petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 09.02.2010. u 22:00 Irina Subotić

Zašto monografija o Muzeju kneza Pavla izaziva paniku

Odluka da se oglasim u vezi s panikom izazvanom u medijima – u udarnom Dnevniku Televizije Beograd, u novinskim člancima, u otvorenim pismima, intervjuima itd. – doneta je isključivo zbog ogromnog broja građana, koji su, kao prijatelji Narodnog muzeja i poklonici naše kulture, pokazali veliko interesovanje za monografiju posvećenu jednom segmentu istorije naše najstarije i najznačajnije muzejske ustanove. Narodni muzej ne pamti kada se, kao 1. decembra 2009. godine, okupio tako veliki broj njegovih prijatelja: svi su oni želeli da zajedno proslavimo objavljivanje knjige o Muzeju kneza Pavla i da iskažemo solidarnost s Narodnim muzejom koji nikada nije bio u težoj situaciji nego danas. Upravo zbog toga je sada izuzetno važan primer jednog uspešnog muzeja kakav je bio Muzej kneza Pavla, istina u nekim drugim istorijskim i društvenim prilikama. Stoga nije slučajno što je u knjizi poklonjena posebna pažnja političkom kontekstu i kulturnoj politici tadašnje Jugoslavije, ali pre svega savremenom funkcionisanju muzeja i znamenitim ličnostima koje su doprinele njegovoj uspešnosti – časnom i poštenom stručnjaku (kome je to uopšte potrebno naglašavati?) dr Milanu Kašaninu i regentu knezu Pavlu Karađorđeviću, velikom znalcu, ljubitelju umetnosti i dobrotvoru. O dr Milanu Kašaninu, kao izvanrednom direktoru muzeja, najpre savremene umetnosti, a potom kneza Pavla, kompetentno, studijski pisala je Gordana Stanišić. Veći spomenik od toga nije moguće podići jednom direktoru muzeja.

Knjiga je, međutim, doživela sudbinu tako primerenu našoj maloj, zatvorenoj i zatrovanoj sredini: o njoj se govori negativno, žestoko i zlonamerno, izlivaju se vatra i žuč, iznose neistine i ispaljuju neosnovane optužbe. Sve to ukazuje na činjenicu da se knjiga držala u ruci ali da se nije čitala i da je o njoj postojalo mišljenje a priori.Sve insinuacije u tim napisima o promeni imena i o smrti Narodnog muzeja jasno pokazuju da se radi o pamfletskim matricama, van ikakve veze sa sadržajem ove monografije. Iskorišćena je neprecizna formulacija Gorana Markovića u obraćanju predsedniku Borisu Tadiću da bi se srdžba usmerila na drugu stranu, na autore knjige. Ta zamena teza nam je odavno poznata, kao što nam je poznat i mehanizam tako glasnog govora kojim bi trebalo zamagliti istinu. A istina je da je knjiga posvećena Muzeju kneza Pavla u stvari jedna velika oda samom Narodnom muzeju. Radi se o ustanovi koja je, kao državni instrument politike tridesetih godina prošlog veka, našu kulturu uvela na velika vrata u evropske krugove. Tim instrumentom Beograd, Srbija i Jugoslavija postali su deo Evrope. Očevidno to nije po ukusu pojedinaca: oni nisu spremni da prihvate istinu da je to bila uzlazna linija i da je od Narodnog muzeja, preko Historisko-umetničkog ili Istorijsko-umetničkog, do Muzeja kneza Pavla, naša muzeologija doživela preobražaj, ušla iz 19. u 20. vek, dakle modernizovala se, socijalizovala i evropeizovala. Neki to nazivaju smrću muzeja!

U monografiji je Lidija Ham-Milovanović detaljno objasnila vrlo složenu priču oko naziva Muzeja kneza Pavla, koristeći celokupnu postojeću arhivsku građu. O tome se govori i u uvodnoj studiji: svakome ko je pročita postaće jasno zašto je, u ta daleka vremena koja danas niko nema nameru da vraća, ime kneza Pavla bilo potrebno muzeju. I državi. I shvatiće da su dokumenti i arhivski materijal detaljno obrađeni za sve segmente muzejskog rada, diplomatskih aktivnosti, za odnos privatnog–javnog u kolekciji kneza Pavla i sl. Međutim, sva arhivska istraživanja svih saradnika na ovoj monografiji – oko osnivanja, oko koncepta muzeja, delatnosti, stvaranja zbirki poklonima i otkupima, oko arheoloških iskopavanja, muzejskih postavki, konzervatorskih poduhvata, izlagačke, izdavačke i edukativne aktivnosti Muzeja kneza Pavla – nisu naišla ni na interesovanje ni na razumevanje ovih zlonamernih kritičara: znam da će se ponoviti svima već dobro poznata situacija kada se ovakav veliki stručni i naučni poduhvat, kakav je monografija o Muzeju kneza Pavla, prepozna kao vredan i značajan u nekoj drugoj, tuđoj sredini. U svojoj ga čekaju – navikli smo na to – niski udarci koje pokreću sasvim lični, subjektivni razlozi. I tu je istorija nemilosrdna: pamte se dela. A ne sujete, zle volje i neostvarene ambicije.

Autor uvodne studije i teksta o knezu Pavlu kao ljubitelju umetnosti

Komentari7
c5a8f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jagodinac
Interesantno je kako deca komunista danas kritikuju komunizam cak i u odnosu prema muzejima. Za razumeti je kada ta ista deca dojucerashnjih uzornih pionira, omladinaca i partijskih kadrova kritikuju sistem koji ih je odgajio i dao im od ptice mleko. Elem interesantno bi bilo za citati kako je Knez Pavle veliki ljubitelj umetnosti kupovao umetnichka dela? Cime je placao ista? neke je razumem dobijao na poklom a neke je placao srebrnim dinarima ili drugim novcem. Koliku je platu imao Knez i kako je od nje dolazio, shta je radio za tu platu? U to vreme je Srbija bila tuberkulozna, sifilistichna, nepismena ali je eto imala Muzej Kneza Pavla sa lepim slikama u ulju i sa rezbarenim ramovima sa pozlatom. Kako dirljivo. No eto josh jednog interesantnog topika za diskusiju koji ce jako zanimati najshiru javnost u Srbiji koja je bez posla, bez plata, bez socijalnog, bez zasluzhenih ratnih dnevnica iz 1999.....Vazhno da se struchnjaci, politichari, javne lichnosti zabavljaju.
паја патак
@ Душан Бабац: Ваше ружне речи о кн. Павлу ми се чине последица омразе која влада између двеју грана Карађорђевића (потомака Петра I и брата му, Арсена) и јасно се види на чијој страни стојите. Ваше право, мада мислим да нисте у праву. @ Stevan: Занимљиво о двобоју са Арсена Манерхајмом – само, обојица су били гардијски пуковници 1907г. (дакле, тешко да су били високи официри 10 година пре тога, 1897.г, коју наводите). Двобој – зашто? Е, ако погледате лик кн. Павла, признаћете да не личи баш много на Карађорђевиће. “Зли језици“ у круговима руских избеглица у Београду су навелико причали да је он, уствари, Манерхајмов син. Ко зна? Можда би гђа Суботић, која је (колико знам) и сама потомак руских избеглица могла о тој урбаној легенди нешто да каже?
Stevan
...Ко је кнез Павле? Pa sin Arsena,Karadjordjevog unuka a brata kralja Petra I, Cika Pere.Arsen je licio na vozda i bio je veoma vest u borbi macevima.Na jednom balu u Petrburgu (1897 mislim)je izazvan na dvoboj od strane Manerhajma,kasnije prvog predsednika nezavisne Finske a tada visokim oficirom ruske carske vojske.Na licu mesta je bi dvoboj,koji se zavrsio tako da je Arsen tesko ranio Manerhajma,proburazivsi ga macem.Eto ko je Pavle,dakle sin velikog junaka Arsena,koji je licio na dedu ne samo fizickim likom,vec i srcem.
Душан Бабац
Кнез Павле је био веома вешт у ономе што се данас назива маркетингом, а што у његово време још није постојало. Зграду Новог двора је сазидао краљ Александар и касније даривао Народном музеју уз многобројна уметничка дела. Његов рођак кнез Павле је томе свему дао само своје име. Није тајна да је кнез слике савремене уметности које је поклонио музеју, а и оне много вредније које је куповао за себе, набављао државним парама. У архиви се на рачунима налази меморандум маршалата двора који говоре томе у прилог. У поменутом архиву има још доста грађе коју су селективно заборавили да искористе животописци кнеза Павла. Нико није објаснио како је подстанар са Студентског трга,члан побочне краљевске линије, преко ноћи, после октобра 1934. постао енормно богат и политички утицајан. Такође нико није писао о томе зашто се краљица Марија, која је била истински добротвор, напустила земљу са два млађа сина и никада се више није вратила. Ко је кнез Павле?
ДУШАН ГРУЈИЋ
Грешни смо према кнезу Павлу до неба.Неможе Амазон да нас опере!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja