sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:32

Rekordni prinosi i hronični minusi u PKB-u

Autor: Dimitrije Bukvićutorak, 09.02.2010. u 23:59
Милан Вељовић (Фото Р. Крстинић)

Put zrna kukuruza sa klipa ubranog na plantažama Poljoprivrednog kombinata „Beograd” od njive do vreće sa deklaracijom spremne za prodaju pun je vratolomija. Kada klipovi sa polja stignu u doradni centar „Agroseme” u Padinskoj Skeli, radnici ih suše i krune. U selektoru i kalibratoru zrnevlje se razdvaja prema debljini i obliku na krupno ili srednje pljosnato i okruglo seme. Pokretnom trakom odvajaju se u vreće i šalju u magacin, gde se pakuju u deklarisanu ambalažu.

Budući da PKB godišnje proizvede oko 32.000 tona kukuruza, zaposleni ponekad moraju da rade u tri smene. Primanja su, kako su novinarima „Politike” ispričali neki od njih, od oko 30.000 dinara za izvršioce do otprilike 40.000 za „više činove”. Nadjačavajući buku mašina, radnici objašnjavaju da često rade sa pesticidima, u prašini i hladnoći, jer su vrata magacina, zbog transporta, najčešće otvorena. U nekim drugim pogonima zaposleni obavljaju posao pod vedrim nebom na niskim temperaturama. Takve okolnosti rizične su po njihovo zdravlje, ali zbog osiguranja koje im nije uplaćeno od januara ne mogu da overe zdravstvene knjižice. Zbog toga, istovremeno kada u rukovodstvu PKB-a izražavaju zadovoljstvo prinosima kukuruza, radnici okupljeni u Samostalnom sindikatu ove korporacije danima najavljuju blokadu Zrenjaninskog puta. Razlog za to je i radni staž koji im nije povezan od 2005. godine, kao i nemogućnost da upišu besplatne akcije preduzeća. Protest je, prema poslednjim informacijama, „zamrznut” do petka, jer je sindikat dobio uveravanja da će Vlada Srbije na sutrašnjoj sednici usvojiti zaključak o preuzimaju obaveza prema Fondu zdravstvenog osiguranja, čime će prioritetni problem biti rešen.

Zahtevi radnika kao da bacaju senku na sliku o poslovanju PKB-a, o kome bi se, na osnovu statističkih podataka, u prvi mah pomislilo da je reč o profitabilnom preduzeću. Prošle godine, kako kaže Milan Veljović, generalni direktor PKB-a, isporučeno je 94.700.000 litara mleka što je rekordni rezultat u više od šest decenija dugoj istoriji korporacije. Nijedan od 22.000 hektara zemlje nije zaparložen, a prinosi ratarskih kultura gotovo da su dostigli maksimum. Kako je, uz ovakve pokazatelje, moguće da zaposleni najavljuju proteste i da iz godine u godinu finansijski izveštaji pokazuju minus? Reč je o višegodišnjem problemu koji je, ističe Veljović, izazvan nerešenim statusom firme i činjenicom da, zbog izdvajanja profitnih centara, PKB više ne proizvodi za tržište.

– Prethodnih godina PKB je vegetirao jer je bio u postupku privatizacije. To znači: živ si, funkcionišeš, ne dozvoljavaju ti da se razvijaš, ali ne bi trebalo da propadneš da bi mogli da te prodaju. Da su porezi i doprinosi stavljeni na teret PKB-a, otišli bismo u stečaj. Dozvoljeno nam je da te troškove preuzme država. Sada je trenutak da država konvertuje taj dug, a mi ponovo da uplaćujemo poreze i doprinose – objašnjava Veljović.

(/Slika2)Krajem sedamdesetih, u PKB-u je bilo 43.000 radnika, koji su se odmarali u letovalištima širom jadranske obale bivše Jugoslavije u sklopu „PKB tursa”, kome su pripadali i brojni restorani, među kojima i čuveni „Šaran” u Zemunu i „Atina” na Terazijama. Zaposleni su, osim u matičnom kombinatu, bili raspoređeni u „Frikomu”, „Imleku”, „Imesu”, „PKB ribarstvu”, „PKB komercu”, „Voćarskim plantažama”, „PIK Zemunu”, „Draganu Markoviću”, „Vršačkim vinogradima”, „PKB banci”, „Zemunskoj mlekari”... Sve su to celine i profitni centri koji su vremenom, delimično ili u celosti, izdvajani iz korporacije. Tako se broj radnika, računajući i višak zaposlenih, sveo na 2.540, a Veljović napominje da bi prema okvirnim procenama trebalo da ih bude oko 2.000.

– Kako primarna proizvodnja ne može kao takva da funkcioniše zbog „makaza cena”, u ovakvim okolnostima izuzetan je uspeh održati preduzeće i sačuvati resurse. Uspeli smo čak da obnovimo mehanizaciju i unapredimo proizvodnju. U poljoprivredi postoji nominalni bilans, koji govori koliko ste proizveli po hektaru ili grlu stoke, i finansijski, koji pokazuje koliko ste zaradili. U ovaj drugi ulaze i troškovi goriva, đubriva, hemijskih sredstava, izdvajanja za zaposlene... Kad se to sabere, ne možete da budete u plusu – ističe Veljović.

Oči zaposlenih sada su uprte u Gradsku upravu koja će možda već u martu preuzeti upravljanje kombinatom. Veljović očekuje da će posle toga biti izrađeni razvojni projekti, a da će već 2011. godine na rafovima prodavnica moći da se nađu proizvodi sa nekada prepoznatljivim znakom PKB-a koje su već mnogi zaboravili.


Komentari1
38465
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Divna ideja.Mi gradjani da finansiramo proizvodnju sirovina za preradjivace ( privatnike i monopoliste tipa Salford ) PKB je propadao i u najboljim uslovima privredjivanja,kao i cela poljoprivreda. Zivo me interesuje CV ovog mladog dusebriznika za poljoprivredu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja