petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 18.02.2010. u 22:00 Miloje Kanjevac

Regulator uvoza i izvoza

Милоје Кањевац

Prema ekonomsko - monetarnoj teoriji, kurs domaće valute treba da bude realan, a može da bude i potcenjen. Mi u Institutu za tržišna istraživanja smatramo da kurs evra treba da bude recimo 150 dinara. Šta bi to značilo za našu privredu? Izvoznici bi tada dobijali 50 odsto prihoda više koji sada gube zato što je kurs evra oko 100 dinara. Do kakvih promena bi dovelo to što bi naši izvoznici radili sa 50 odsto prihoda više? Proizvođači izvoznici povećali bi proizvodnju. Doduše, povećali bi i svoje prihode i plate zaposlenima, ali zbog povećane proizvodnje upošljavali bi i nove radnike. Preduzeća bi bila jača, a država bi imala veće prihode.

S druge strane, ova dugogodišnja politika precenjenog dinara odgovara uvoznicima, jer oni daju relativno malo dinara a dobijaju više robe nego da je dinar slabiji. Po istom principu, precenjeni dinar odgovara i stranim izvoznicima, onima koji izvoze u našu zemlju.

Kad je reč o kreditno zaduženima, sa deviznom klauzulom, bilo da je reč o građanima bilo o preduzećima, njima ne odgovara potcenjeni dinar. To znači da pad vrednosti dinara samo otežava dužničke pozicije.

Kako je politika precenjenog dinara od 2000. godine do danas uticala na naš spoljni dug? Pre deset godina dug Srbije prema inostranstvu iznosio je 10,8 milijardi dolara, a sada je dospeo do 33 milijarde, dakle triput je veći, iako smo u međuvremenu prodali mnoga preduzeća. Tačnije, prodali smo najveći deo onoga što je vredelo, a opet smo dužni triput više nego pre deset godina! To je takozvano nedomaćinsko ponašanje, jer takav domaćin ne bi lako oženio sina: em što je veliki deo imanja rasprodao, em što se zadužio.

Ali da smo od 2000. godine imali slab dinar, imali bismo i veći izvoz, manji uvoz, a građani bi uzimali realne kredite, koje mogu da vrate. Imali bismo veću proizvodnju i veću zaposlenost.

Kineski primer je takav. Kinezi su već dugo u ekspanziji, pa im Amerikanci sugerišu da povećaju kurs domaće valute da bi smanjili izvoz, a povećali uvoz. Jer SAD duguju Kini više od hiljadu milijardi dolara.

Pad kursa dinara u odnosu na evro bi, doduše, bio nepovoljan za sve one čiji se dug iskazuje u evrima, a njih nije malo. Nepovoljno bi se odrazio i na cenu robe koja pristiže iz inostranstva, što bi uticalo na životni standard. To bi otežalo i pozicije uvoznika, ali time bi se konačno uspostavili realniji odnosi na tržištu. I bio bi zaustavljen veoma nepovoljan razvojni trend. Jer ako je nešto loše, sa tim treba prekinuti što pre, manja je šteta.

Neki kažu da Srbija danas i nema mnogo šta da izvozi, pa bi efekti potcenjenog dinara bili slabi. To je delimično tačno: nije lako izlečiti nešto što je toliko dugo u lošem stanju, i što je privatizovano u bescenje. Jer staro je pravilo: kada kupuješ kuću prvo pitaj da li je prodavac i pravio. Ako jeste, skupo ćeš je platiti, ako nije, mnogo jeftinije. Tako je i sa našim privatizacijama: olako se prodaje ono što su nekadašnje generacije teškom mukom decenijama sticale. Ali izvoznici uz slabiji dinar brzo bi našli računicu da povećaju proizvodnju, zaposlili bi nove radnike itd. I privreda bi teškom mukom ali postepeno krenula u oporavak.

Direktor Instituta za tržišna istraživanja

Komentari8
3c5f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran S. Jovanović
Tekst g. Kanjevca pokreće temu kako (je) treba(lo) voditi politiku deviznog kursa i privatizacije da bi to bilo u funkciji uspešnog privrednog oporavka. Nažalost, na ta pitanja ne dobijamo odgovor, a verodostojnost iznesenih predloga je problematična jer nedostaje argumentacija koja bi dokazivala da nakon uspostavljanja ”realnog” kursa dinar neće nastaviti i dalje da gubi vrednost. Višedecenijsko neuspešne monopolističke ”igre” sa kursom dinara i koncept privatizacije koji je pratio ekonomski sunovrat upućuju na ozbiljno promišljanje zbog čega je to tako i ŠTA BI BILO BOLjE. A put do BOLjEG i NAJBOLjEG vodi jedino kroz pozitivno konkurentsko nadmetanje SVIH zainteresovanih strana. Tako gledano sledi da naš ekonomski oporavak (približavanje uspešnijima) nije teorijski moguć ukoliko u našem društvu princip pozitivne konkurentnosti nije ustavno komparativno šire primenjen. Zar tako ne bi bila bolje vođena i monetarna politika? Bio bih zahvalan autoru teksta na odgovoru. Goran S. Jovanović
РадеТа
Када ово читам имам утисак као да смо лабараторијски мишеви. Па хајде сад пробај ову комбинацију, а онда неку другу, они који након тога прекостану биће најотпорнија врста Срба, они пак други ионако су неотпорни те није никака штета ако не издрже опите. Како су сви кредити грађана у земљи Србији везани углавном за евро свако померање курса знатно повећава динарски дуг и тера људе у банкрот. Извозници не треба да зараде на курсу већ на добром производу у стабилном окружењу. Увоз би се кобијаги смањио! Невероватно. Човек вероватно не познаје изузетну зависност овог простора од увоза, у скоро свим сегментима. Није овде потцењен динар већ грађани. Ко инвестира, било грађанин било фирма, планира да отплати инвестицију на основу очекиваног прихода очекујући стабилност валуте на дужи рок. Е сада би неко да се тиме поигра. Неби то била игра курсева већ игра са судбина многих породица у овој земљи.
slobodan stanic
Kada bi kurs bio 150 din za 1 eur-o.tada bi rate za stambene kredite (a i za druge kredite) odmah bile 50% vise ili vece,pa i guvernerova rata bi tada bila vca za 50% -verovatno.Ko bi to izdrzao? Koga briga za izvoznike.Kad bi oni sve izvezli onda bi kod nas bilo manje robe pa bi traznja nadmasila ponudu aonda bi skoknule cene,pa bi onda opet skoknuo kurs i tako u krug.Bolje da NBS povuce trecinu dev rezervi i da svaki dan intervenise po 30% vise nego se trazi deviza pa da dotera kurs opet na 60 din za eur-o,pa da se sigramo od 60 -70 din za evric.E nemoze neda " Mama".
ибн Мали
Вероватно би се курс, без интервенције гувернера продајом евра, стабилизовао негде око 115 динара, што би било свима прихватљиво. Ја мислим да нису у праву они који мисле да би се динар стрмоглавио, кад би га пустили да плива, под условом да се не штампају нови динари.
martin z
Ovaj gospodin verovatno ima svoju zalihicu evra koje je skupio tokom svog socijalistickog radnog veka pa mu je sada zao da ih pretvara u dinare po ovakvom po njemu nerealnom kursu. Ipak nerealene stvari ne postoje pa ni kurs ne moze biti nerealan nego je takav kakav po ekonomskim zakonima mora biti. Zalagenje Kanjevca za dalje vestacko obaranje kursa radi povecanja imaginarnog izvoza (pitanje je cega?) je izraz sitosopstvenicke sicardjijske logike i to neko u ovom drustvu ovom "strucnjaku" koji se pojavljuje u medijima treba neko i da kaze. Na primer neka pita gradonacelnika Beograda sta misli o kursu 15o din za 1 euro.Sta bi se tada dogodilo u ovakvom melopolisu u momentu devalvacije od 50 %?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja