utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 23.02.2010. u 22:00 Milan Škulić

Spor, dogovor i „taknuto-maknuto”

Posle tužbe Hrvatske i protivtužbe Srbije Međunarodnom sudu pravde za genocid, kao da je Hrvatska, svesna malih šansi u sudskom sporu, počela da pušta „probne balone”. Novi hrvatski predsednik izjavio je da je moguć odustanak od tužbe, ali pod određenim uslovima. Ovde, međutim, važi pravilo – taknuto-maknuto i Hrvatska svoju tužbu ne može povući bez pristanka Srbije, koja ima pravo da insistira da sporna stvar bude sudski rešena.

Da li je interes Srbije da se tužbe uzajamno povuku? U načelu jeste. Kao i u životu i ovde važi pravilo da je svaki spor bolje rešiti sporazumom nego da odluku donosi sud. Ali nije baš svako uzajamno povlačenje tužbi za Srbiju prihvatljivo. Iako je teško očekivati da u kontekstu već stvorene sudske prakse bilo koja strana trijumfuje na sudu, položaj Hrvatske je u tom pogledu nešto teži. Hrvatska se sudu obratila mnogo ranije (1999), a njena vlast je godinama podgrevala veru svojih građana u verovatni uspeh procesa.

Hrvatska bi imala ogroman problem da u sudskom postupku objasni kako to da je u njoj, kao navodnoj žrtvi „srpskog genocida”, broj Srba sada višestruko manji nego pre građanskog rata. Iako Srbija time što će izneti istorijske činjenice o genocidu nad srpskim stanovništvom u tzv. NDH, teško može u pravnom smislu dokazati genocid nad Srbima tokom rata devedesetih, Hrvatskoj svakako ne bi prijalo temeljno podsećanje na period od 1941. do 1945. godine. Jer i nemački autori navode da je u koncentracionim logorima tada ubijeno ,,750.000 Srba, 60.000 Jevreja, 26.000 Roma i nekoliko hiljada opoziciono nastrojenih Hrvata”.

Prema eventualnom uslovljenom povlačenju hrvatske tužbe Srbija mora biti veoma podozriva. Srbija bi mogla da se obaveže da će odmah nakon bezuslovnog povlačenja hrvatske tužbe i ona bez ikakvih uslova povući svoju protivtužbu. I to bi bilo najbolje. Tada bi se sporno viđenje starije i novije istorije dva naroda prepustilo istoričarima.

Ako bi Srbija pristala na uslovno međusobno povlačenje tužbi ili na neku vrstu vansudskog poravnanja, onda je to racionalno samo ako naša država, ni eksplicitno ni implicitno, ne prihvati krivicu za bilo koji aspekt hrvatske tužbe. Kod nas kao da postoji strah da bi nam „povlačenje” po sudu moglo smetati na putu ka EU. Ta bojazan nije sasvim opravdana mada „koga su zmije ujele i guštera se plaši”.

Članstvo u EU podrazumeva da članice nemaju međusobne sporove ili da ih, ako oni postoje, efikasno rešavaju, a nema boljeg mesta od suda za konačno rešavanje sporova. Povlačenjem tužbi postojeći spor bi izgubio sudski i pravni karakter, ali bi i dalje postojao. Mogao bi se rešavati osnivanjem komisije za istinu i pomirenje. Neke rane lečilo bi i vreme.

I članice EU imaju međusobne sporove i ne izbegavaju da ih sudski rešavaju. Trenutno se u Međunarodnom sudu pravde odvijaju i sporovi čiji su akteri iz EU: Mađarska–Slovačka, Belgija–Švajcarska, Nemačka–Italija. Tako je, između ostalog, i zato što se odlučivanje ovog suda smatra najpogodnijim načinom rešavanja međudržavnih sporova. Savet bezbednosti shodno članu 36 Povelje UN ima obavezu da prilikom preporučivanja načina rešavanja pravnih sporova vodi računa da bi stranke trebalo da se obrate Međunarodnom sudu pravde.

Bolje je, ipak, da između Srbije i Hrvatske sporova nema. Ali spor postoji i on nije samo sudski i nije samo pravni. Bolje bi bilo da dođe do uzajamnog povlačenja tužbi, ali ne po svaku cenu. Srbija bi u znak dobre volje mogla da prihvati participaciju u obeštećenju civilnih žrtava građanskog rata u Hrvatskoj, ali samo ako bi Hrvatska efikasno omogućila povratak prognanih Srba, vratila im nekretnine i nadoknadila pretrpljenu štetu.

profesor Pravnog fakulteta BU

Komentari4
14323
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan k
Šta god da se Srbija i Hrvatska dogovore to će svakako biti na štetu izbeglih srba. Hrvatska nastoji da ako bude morala srbima vrati što je manje moguće. U Ustav ih kao konstitutivni narod nikada neće vratiti. Uništenu imovinu će dobiti u minimalnom procentu. Primer je izgradnja porušenih kuća za srbe povratnike. Svaki povratnik dobija samo nužni stambeni prostor bez obzira koliku stambenu površinu je imao. To znači da ako sam kao pojedinac imao kuću veličine 300 metara kvadratnih koja je u ratu srušana, sada mogu dobiti samo jednosoban stan tj. 40- 50 kvadrata. A šta je sa onih preostalih 250 kvadrata moje kuće ili vrednosti 250.000,00 eura. Pojela maca. Da ne pominjem pritisak koji se vrši na povratnike podnošenjem raznih izmišljenih prijava za krivična djela ili oduzimanjem stambenih prava i mnogo, mnogo drugih problema. Iskreno Srbija nije preterano zainteresovana za srbe iz Hrvatske i da je Hrvatska nije tužila ne bi uopšte reagovala na izbegličke probleme.
Dragan
Prof. Skulic zna da je MSP pogresno mesto za istorijsko prepucavanje i da bi, ma kakav rezultat bio, osnovne predrasude i ubedjenja u obe zemlje ostale iste. Hrvatska tuzba zbog genocida nije utemeljena, jer je lestvica za genocid prilicno visoka. Ali Hrvatska tretira Srbe kao svoje gradjane sto oni i jesu. Oni pokusavaju da egzodus Srba iz Hrvatske "prikace" Beogradu. Sve je to cinicno, ali nije a priori uzaludno. Isto tako Srbija ne moze pred ovim sudom da zastupa gradjane Hrvatske i tuzi Hrvatsku zbog genocida nad svojim gradjanima, a kamoli da rasprede pricu o Jasenovcu i logorima na Velebitu. To ne bi bilo vise od loseg publiciteta i bilo bi pravno irelevantno.Obe zemlje se brukaju ovakvim tuzbama. Srbija je trebala vise da podrzi Haski tribunal za ratne zlocine zato sto se tamo vodi pravna bitka oko ratnih zlocina protiv Srba iz Hrvatske.
Милош Ј. Косовац
„Боље је, ипак, да између Србије и Хрватске спорова нема.Али спор постоји и он није само судски и није само правни.“ Ако нам је до истине и достојанства,оваква се прилика не пропушта.Наша је морална обавеза према недужним жртвама,није то кап сузе детета због које не треба бити ратник,већ су потоци крви,суза,јада и бола, само зато што су били Срби.То је био разлог,већег не може човек да има,што су се Краишници организовали да се бране 1990/91 од усташа који су ушли у државне инсититуције,где су били 1941 године када су их маљевима убијали и мачетама клали и у Саву бацали.После пораза Германа у Првом светском рату,капиталисти западних земаља благонаклоно су гледали на Хитлеров нацизам,надајући се да ће само убити Русију.Преварили су се.Убијена је Европа и већеи део света.Док Србе који су хтели да бране своје животе,да бране земљу чији су очеви и дедови својом крвљу стварали у два светска рата капиталисти Запада и Ватикан прогласише их злочинцима. На суд! Макар да своју бол искажемо.
Милош Ј. Косовац
„Боље је, ипак, да између Србије и Хрватске спорова нема.Али спор постоји и он није само судски и није само правни.“ Ако нам је до истине и достојанства,оваква се прилика не сме пропустити.Наша је морална обавеза према недужним жртвама.Није то кап сузе детета због које не треба бити ратник,већ су били потоци крви,суза,јада и бола само зато што су били Срби.То је био разлог,већег не може човек да има,што су се Краишници организовали да се бране 1990/91 од усташа који су ушли у државне инсититуције,где су били 1941 године када су их маљевима убијали и мачетама клали и у Саву бацали.После пораза Германа у Првом светском рату,капиталисти западних земаља благонаклоно су гледали на Хитлеров нацизам,надајући се да ће само убити Русију.Преварли су се.Убијена је Европа и већеи део света.Док Србе који су хтели да бране своје животе,да бране земљу чији су очеви и дедови својом крвљу стварали у два светска рата,капиталисти Запада прогласише злочинцима!На суд! Да макар своју бол искажемо.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja