petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:08

Naš jezik u EU

Autor: Đorđе Tеlеbaknedelja, 14.02.2010. u 22:00

Godinama sam iz Pariza pisao za splitski „Globus“, čiji urednik beše dalmatinski novinarski vuk Joško Frančeski. Jednom nedeljno u listu se pojavljivala i kolumna Mire Kučića, inače rukovodioca fabrike ribljih konzervi „Postira“ na Braču, nadaleko poznate po ukusnim sardinama. Sardine koje smo nekada bacali mačkama, krcate „omegom 3“…

Budući da su Kučićevi tekstovi bili bez dlake na jeziku, jedva sam čekao da vidim kakvu će strelicu odapeti sledeće sedmice. Tukao je on i levom i desnom šakom, nogama takođe. Jednom prilikom napisao je da su hrvatski i srpski – isti jezik. Razlika je u tome što ga Srbi zovu srpskim jezikom, a Hrvati hrvatskim.

Ruku na srce, pišući za „Globus“ nisam se morao truditi da moj jezik iz Sarajeva prešaltam na neki drugi jezički kolosek. Doduše, pazio sam da ne regulišem, nego da reguliram. Tako je u futuru Arsen Dedićeva „Bit ćeš uvijek moja“, a ne „Bićeš uvijek moja“.

U mojoj gimnazijskoj svjedodžbi u Sarajevu stajalo je „srpsko-hrvatski/hrvatsko-srpski jezik“, a sa strane bi i ocena brojkom.

Svaki avgust provedem u Splitu. Obožavam venecijansku lepotu, prozračnost, opojni miris, plavetnilo Dalmacije. Ovo leto ne prođe bez jednog korpulentnog sredovečnog Splićanina u legendarnoj Šarl de Gol „Sitroenovoj“ „žabi“ kako savija okuku nasred ulice obujmivši volan svojim snažnim ručerdama. Auto za kojim se s uzdahom okreću Parižani, cvili li, cvili. „Budite nežni s mitskim automobilom“, dobacih mu nežno kad prođe pored mene. „Ma ko ga j…“, odgovori mi tipično mediteranski. Ne reče „tko“, nego „ko“. „Tko“ se upotrebljava i dolazi više sa severa. Ovde je Balkan, tektonski poremećaji, ovde žive žilavi, čistokrvni Mediteranci. Muškarčine. Splićani su definitivno – specijalni ljudi.

Ponekad uz kafu razglabam s jednim splitskim urednikom u penziji o našem jeziku. Od konobara on traži kavu, a ne kafu. Otkud kava? Velim mu da je u francuskom jeziku „le café“. Slovo „v“, veli, verovatno je preko planine došlo iz BiH jer neki tamo kažu „ka(h)va“. I, zaista, neke stare Sarajlije bi rekle „ispeci mi kahvu“.

 „Zašto kažete čitatelj, a ne čitalac?“, pitam. „Možda zato što čitatelj studioznije čita novine, zastajkuje na određenim pasažima u tekstu, razmišlja“, odgovori mi.

Budući da odmah shvati da me nije uverio, s jezika pređosmo na lagane letnje teme.

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta raspravljao je ovih dana o pedeset odborničkih amandmana na predlog Rezolucije o napretku Hrvatske, čiji je izvestilac Hanes Svoboda. Među ovim amandmanima bi i onaj koji su podnele zastupnice „zelenih“, Nemica Franciska Katarina Brantner i Holanđanka Marije Kornelisen, kojim se Evropski parlament upozorava da je izvorni s-h jezik sada podeljen na niz službenih jezika. Imajući u vidu više mogućih kandidata za ulazak u EU s područja zapadnog Balkana, neumitno se nameće trošak oko poslova prevođenja.

Kakvog li to, sad, „prevođenja“?

Kad se najzad i prvi put susretnu novi hrvatski predsednik Ivo Josipović i srpski predsednik Boris Tadić, hoće li im, možda, biti potreban prevodilac? Ili kad se u Briselu sastanu srpski, hrvatski, bosanskohercegovački i crnogorski predsednik, hoće li im zatrebati prevodilac? Kad ovde u Parizu na rejonu za literaturu u glomaznom FNAC-u potražim prevode književnih dela s našeg područja, u uvodu knjiga fino stoji da je knjiga prevedena sa „serbo-croate“ jezika.

U našem malom i rečima siromašnom jeziku prisutno je „na tone“ francuskih reči. Postoje i tragovi turskih reči, ali i onih germanskog, te italijanskog porekla (Istra, Dalmacija).

U novinarskim tekstovima novinar će i dan-danas pre posegnuti za nekom francuskom reči smatrajući da ona deluje „jače i čvršće“ na čitaoca (čitatelja) od neke naše reči. Cenim to jezičko htenje i volju Hrvata da za „tuđice“ traže zamenu. No, ne treba pri tom ići u drugu smešnu krajnost, pa u tome zastranjivati, to jest za hrvatski na prostorima s-h/h-s jezika (na stranu makedonski i slovenački) tražiti prevodioca kad je ovaj apsolutno nepotreban.

Siguran sam da ljudi od jezičke struke – a za koje se zalaže gospodin Hanes Svoboda znaju da se radi o jednom jedinom jeziku koji je, kao i svaki drugi, sklon mutacijama čim se pređe planina i nađeš se u dolini.

Čekam te na „nogostupu“ pred kinom…

slobodni novinar, Pariz


Komentari25
18fe9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Danski Srbin
Jezik mi nije struka ali to ne znaci da nemam neko misljenje o srpskom ili hrvatskom jeziku.Da su to dva razlicita jezika pokusacu da dokazem na sledecem primeru : Nislija Zile i Zagrebcanka Lili na mediteranskom suncu zaglavili u tesku ljubav. Letovanje ,kao i sve ostalo ima kraj, pa oni svako na svoju stranu.Idu pisma tamo i ovamo , na svakom je srce nacrtano.Jednog dana odlucise da se ponovo vide .Zile sede na voz i za Zagreb.Dodje na adresu , zazvoni na vrata i kroz njih izadje Lilina mama ,fina zagrebacka purgerka,sa pudlicom u narucju. Zbunjen Zile pita:"Tuka Lili".Mama nerazume pa ce:"Prosim". Zile ponovo:"Tuka Lili".Mama ponovo :"Prosim".Onda se Zile seti da bi bilo dobro da razbije nesporazum ,pa ce :" Apa li rundov".Kako mama nije vise verovala u mogucnost sporazumevanja , okrenu se i pozva cerku:"Lili ,dodji sim trazi te jedan gospon iz inozemstva"
Милош М.
О лингвистици, ако се тако каже, немам појма, два догађаја су ме уверила у сво заглупљивање које поједини мудроње покушавају да објасне. Слика прва. Прилеп тамо далеке 1970. Два Словенца један из Копра, други из околине Марибора. Мало жустрија размена мишљења. Поче и ПОРКО ДИО и ПОРКА МАДОНА. То би нешто недовољно, те крену и И ИДИ У ....... . Преводилац, и ако су били Словенци није био потребан. Слика друга. Мој млађи син тада са 6 година гледа утакмицу на ТВ. Пита га старији “за кога навијаш“, “за Немце“, “како можеш за Немце“, на то ће жена “он не зна исторују“. Када сви будемо тамо, мислим у ЕУ, они ће због нас да уведу четири нова преводиоца. Тако да ће да нам преводе ( прашетину, кахву, постају и станицу ). За чије паре БРЕ.
VUK GAJ
Naš primitivni voluntarizam , koji se nadao da će bratski zagrljaj vječno trajati, pošao je od naučno neutemeljene postavke da svaki narod ima pravo da materinji jezik naziva svojim narodnim imenom po vlastitoj želji. Zamislite sada kako bi to izgledalo da svaka nacija, narod, rasa,i religija čiji pripadnici govore engleskim jezikom počne ga zamjenjivati imenom svoje nacije, zemlje, države.Recimo: Amerikanci-američkim,Kanađani-kanadskim, Indijci-indijskim itd. Isto vrijedi i za francuski, španski ili recimo njemački,pa Austrijanci govore, ne njemačkim već austrijskim jezikom,a npr. Švajcarci-švajcarskim itd.Kako vidimo svijet je daleko od našeg voluntarizma. Jezik kojim govore nazivaju imenom nacije,naroda u kojem je nastao, uzima se autohtoni naziv. Na ovim prostorima ovaj književni jezik, koji smo već sto godina nazivali srpsko-hrvatski odnosno hrvatsko-srpski najednom dobi imena kojima zbunjujemo i nas i svijet. Haški tribunal ga ga opet nazva BHS. Za tu glupost snosimo krivicu.
titler
kolika je istinska razlika izmedju srpskog i hrvatskog najbolje se moze proceniti po sledecem: imam u kompjuteru na poslu program sa interneta koji je pisao neki inzenjer iz zagreba, a koji 'prevodi' srpski na hrvatski i obrnuto, i to radi izuzetno dobro. ko zeli da potencira razlike izmedju srba i hrvata, uvek ce naci materijala i istomisljenika. teorije o razlicitim jezicima nisu nove. datiraju jos iz 2. svetskog rata, a danas su dobile nova uporista. sve, samo da ne budemo isti. pre neku godinu sam procitao izjavu hrvatskog 'geneticara' da su hrvati 'indoarijci' a ne sloveni, genetski srodniji fincima nego srbima. licno, nemam nista protiv, ali eto, iz nekog cudnog razloga savrseno razumem njihov jezik.
titov pionir
Kao prvo, pozdrav mom dragom komsiji(i sestri) iz Sarajeva sa Grbavice-2 iz zelene/1 u nizu koji je davno otisao u Pariz. Sto se tice naseg jezika u EU upuceni i nadlezni u EU su verzirani u sustinu i nakaradnost problema- to je kvadratura kruga za normalne i uvek branik i izgovor za one druge; Svako normalan zeli da mu je jezik "veci" brojniji, radi vaznost,i a ne manji, da bi bio "vazniji"- contradictio in adjecto. Nazalost, svi polako gubimo je samo jezicki identitet! Ime je stvar kulture ucesnika- partnera. Ipak, naziru se pozitivni pomaci te kompromisu, raciju i normali sklone licnosti. Po meni, EU ce suocen sa glupostima i strastima poceti da naplacuje prava, hoces izvoli platiti. Najbolje je, s obzirom na strasti a i nivo obrazovanja nasih ljudi, da se pristane na hrvatsku varijantu naseg jezika, da Hrvatska tu cast placa a da nasi "ostali" koriste znanje drugih jezika i hrvatskog i time prodju jeftinije. I vuci i ovce na broju, racun ce uciniti svoje, vremenom, mozda ?!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja