Da li slučajno ili namerno, tek „Gaspromnjeft”, novi većinski vlasnik, na godišnjicu od preuzimanja Naftne industrije Srbije rešio je da obraduje vozače i snizi cene svih vrsta goriva na svojim pumpama i to u proseku za oko 2,5 dinara po litru.
Tako se na 474 pumpe NIS-a bezolovni i motorni benzin od 95 oktana toče po ceni od 108,2 dinara umesto dosadašnjih 110,27. Istovremeno se litar dizela prodaje po ceni od 95,5 dinara, umesto 98,57, dok je litar evrodizela 105,90, dok je na drugim pumpama 108,96 dinara.
Pojeftinjenjem goriva u maloprodaji NIS, kako potvrđuju u ovoj kompaniji, teži da ojača svoju poziciju na maloprodajnom tržištu Srbije. Posle pojeftinjenja goriva, NIS planira da poboljša svoj servis, nastavi s rekonstrukcijom benzinskih pumpi, razvojem dopunskih usluga i proizvodnjom goriva koje u potpunosti zadovoljava evropski standard kvaliteta.
I dok vozači s radošću prihvataju ovakve vesti, NIS-ova konkurencija kaže da je reč o dampinškim cenama i nelojalnoj konkurenciji, objašnjava Boban Atanacković, predsednik UO Nafta a.d.
NIS podseća da nije monopolista u maloprodaji, jer pokriva 25 odsto srpskog tržišta, napominjući da je do sniženja došlo na osnovu smanjenja NIS-ove maloprodajne marže.
Atanacković kaže da očekuje da će vlasnici privatnih pumpi već danas zatražiti pomoć Ministarstva energetike i Unije poslodavaca, jer objektivnog prostora za sniženje cena u maloprodaji nema, budući da je cena sirove nafte na svetskoj berzi i uslužne prerade tolika da pumpe koje su udaljene od Beograda odavno nemaju očekivanu zaradu od pet dinara.
Ukoliko bi privatne pumpe želele da isprate NIS i snize cene izgubili bi i tu zaradu koja sada ne prelazi tri dinara.
Atanacković podseća da u ovom času jedino ima prostora za snižavanje cene evrodizela, koji je na slobodnom uvozu i to za 10 do 15 dinara, ali da ovo gorivo nije u međuvremenu pojeftinilo budući da je promet znatno opao.
Pojeftinjenje na privatnim pumpama je moguće samo ukoliko se dozvoli uvoz svih vrsta derivata, kategoričan je on i dodaje da ne veruje da će biti pojedinačnog snižavanja cena.
Činjenica je da važeća uredba o cenama derivata propisuje najvišu maloprodajnu, ali ne i najnižu cenu goriva, tako da NIS svidelo se to privatnicima ili ne radi po zakonu. Cene osnovnih derivata nafte korigovane su, prema podacima Ministarstva trgovine, tokom 2009. godine ukupno 18 puta, od čega 16 puta po osnovu promene ukupne cene nafte i dva puta zbog povećanja državnih zahvatanja.
Povećanje cene posledica je prevashodno rasta cene sirove nafte tipa „ural” koja se jedino može prerađivati u NIS-ovim rafinerijama za 88,3 odsto, sa 40,52 dolara po barelu, koliko je iznosila decembra 2008. na 76,28 dolara u decembru 2009. godine.
Rast cena od 30,9 odsto realizovan je izmenom Uredbe o cenama derivata nafte i troškova uvoza sirove nafte od 2,35 dolara za barel.
Akcize su protekle godine korigovane dva puta, u februaru sa 35,91 dinar po litru na 42,00 dinara za jedinicu mere, ili 17 odsto za benzine, odnosno sa 19,10 dinara po litru na 26 dinara, ili 36,1 odsto za dizel goriva. Drugi put je do korekcije došlo u maju na 44 dinara, ili za 4,8 odsto za benzine, odnosno na 30 dinara po litru, ili 15,4 odsto za dizel goriva.
Ukupno učešće NIS-a u maloprodajnoj ceni benzina iznosi u proseku 43 odsto (od 42,5 do 46,1 odsto), a u ceni dizela u proseku 54 odsto (od 52,9 do 55,8 procenata), ili ukupno u proseku 51 odsto.
Ostalih 49 odsto učešća u ceni odlazi državi kroz akcize i PDV, potvrđuje najnovija analiza Ministarstva trgovine.
