četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.02.2010. u 22:00

Novi kilovati iz uglja

Никола Рајаковић

Srbija ima dovoljno vremena da razmisli i odluči da li će graditi svoju prvu nuklearnu elektranu ili neće, smatra prof. dr Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu za energetiku i rudarstvo i ugledni stručnjak za ovu oblast na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Hoćemo li povremeno dreždati u mraku ove zime? Kakva je energetska „krvna slika” Srbije? Koje su nam glavne uzdanice?

Sa sigurnošću možemo da kažemo da je energetika Srbije na takvom tehničko-tehnološkom nivou da realne opasnosti od cvokotanja u mraku praktično nema. Složena energetska slika pokazuje da je ključna uzdanica elektroenergetski podsistem u kome se poslednjih godina obaraju rekordi, zahvaljujući pre svega revitalizaciji proizvodnih kapaciteta. Gasno-naftni podsistem je u dobroj kondiciji i u gasnom podsistemu se, takođe, obaraju rekordi.

Određene teškoće imamo s gradskim toplanama, i to više u ekonomskom poslovanju, mada su i tehnički razlozi u mnogim toplanama nezadovoljavajući (starost postrojenja i visoki gubici u distribuciji toplotne energije). Sve u svemu, ako se uvaže i raspoložive rezerve energenata, gotovo je izvesno da ćemo ovu zimu prevladati s pokazateljima tehničke sigurnosti naših sistema na gotovo evropskom proseku.

U kakvom su stanju naše elektrane i toplane?

Pokazatelji pouzdanosti naših termoelektrana i faktori korišćenja kapaciteta, bez obzira na visoku prosečnu starost, na veoma su visokom nivou, osim kod najstarijih koji će postupno biti gašeni. Slično je i s proizvodnim kapacitetima u hidroelektranama koje pri prosečnom vodostaju proizvedu oko trećine električne energije u Srbiji. Ostaje da se one redovno i kvalitetno revitalizuju, imajući u vidu starost.

S toplanama je situacija drugačija i gotovo je sigurno da će i proizvodnja i distribucija toplote u mnogim gradovima zahtevati značajno tehnološko poboljšanje.

Zašto mora što pre da se gradi nova elektrana, verovatno na ugalj? Strahujete li da ćemo iskusiti nestašicu sledećih godina?

Nova (ili nove elektrane) u Srbiji neophodne je, bar, iz tri razloga. Prvi je već naglašena starost proizvodnih kapaciteta i njihovo postupno gašenje, tako da su neophodni novi kapaciteti – kako na ugalj, tako i na vodu. Drugi razlog je očekivani porast potrošnje električne energije koji će biti diktiran, nadamo se, ekonomskim rastom. I treći, poslovna šansa Srbije u ovoj oblasti jer električna energija kao roba ima svoju tržišnu vrednost. U našem regionu i šire je deficitarna roba, tako da električna energija proizvedena na bazi domaćih resursa i dobro upakovana kao kvalitetan proizvod preko berze u Srbiji treba da bude važna poluga u ekonomskom oporavku zemlje.

Na čemu naša zemlja temelji svoju energetsku budućnost? Koja će energetskih postrojenja (instalisana snaga, mesto, pogon) graditi?

U Ministarstvu rudarstva i energetike u razmatranju su, pre svega, veliki termoenergetski kapaciteti na uglju (TENT B3 sa snagom od 700 megavata, Kolubara B sa snagom 2 x350 megavata, Kostolac B3 sa snagom do 600 megavata i Štavalj sa snagom od 300 megavata), zatim TE-TO Novi Sad na gas sa snagom od 450 megavata. Nalaženje optimalne dinamike izgradnje sa odgovornim odnosom prema zaštiti okoline i budućim generacijama (naša nije pozvana da sagori sav raspoloživi ugalj u Srbiji), s tehnologijama visoke efikasnosti, predstavlja izazov za inženjere.

Zbog čega nisu iskorišćeni svi vodeni tokovi, a da ni ne pominjemo obnovljive izvore?

Sve činimo da preostali raspoloživi hidropotencijal iskoristimo, jer je zaista nedopustivo da se on ne koristi. Razlozi zašto do sada to nije urađeno su, uglavnom, ekonomske prirode jer nije bilo dovoljno motiva za izgradnju i neiskorišćeni kapaciteti bili su skuplji od ostalih. Rast cena električne energije, podsticajne cene za obnovljive izvore i ograničenja koja nameće emisija štetnih gasova iz termoelektrana dodatno afirmišu energiju proizvedenu u hidroelektranama.

Šta će se preduzeti u vezi s dva krupna zahteva EU: osetnim smanjenjem gasova „staklene bašte” (prevashodno ugljen-dioksida) iz domaćih termoelektrana i toplana i obezbeđivanjem, najmanje, 20 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020?

Domaći zadatak koji će Srbija dobiti u vezi sa značajnim smanjenjem gasova „staklene bašte” iz domaćih termoelektrana i toplana i obezbeđivanje 20 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020. rešavaćemo u nekoliko ravni. Pre svega nastojimo da naša pozicija postane povoljnija kroz smanjenje ovih zahteva prema nama pošto smo objektivno kasnije krenuli u ovu utakmicu. Početne uspehe već imamo, svaki procenat jako uticajan. Buduće nove termoelektrane koje će zameniti stare će za proizvedeni kilovat sat trošiti osetno manje uglja i time će se proporcionalno imati smanjenje gasova „staklene bašte”; aktivnosti na povećanoj energetskoj efikasnosti i većem korišćenju obnovljivih izvora vodiće istom rezultatu. Pred nama je odgovoran zadatak da svoje obnovljive potencijale i ukupnu energetsku sliku Srbije optimalno vodimo imajući kao kriterijum ekonomski prosperitet sa ograničenjima koja nameće održivi razvoj.

Planira li Srbija da gradi prvu nuklearku ili, možda, da učestvuje u izgradnji u nekoj susednoj zemlji?

Pitanje korišćenja nuklearne energije se iz sasvim nejasnih razloga mistifikuje. Struka tu nema nijedan problem: ukoliko nije moguće naći dobre energetske odgovore s raspoloživim tehnologijama, onda ih sigurno treba potražiti u primeni nuklearnih. Ove tehnologije su danas bitno unapređene u smislu bezbednosti i imaju značajnu ulogu u razvijenom svetu. Na sreću, mi u Srbiji imamo dovoljno vremena (bar 30 godina) da počnemo da učimo (sve manje imamo eksperata u ovoj oblasti) i da, ako moramo, donesemo najbolju odluku o izgradnji ili neizgradnji nuklearne elektrane. U ovom momentu mi se čini da, ako to već radimo, bolje je da gradimo na teritoriji susednih država koje ih već imaju.

Razvijene zemlje su već posle prve naftne krize počele da podstiču štednju energiju. Koliko se kod nas u tome odmaklo?

Štednja je nesporna potreba, ali paralelno sa štednjom moramo podizati nivo energetske efikasnosti. U oba segmenta imamo velik manevarski prostor i praktična realizacija aktivnosti u okviru energetske efikasnosti postaje praktično naš prioritet posle osnovnog zadatka – podmirenja energetskih potreba.

Da li će gradnja energetskih postrojenja snažno pogurati privredni rast, kao što se očekuje? Gde naći tolike milijarde evra?

Gradnja velikih energetskih postrojenja definitivno je snažan podsticaj oživljavanju privrednih aktivnosti. Energetika se javlja kao motor privrednog rasta, a ne samo kao grana koja servisira energetske usluge. Pažljivo upošljavanje domaćih elektromašinskih preduzeća doprineće opštem privrednom usponu. Ostaje problem mobilizacije milijardi evra. Taj zadatak nije lak, ali je ostvariv i mislim da ćemo već u najskorije vreme imati razvojni ciklus energetike na delu u našoj zemlji.

Stanko Stojiljković

Komentari2
aa0b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nina
@Dusan - Da li mozete da mi navedete iz kojih ste to izvora dobili ove podatke? Gde to pise o cemu vi govorite? Sve mi se cini da vi vrlo malo znate, amnogo se plasite.
Dusan
-Gospodine Srbija ima i vetar i Sunce !!!!netreba mnogo biti pametan pogledajte sta rade zemlje zapadne evrope !!! Dokle ce vise Srbija birati pogresan pravac !!!! -Pogledajte posledice Cernobila koliko godisnje u Evropi i Rusiji umre od raka i to posle toliko godina !!i koliko ce jos zrtava umreti od Cernobila !! I posle svega vi hocete Da pravite nuklearku na sopstvenom pragu !!!PRETPOSTAVIMO DA NIKAD NE DODJE DO KVARA !!!STA CETE SA RADIOACTIVNIM OTPADOM ???? KOLIKO CE LJUDI UMRETI KAO ZRTVE TOG VASEG OTPADA !!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja