četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 05.02.2010. u 22:00 Ana Otašević

Enki Bilal: Vestern bajka na vodi

Владимир Величковић ме је увек инспирисао, близак сам му: Енки Билал

Enki Bilal je u Francuskoj jedan od najcenjenijih strip-autora u poslednjih trideset godina.

Njegov crtež, inspirisan Bejkonom i Veličkovićem, duboko je utisnut u pariski pejzaž; izložbe, plakati, filmovi, pažljivijem posmatraču ne može da promakne izuzetno mesto koje zauzima u francuskoj kulturi.

Objavljivanje albuma „Animalz“, koji ovih dana izlazi i u Beogradu, pratila je prošlog leta pariska izložba 350 originalnih crteža ovog „vesterna na vodi“, kako su ga nazvali francuski mediji, koji predstavlja prekretnicu u njegovom dosadašnjem opusu.

Bilal, rođen 1951. godine u Beogradu, gde je proveo prvih deset godina života, ne ostavlja, međutim, utisak zvezde, već umetnika zaokupljenog svojim radom.

I pored toga rado nas je primio u svom ateljeu u ulici Monmartr, u samom centru Pariza, ispunjenom crtežima njegovih ženskih likova, femmes fatales poput Mile Jovović u „Petom elementu” Lika Besona. – Svi misle da mi je ovaj film poslužio kao inspiracija. U stvari je obrnuto – kaže Bilal, oslonjen na radni sto.

Sećanje na Beograd je važan deo njegovog umetničkog prtljaga, o čemu svedoče likovi u njegovim albumima, strasni, siloviti, ispunjeni protivrečnostima, kao i delovi beogradskog pejzaža sa ćiriličnim natpisima utisnuti u futuristički svet tetralogije inspirisane ratom u bivšoj Jugoslaviji, koju je započeo 1998. godine albumom „San monstruma“, a završio je deset godina kasnije albumom „Četiri?“.

Pored trilogije „Nikopol“, na kojoj je radio od 1980. do 1992. godine i po kojoj je snimio svoj treći film „Besmrtni“, ova tetralogija je učvrstila Bilalovu reputaciju umetnika koji je modernizovao francuski strip.– „Animalz” je svesni prekid u odnosu na tetralogiju, čija tema je bila teška, raspad Jugoslavije, zemlje u kojoj sam rođen. Trebao mi je prekid, nešto sasvim drugačije. Zato sam se okrenuo linearnoj priči, inspirisanoj vesternom, pošto sam veliki obožavalac vesterna, i problematici bliskoj životnoj sredini i čovekovom odnosu prema planeti i onome što je od nje ostalo.

U apokaliptičnom pejzažu, nakon ekološke katastrofe, kreće se mali broj preostalih ljudi imutanata…

U prologu objašnjavam da se planeta pobunila protiv onoga što joj vekovima čini čovek. Odmah, međutim, prelazim na grupu ljudi koja putuje, kao u vesternima, u potrazi za vodom. To je metafora, bajka, dramatični događaji su objašnjeni na početku, a potom je reč o potrazi.

Ipak,ton je mračan, preovladavaju citati Ničea, Šopenhauera...

Ima citata Ničea, Kamija, nihilista. Ali za mene je ovo laka knjiga, nije dramatična. Naslov „Animalz“ ukazuje na to koliko su ljudi i životinje povezani. Poštovanje prirode je jedna od tema ovog albuma. Čovek je odgovoran za to kako se odnosi prema planeti, danas postajemo svesni toga. Album govori o novom početku nakon planetarne kataklizme, kada će čovek i životinja ići ruku pod ruku. Možda je potrebno da se dogodi katastrofa da bi se došlo do tog saznanja.

Provlače se i književne reference, Kafka, Dostojevski….

Uticaje iz književnosti upijam poput sunđera, kao mnogi drugi umetnici. Kafka dolazi sa majčine strane koja je Čehinja. Moja književna inspiracija je vezana za srednju Evropu i Balkan, za osećaj apsurda.

Za razliku od tetralogije ovde je crtež u prvom planu, crno-beli, sa akcentima crvene i plave boje…

 – Ovaj tip crteža se obično izgubi ispod slike, ali sam ovaj put želeo da se vratim osnovnoj tehnici grafičke umetnosti, crtežu, bez boje. Nisam želeo da slikam. Stotinak strana sam uradio za samo godinu dana, pa je rad veoma zgusnut, iz jednog poteza. To je neka vrsta road mouvie-ja, ali na vodi.

Da li prvo radite na crtežu ili na scenariju?

 (/slika2)– Proces stvaranja je uvek misteriozan, ali prvobitno postoji koncept, ideja koja je pokretač. Ovde je to spoj čoveka i životinje. Amblematična predstava u albumu je čovek koji izlazi iz delfina, apsurdna i veoma uznemirujuća metamorfoza, ali u isto vreme veoma poetska. To je bila polazna tačka, posle je došlo pisanje, crtanje. Ove dve stvari se mešaju, napredujem uporedo sa likovima. Nekad ne znam gde idem, i to je veoma interesantno.

Nakon tri filma čiji ste autor, radite na adaptaciji „Animalza” na veliko platno…

Da, koristiću najnoviju tehnologiju. Na trodimenzionalnu osnovu ću dodati moje crteže. Upravo radimo testove, jako je uzbudljivo. Zamislio sam još jedan film, klasičniji, sa glumcima, ali  još nisam počeo da pišem scenario.

Posle svakog filma imam želju da se vratim crtežu, ali mi je nakon mnogo crteža potrebna kolektivna avantura, a to je film. U isto vreme sam i autor i reditelj, ali delim tu avanturu sa glumcima, dok je crtež, pisanje samotnjački posao. Potrebno mi je to duplo državljanstvo, između usamljeničkog autora i socijalne životinje, što postajem tokom snimanja filma.

Tetralogija inspirisana raspadom Jugoslavije, govori i o današnjem vremenu, o verskom fanatizmu kao destruktivnoj sili…

Raspad Jugoslavije je takođe i verski rat. Pored nacionalizma postojala je i velika verska netrpeljivost. Ovaj rat je na izvestan način najavio tenzije koje danas postoje u svetu. Političke ideologije su se srušile, ostala je jedna koja je pobedila, kapitalizam, koja je utrla put globalizaciji. Ali pojavila se opasnost od verskog fanatizma. Da li može da dođe do verskog rata? Mislim da nismo daleko.

Verski integrizam mi uliva strah, on vodi u intelektualnu regresiju. Strašno je što smo na početku 21. veka na putu regresije zbog vere. To je nešto veoma arhaično, što mi se čini opasno. Ovo što se dešava u svetu se na neki način već dogodilo u Jugoslaviji.

Politički sistemi, ideologije, totalitarizam su teme kojima se često bavite u vašim albumima…

Za politiku sam počeo da se interesujem kao tinejdžer, u Francuskoj, kada sam postao svestan važnosti ideologija, komunizma, gvozdene zavese, kao i marginalne pozicije Jugoslavije. Sve to me je zainteresovalo i zaokupilo moju pažnju.

Hladni rat je deo moje kulture, sveta u drugoj polovini 20. veka.

Spoj balkanske i francuske kulture je bio odlučujući u građenju fantastičnog sveta kroz koji se kreću vaši junaci…

Rođen sam u Beogradu, u mešovitom braku. Moj otac je bio iz Hercegovine. To mešanje kultura u Jugoslaviji je bilo veliko bogatstvo, ono se osećalo u kulturi. U Francuskoj sam otkrio novi jezik i kulturu, što je bila velika šansa. Skrojen sam od tih različitih uticaja.

Nastavljam da čitam na srpskom, kako ne bih izgubio tu vezu. Istorija, kultura, moja sećanja iz Beograda, to je prtljag koji ne napuštam.

 Pored Fransisa Bejkona i Endija Vorhola, koji promiču kroz vaše albume, među slikarskim uticajima je i Vladimir Veličković…

 – Veličkovića veoma cenim, on je za mene bio važan, neko ko me je uvek motivisao. Osećam da sam mu blizak, možda i zbog zajedničkog porekla, pogleda na ljude. Dobro je da imate takve reference, to je duhovna hrana.

 Na umetničkom tržištu vaši crteži se danas prodaju po cenama većim nego mnoga dela slikara i vajara. To govori o tome da se strip izborio za mesto devete umetnosti?

To je tržište umetnosti na koje ne utičem. Za mene je bilo lepo iznenađenje da se dobro kotiram na njemu. Strip je savremena umetnost u istom rangu kao slikarstvo, skulptura, instalacije ili video. Granice su na putu da se izbrišu. Francuska kultura je to omogućila. Na frankofonskom prostoru je moglo da dođe do ove transformacije.

Komentari2
b5c68
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

IVAN UNO
ENKI BRAVO! SAMO NAPRED!!!
dada
Baš prijatan tekst. Hvala na artiklu po li ti ko .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja