupak. Šainović je u međuvremenu dobrovoljno otišao u Hag.

Živadin Jovanović je osumnjičen da je kao ministar inostranih poslova omogućio izdavanje nekoliko diplomatskih pasoša Marku Miloševiću, a sa još petoro optuženih sudi mu se i zbog malverzacija sa kućama i stanovima iz fonda DIPOS-a. Jovanović je optužen da je s još troje optuženih dodelio vilu u Užičkoj ulici broj 32 SPS-u za simboličnih 300.000 dinara.

Pitanje je, posle svega, da li će ravnopravnost svih građana pred zakonom, na primeru političara biti dokazivana samo kada su u pitanju relativno lakša krivična dela, dok će oni koji su bili osumnjičeni da su krali na veliko na kraju biti pošteđeni.

Međusobno "pokrivanje"

Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je sudijama lako da presude tamo gde vide da optuženi nema nikakvu političku potporu.

– Ali onaj koji krade na veliko nalazi i način kako da se obezbedi. U takvu krađu obično je uključeno više ljudi, od kojih su mnogi ucenjeni, pa se međusobno pokrivaju – kaže Čupić za "Politiku".

On dodaje da u Srbiji, zapravo, najbolje funkcioniše sistem ucena, u kojem se nalaze svi – od policajaca, preko tužilaca i sudija do političara.

– Kako drugačije objasniti otvaranje silnih afera koje nikad nisu završene. Šta je sa Miletom Dragićem? Gde je Karić? Šta je sa postupkom protiv njega, pita Čupić i primećuje da je i afera "Bodrum" završena tako što je jednostavno sve trebalo da bude okončano, pa se sve prelomilo na Alenu Selimoviću.

Advokat i prvi predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Slobodan Beljanski ocenjuje za "Politiku" da nema sumnje da sudovi i tužilaštva nisu dovoljno samostalni, te da su pod uticajem političkih stranaka.

Izostanak velikih procesa može, međutim, da ukaže i na postojanje političkog dogovora o nenapadanju između glavnih aktera na srpskoj političkoj sceni, o čemu je nedavno govorio i bivši srpski premijer Zoran Živković.

– Rukovodstva svih većih političkih stranaka dogovorila su se da neće međusobno ozbiljno da se ugrožavaju. Napadaće oni jedni druge, igraće se izbora, ustava i prepucavanja, ali neće narušavati svoje pozicije – rekao je Živković.

--------------------------------------------------------------------------

Perišićevo hoću-neću

Imunitet nije, međutim, štitio samo predstavnike režima Slobodana Miloševića. Iza poslaničkog mandata se svojevremeno sakrio i Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije i poslanik u Veću republika Savezne skupštine, koji je bio optužen za špijunažu.

Iako se u prvom momentu, aprila 2002., Perišić nije pozvao na imunitet, već krajem godine se predomislio, zbog toga što je, kako je rekao "kroz istražni postupak sagledao da ima niz neprofesionalnosti i političkog uticaja".

--------------------------------------------------------------------------

Kad poslanik bije

U poslednjem sazivu srpskog parlamenta na imunitet su se pozivali i poslanici koji su bili suočeni sa optužnicama i za nasilničko ponašanje ili "ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi", što su krivična dela koja tužilac goni po službenoj dužnosti.

Takav je, recimo, slučaj radikala Darka Glišića koji je pretukao čoveka koji je parkirao auto nasred puta, zbog čega on nije mogao da prođe. Kada se, naime, ni posle Glišićeve molbe nepropisno parkirani nije pomerio, Glišić je odlučio da ga lično premesti. Zbog načina na koji je to uradio, pred Opštinski sud u Ubu je maja 2005. stigao zahtev za pokretanje krivičnog postupka protiv Glišića.

Da mu nije potvrđen imunitet, zbog nasilničkog ponašanja odgovarao bi još jedan radikal, Zlatko Radić, zbog tuče u kafani. On se, međutim, pravdao da je samo tukao lokalnog dilera droge "koji je dilovao u mom kafeu".


Komentari0
a8f7b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja