sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 02.02.2010. u 22:00 Slobodan Divjak

Referendum i paternalizam

Слободан Дивјак

Dobro je što se u našoj javnosti pokrenula rasprava o problemu odnosa Srbije prema ulasku u NATO. Ne bi bilo dobro,međutim, da se ta rasprava pretvori u razmenu ideoloških i moralnih diskvalifikacija. Ovo kažem otuda što se mogu uočiti tendencije u tom pravcu: oni koji se zalažu za ulazak u NATO teže da one koji su protiv toga obeleže kao antievropski i anticivilizacijski orijentisane snage, dok zagovornici vojne neutralnosti nastoje da ,,pronatovce” žigošu kao strane plaćenike i izdajnike. Međutim, i jedni i drugi nalaze se u zavadi sa elementarnim činjenicama. Jer zalaganje za vojnu neutralnost ne mora da implicira odbojanodnos prema učlanjenju Srbije u EU, kao što ni protežiranje našeg uključivanja u NATO ne mora nužno da znači odsustvo patriotizma i izdaju nacionalnih interesa. Naprosto, procesi učlanjenja u EU i u NATO nisu međusobno nužno povezane stvari.Isto tako, stanovište da je svaka argumentacija u prilog uključenju u NATO samo pokušaj da se racionalizuje izdaja nacionalnih interesa implicira negativan odnos prema javnoj raspravi o tom problemu, što je izraziti primer antidemokratskog opredeljenja.

Ja sam, od momenta kada je to pitanje aktuelizovano, smatrao i smatram da učlanjenje u EU treba da bude prioritetni strateški cilj Srbije, pod pretpostavkom da postizanje tog cilja ne bude uslovljeno odustajanjem Srbije od borbe za očuvanje svog teritorijalnog integriteta. Ukazujem istovremeno i na činjenicu da zapadnoevropski formalno-institucionalni sistem omogućuje, po svom karakteru, kulturni pluralizam, tako da Srbija ne bi morala da se zbog uključenja u Evropu odrekne svoga kulturnog identiteta, što je s pravom istakao i naš novi patrijarh. S obzirom na takav pristup odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma smatram velikim uspehom srpske spoljne politike koju oličavaju predsednik Tadić i ministar Jeremić, jer je time definitivno otvoren put da Srbija dobije status zvaničnog kandidata za EU.

Međutim, odnos Srbije prema NATO-u daleko je osetljivije pitanje. Kad to kažem mislim pre svega na činjenicu da je ova vojna organizacija bombardovala naš narod. Ta stvar sama po sebi ima veliku težinu, ali ona još više dobija na značaju ukoliko se ima u vidu da je ta ,,humanitarna intervencija”bila, i po oceni najvećih svetskih poznavalaca međunarodnog prava, ne samo nelegalna već i nelegitimna. Iako je retorički izvršena u ime odbrane ljudskih prava, ona je u stvari imala neke druge – skrivene – ciljeve. Upotreba ljudskih prava služila je samo kao sredstvo za neposrednu moralizaciju prava.Time su bila širom otvorena vrata vanpravnim voluntarističkim interpretacijama međunarodnog prava koje su uvele u igru ,,pravo jačega” da u ime uzvišenih ciljeva realizuje svoje imperijalne apetite.

Čak se i vatreni zagovornik kosovskog rata Majkl Ignjatijev kasnije otreznio: ,,Humanitarna intervencija na Kosovu nikada nije bila ono što se za nju govorilo. Ona nije bila samo pokušaj da se spreči da Milošević prođe nekažnjeno za svoje zloupotrebe ljudskih prava u evropskom dvorištu. Ta intervencija bila je i upotreba imperijalne sile da bi se podržaozahtev za samoopredeljenje nacionalne manjine…koja je vršila nasilje u nameri da skrene pažnju svetske javnosti”.

U kojojje meri gorka uspomena na ovo traumatično iskustvo još živa u svesti naših građana, tj. u kojoj meri bi oni mogli da pređu preko toga u ime pragmatičkih razloga – o tim i sličnim pitanjima najpouzdaniji odgovor mogu dati oni sami. Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da je pitanje ulaska u NATO krupna istorijska dilema, mislim da treba podržati inicijativeda treba organizovati, kada tome dođe vreme, referendum o pomenutoj dilemi. Znam da ima mišljenja da je referendum nepotreban, tj. da je dovoljna politička odluka vlasti u vezi s tim pitanjem. Međutim, meni se čini da su takvi stavovi izraz paternalističkog odnosa prema građanima, pri kojem se polazi od pretpostavke da su građani nedorasla deca koja ne mogu razlikovati šta im je istinski korisno ili štetno.Ali takav očinski pristup (imperium paternale) koji, u suštini, insistira na prosvećenom autoritarizmu, nespojiv je sa modernom demokratijom: o predlogu ustava EU, ma koliko da su njegovi kreatori izuzetno prosvećeni i blagonakloni prema daljoj budućnosti ove tvorevine, ipak se odlučivalo na referendumima, iako se znalo da postoji veliki rizik da se može desiti ono što se desilo – da dati predlog ne prođe.

Logika paternalističkog ,,usrećivanja” građana neprimerena je liberalnom sistemu, jer mu upravo građani pribavljaju legitimitet.

Autor nekoliko knjiga iz političke filozofije

Komеntari17
01afc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pionir
Ko ce mi zabraniti da glasam? Oktobarska diktatura?
Miki maus
Ko se plasi glasa naroda?
Biciklizam i boranija
Zaista smesna ova ubedjivanja da referendum nema legitimitet. A da li izbori imaju legitimitet, ako druga strana pobedi sa tri glasa? A ko je ovu vladu izabrao dakle gubi legitimitet jer nema 70% vecine? Smesno i jadno za one koji bi carobnim stapicem zabranili narodu da glasa, jer je navodno nesposoban. Legalitet vlade je dobiven od glasova onih koji biraju, iako nisu goveda vec ljudske glave. E taj legitimitet narodu ne moze da oduzme onaj koji je svoj legitimitet dobio od njihovih glasova. Zasto toliko segacenje, jer je zaista detinjski? Svuda u svetu prava svakog odraslog coveka je da glasa po sopstvenoj savesti, bez obzira na skolovanje, politicku-korektnost, navodnu "legalizovanost" itd.. Vlast je izraz volje biraca, i biraciu imaju legalitet bas davanjem sopstvenih glasova za svoje predstavnike. Ali imaju isti direktni legalitet i za glasanje na referendumu. To je i zakonski garantovano. Ostalo je boranija i volja da se narodu zakopcaju oci i usta.
vlada guda
Hajde da za trenutak zamislimo da nije bilo bombardovanja NATO-a. Da li bi sadasnji protivnici uclanjenja prestali da prozivaju izdajnike i nepatriote? Da se ne lazemo, ovaj sukob je izmedju onih koji su za konacno svrstavanje Srbije u kulturno-civilizacijski milje zapada i onih koji su protiv toga. Argumenti tu igraju slabu ulogu a ko je ostrasceniji videcemo. Slicna dilema je bila pred Ircima i u kratkom vremenskom periodu, izmedju dva referenduma, realan zivot je doneo odluku a ne narod.
referendum i legitimitet
Svima su danas puna usta referenduma i legitimiteta, ali niko ne pita te ljude sta stvarno hoce da kazu i sta im to sve znaci. Pa da vidmo prvo sta to moze da znaci. Recimo da se odrzi referendum po pitanju NATO-a i Anti-NATo opcija dobije 50% plus tri glasa. U tom slucaju referendum je odlicila nekolicina koji nisu glasali. Da li je to legitiman referendum? Naravn0 da nije, reci ce mnogi. Naravno da jeste reci ce pobednici. I sta se resilo? Takvim rezultatima mogu da budu zadovoljni u skupstini kad donose zakon o nekom malo vaznom pitanju, koji sutra moze da se promeni od neke druge vlade i druge vecine, ali nikako kada je referendum po nekom vaznom pitanju. Recimo da vlada raspise referendum ali zahteva da svaka opcija mora da dobije bar 70% glasova da bi bila prihvatljiva za vladu. To je razumna odluka, jer samo odluka znacajne vecine moze da ima neki dugorocni legitimitet. Ali ni jedna strana ne moze da dobije ni priblizno toliko glasova. Sta cemo sad?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja