četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.02.2010. u 22:00 Jasna Petrović

Gluvi na žalbe privatnih trgovaca gorivom

Док се трговци свађају, купци трљају руке (Фото Д. Јевремовић)

Vlasnici privatnih pumpi prete da će blokirati rafinerije Naftne industrije Srbije, jer zbog jednostrane odluke te naftne kompanije o pojevtinjenju goriva, navodno, gube po 2,5 dinara ili polovinu od propisane marže za prodaju goriva. Iz Udruženja vlasnika privatnih pumpi poručuju da će, kao dokaz ozbiljnosti svojih namera, organizovati i proteste ispred vlade, priznajući, doduše, da će to biti poslednja u nizu mera kojoj će pribeći i to samo ukoliko se ministarstva energetike, finansija i trgovine budu oglušivala o njihov zahtev.

Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja vlasnika pumpi, kaže za „Politiku” da vlada ima mogućnosti da pravnim sredstvima „privoli” NIS da poštuje Uredbu o cenama koja propisuje da marža privatnika ne sme biti niža od pet dinara po litru prodatog goriva.

Upitan na koji način taj problem može da se prevaziđe, Tatić kaže da je to moguće slobodnim uvozom bezolovnog benzina u Srbiju, koji bi se onda jeftinije prodavao od domaćeg goriva ili da se marža prometnika poveća za tih 2,5 dinara za koliko je NIS snizio cene goriva.

Boban Atanacković, predsednik Upravnog odbora „Nafte”, očekuje da će se problem nelojalne konkurencije rešiti, ali ukoliko nadležni ne budu imali sluha može se ponoviti blokada rafinerija. NIS je trebalo da uz odluku o nižim cenama na svojim pumpama, snizi veleprodajnu cenu prometnicima, jer oni evidentno gube po 2,5 dinara po litru goriva od svakog vozača koji ode na NIS-ovu, a ne na njihovu pumpu.

Zvaničan zahtev za razgovor sa vlasnicima privatnih benzinskih pumpi povodom odluke NIS-a da snizi cene naftnih derivata na svojim pumpama u Ministarstvo energetike nije stigao, potvrđuje Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću.

On kaže da su stvarne razlike između nabavne i prodajne cene, koje je moguće ostvariti na pumpama, ako se uzmu u obzir uvozne cene evrodizela i tečnog naftnog gasa 10. februara 2010, oko 19,5 dinara za evrodizel i oko 6,70 dinara za tečni naftni gas. Ako se uzme u obzir prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama, uključujući i profit koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri prodatom litru benzina može dostići i 9,50 dinara. Time se, po njemu, umnogome relativizuju žalbe privatnika.

– Ovako formirana ukupna marža znatno je veća od zarade koja se mogla postići kada smo imali kompletno zatvoreno tržište – kategoričan je Budimir.

U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi iznos svoje marže, prosečni prihodi naših benzinskih stanica po litru prodatog goriva veći su nego u drugim zemljama regiona. Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži na motorne benzine i dizel goriva u Hrvatskoj su 8,10, Sloveniji – 8,08, a u Crnoj Gori – 6,91 dinara, zaključuje Budimir.

Iznos marže od pet dinara određen je 2005. godine kada je tržište bilo apsolutno zatvoreno, a derivati su kupovani direktno od NIS-a. Danas je situacija drugačija, jer je omogućen slobodan uvoz evrodizela i tečnog naftnog gasa.

Ulazne cene TNG-a i evrodizela na benzinskim stanicama, odnosno veleprodajne cene po kojima se ti derivati nabavljaju iz uvoza, znatno su niže od propisanih najviših proizvođačkih cena. Međutim, ovi derivati se na benzinskim stanicama prodaju po najvišim mogućim cenama, koje su ili propisane (evrodizel) ili ih formira tržište kao što je slučaj s tečnim naftnim gasom, kaže on.

U NIS-u kažu da veleprodajnu cenu, kao i iznos akciza i marži, određuje država po formuli – promenljiva cena sirove nafte, fiksna cena transporta, plus cena prerade. Rafinerije NIS-a nemaju pravo da prodaju robu skuplje od definisane veleprodajne cene i to ne čine, poštujući zakonom ustanovljena pravila.

Naftne kompanije imaju mogućnost izbora – da kupuju po veleprodajnim cenama koje je odredila država ili da iskoriste mogućnost uslužne prerade, gde će rafinerija prerađivati naftu koju kompanija isporuči, zaključuju u NIS-u.

Komеntari0
cfbd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja