petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 09.02.2010. u 22:00 Ljubica Arsić

Srpski kolac

Često kukamo. Ne volimo da se hvalimo kad nam dobro ide. Izbegavamo da kažemo kako smo dobro zaradili, da uživamo u svom poslu, kako smo nešto uradili od meraka. A taman posla da pohvalimo nekog drugog!

Moj poznanik Englez smatra da nam je to ostalo, pored javašluka, sarme i kafenisanja, od Turaka. Kad bi ondašnji Turčin čuo da je nekom Srbinu dobro krenulo, on bi brže-bolje došao po harač. Od Turaka su nam, kako još živo narodno predanje kaže, ostale mnoge stvari po kojima ih rado pominjemo.

Na primer, radijatori u mojoj školi „Mokranjac“, najstarijoj muzičkoj školi na Balkanu. Izgledaju stariji od Mehmed-pašinog mosta, iznutra su puni turskog krečnjaka, jedva da su po ciči zimi mlaki, što, bez obzira na ljubav prema umetnosti, deluje obespokojavajuće na beogradskoj vetrometini.

I prozori su stari, osmanlijski. Izvitopereni i ne dihtuju, u zazor može prst da stane. Namestili smo rajber (nemački) da ih vetar ne otvara. Deca naguraju šalove da ispod ne duva.

Preko puta školske zgrade u Krunskoj ulici nalazi se turska ambasada pa Turci izbliza mogu da osmatraju šta su nam u amanet ostavili.

Đaci na času, obučeni u skijaške jakne, sa rukavicama da im se prsti ne ukoče za čas instrumenta, više liče na alpinističko društvo nego na učenike muzičke gimnazije. Nemamo prijatne, svetle kabinete sa posterima i modernim učilima, vodovodna instalacija je očajna, parket popucao, u toaletima (ako rade) nema nad lavaboom tople vode. Nemamo ni svoju zgradu već je delimo sa drugim školama. Jedino su deca lepa i vesela.

To što ne volimo Mokranjca, možda nam je i to od Turaka ostalo. Ne, sigurno ga ne volimo kad dozvoljavamo da škola koju je osnovao izgleda ovako, kao što ne volimo ni Crnjanskog, čija je zadužbina smeštena u hodničić-špajz-klozetić zgrade Udruženja pisaca u Francuskoj. Kao što ne volimo ni mnoge druge Srbe kojima možemo da se pohvalimo kad nas neko upita ko smo. To što sebe ne poštujemo i što imamo dara da oskrnavimo svačiji uspeh, da li nam je i to ostalo od Turaka?

Na jednom putu u Istanbul, usred gungule od zurli i usplahirenih kelnera koji su po bezistanu raznosili piće i meze, ugledala sam čoveka sa sveskom. Pogodivši da je pisac, pozvala sam ga za naš sto.

– Vi Srbi mnogo opasan narod, mnogo surov – primeti pisac. – Kako to mislite? – lecnuh se u patriotskom žaru. – Kad smo ratovali, vi ste nas Turke nabijali na kolac. – Kako to?! – prenerazih se. – Jeste, jeste, učili smo u školi, na časovima istorije – pomirljivo je zaključio pisac, posegnuvši za ražnjićem sa šiš-kebabom.

Nema sumnje da istorija, učiteljica života, drži različita predavanja na različitim jezicima, a sasvim je sigurno da su nam Turci, pored aleve paprike, jorgana i čučavca, ostavili i Srbe, koji sami sebe nabijaju na kolac. Što bi rekao Basara: Bili smo pod Turcima, a kad su oni otišli, mi smo postali Turci.

Na turskoj ambasadi prozori dobro dihtuju, a radijatori su usred zime vreli. Kod njih je sve u znaku napretka. Jedino turske žene mogu i dalje da kukaju kako su još uvek pod Turcima.

Komentari39
6b15a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan
@Floyd.Svaka ti je na mestu.Čudim se redakciji Politike da su ti ovo objavili.Meni kad god spomenem ime nekoga ili neke države ili nacije obavezno ne objavljuju komentare.
Ftica
Interesantno,taj dijalog sa Turcinom ko je koga nabijao na kolac,postoji u jednoj knjizi Mome Kapora,Beleske jedne Ane.
бене волент
``Једино турске жене могу и даље да кукају како су још увек под Турцима.`` ХА,ха,ха,ха...
Schwabenland
@ kaodaje vazno, neki istoricari veruju da je Dracula, sin Vlad Dracul-e, prvo uveo tu vrstu kazne nabijanja na kolac.Zbog toga je i dobio nadimak Vlad tepes, ili Vlad kolac, zbog nabijanja, oko 20.000 zarobljenih Turaka i njihovih pomagaca, na kolac.
Kaodaje Vazno
Zanimljiv tekst. I tacno je, Turci su nam ispod koze. To nije nuzno uvijek lose, zapravo mislim da je normalno (500 godina). Moguce je Turke pronaci i u Bugarima, Grcima, mozda i Rumunima (da ne govorimo o bosanskim Muslimanima, Albanicma itd). Mala fusnota: ne znam da li je neki srpski vladar nabijao Turke na kolac, ali znam da Vizantija jeste i da su Turci to od nje naucili. Ima dosta toga u nasem mentalitetu sto se cini da je vezano za Turke, ali moze da bude i posljedica dugovjekovnog ropstva (ako nekom kazes da ti sve ide super postavlja se pitanje kakav je tvoj moral i kakav si to covjek kad ti super u sveopstem sr...u).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja